Početna strana > Rubrike > Politički život > O glumi, majmunima i ljudima – i dve činjenice koje ipak pokazuju put
Politički život

O glumi, majmunima i ljudima – i dve činjenice koje ipak pokazuju put

PDF Štampa El. pošta
Milanko Šekler   
petak, 25. januar 2019.

 Kada nema odgovornosti - nema ni krivice,

kada nema krivice - nema ni zločina (greške)

kada nema zločina (ili grepke) - nema ni žrtve (ni oštećenog)

Hana Arent

U Srbiji su od skora, svi demokratski izbori, bez obzira za koji nivo vlasti su raspisani, postali odsudni, važni, beskompromisni i istorijski. Nema više izbora, za bilo koji nivo vlasti u državi, koji se mogu odigrati, bez učešća najviših političkih zvaničnika. uz angažovanje i trošenje svih mogućih državnih i partijskih resursa. Kao što su, što bi rekao pesnik Matija Bećković, u današlje vreme, "sve dlake postale stidne", tako su i sve upražnjene pozicije vlasti, postali životno i esencijalno važni. Postalo je praktično nezamislivo, da se čak i na najnižim nivoima "političkih utakmica" (opštinski izbori) ne pojave svi politički "teškaši", od predsednika političkih stranaka, do najviših pozicija aktuelne vlasti, i to od ministara do predsednika države Srbije lično!

Ne znam samo kome od učesnika u toj neravnopravnoj političkoj borbi teže padaju rezultati izbora: da li opoziciji koja strpljivo i svaki put "drastično" izgubi, ili poziciji koja svaki put "surovo i nadmoćno" pobedi!

Jedno je sigurno: najteže je građanima Srbije, koji su hteli ili nehteli, prinuđeni da tokom tako organizovanog i shvaćenog predizbornog političkog procesa prođu kroz surovu mobilizaciju svih nivoa partijskih "borbenih" jedinica, vojnika svih tih pred zakonom regularnih partijskih jedinica, kroz teške "predizborne i izborne okršaje i bitke", pri čemu sve političke strane od njih zahtevaju potpunu posvećenost i požrtvovanost, njihove partije i savezi zahtevaju od njih, da nema povlačenja, da nema zarobljenika, da nema ranjenih, da su sve žrtve u tom političkom ratu opravdane, da se uvek ide do kraja, da ne sme biti preživelih niti svedoka, da politički neprijatelj ne sme nipošto proći, da se "politički položaji i pozicije vlasti” moraju očuvati po svaku cenu, da se zauzete pozicije ne smeju predati bez borbe do poslednjeg i bez obzira na žrtve, da posle završene bitke više ništa ne sme biti kao pre, da će se svaka podneta žrtva nakon bitke "pozlatiti", da će se svakom učesniku te političke bitke dodeliti zaslužena "apanaža", da se prema pobeđenom ne sme imati ni najmanje milosti....

„Želim da se zahvalim svim Lučancima, Dragačevcima, umeli su da prepoznaju odgovornost i ozbiljnost. Građani ne podržavaju mržnju i agresiju“ - Vučić na vanrednoj konferenciji za medije povodom rezultata lokalnih izbora u četiri opštine (16. decembar 2018.)

Kada predsednik države Srbije drži govor na završnoj konvenciji svoje stranke, pred lokalne izbore u Guči, on pred prepunom salom svojih simaptizera kaže: "vrlo je neizvesno, teško ćemo pobediti, i zato je bitan svaki vaš glas, jer nam malo fali da pobede, pogotovu što je protivnik mnogo jak"! A onda njegova stranka pobedi opoziciju sa 6 puta više glasova!!!! Sramota!!!

Zašto predsednik Srbije laže, koga laže predsednik Srbije, i zbog čega toliko laže naš predsednik?! Sramota je da bilo ko, bilo koga laže, a pogotovu ako si predsednik Srbije, koji laže svoj narod!

„Moji politički protivnici vode politiku propasti i razaranja Srbije. I sto miliona da vas se skupi, neću popustiti pod pritiskom“ - Vučić na završnoj konvenciji SNS u Guči (13. decembar 2018.)

Kada tvorci bilo koje vrste projekta, na primer građevinskog projekta, promaše procenjenu vrednost svog projektovanog objekta u predračunu za više od 10% vrednosti, smatra se da su loše i neprofesionalno uradili posao, i investitor ima pravo na nadoknadu! Kada predsednik promaši u proceni rezultata izbora za oko 6 puta ili 600% - to je takođe katastrofalna i neoprostiva politička greška, o to treba da je njegov blam! Ali u Srbiji je to i njemu i svima oko njega u redu! Tragično i komično! Nikada u istoriji nije bio junak bio onaj ko je ponižavao i vređao i omalovažavao svoga protivnika, već naprotiv, onaj koji ga je iskreno uvažavao i poštovao! Nikada se veliki ugled nije sticao ponižavanjem protivnika, već naprotiv, njihovim uvažavanjem! Zamislite kako bi to izgledalo da Novak Đoković, jedan od najboljih igrača tenisa ikada, u najavi meča protiv nekog skromnog igrača, pred meč izjavi: “ja sam već igubio, bojim se da imam ikakve šanse protiv njega, ali ću se ipak boriti da to probam da preokrenem!” A onda mu ne dozvoli ni poent da osvoji! Zamislite da Đoković tako krene da “cinično, i ironično” zafrkava svoje protivnike!? Jel da da bi bilo ružno mnogo!? Zato to on nikada i ne čini! I Zato ga ceo svet poštuje i voli!

Paketi SNS za glasače u Lučanima

Da se odmah razumemo: nisam ja nikakav pristalica ni Vuka Jeremića ni Saše Jankovića, ni Lutovca, ni Stefanovića, ni Tadića, a da ne pominjem Draškovića, Čedomira Jovanovića ili dalje ga bilo Šešelja. Isto tako nisam pristalica ni Đilasa, jer ono što on sada izgovara najčešće je istinito, pa čak i pravedno, ali ne mogu da zaboravim da bi to bilo još istinitije i pravednije, da je izgovoreno sa mesta gradonačelnika Beograda ili visokog rangiranog funkcionera DS-a ili možda predsednika DS-a! Zašto je potrebno da ne budeš na vlasti da bi pričao istinu, ili ono što stvarno misliš!? Zašto bih verovao taze preumljenom Đilasu, kada gledam šta nam sve danas čini i radi od skora preumljeni Vučić!?

U takvim okolnostima, narod Srbije se pred pozicijom i opozicijom, oseća kao da je rastrzan između dva zla, ili bolje rečeno: "od nemila do nedraga"!

Kada me pitaju, obični ljudi, kako da se zemlja izvuče iz ovog totalnog besmisla i bezizlaza, postavljajući uz to i standardno pitanje: "Ko je taj na političkoj sceni današnje Srbije koji može da krene da obnavlja našu zemlju posle dve teške pošasti: "teške najezde žute horde (DS)" i "rušilačkih snaga fundametalističkih radikalnih evrofilnih nepismenjaka (SNS)", ja imam prost odgovor: "Našu zemlju će obnoviti naši potomci, i to oni kojima se igrom sudbine zalomi taj istorijski zadatak, ili bolje rečeno, oni koji budu to jednostavno morali da urade - da bi živeli i preživeli"!

Ne razumete?

Objasniću vam na prostom primeru! Kada spletom okolnosti nasledite staro domaćinstvo i imanje od svojih predaka, jednostavno se nađete u toj poziciji, ne svojim ličnim izborom, već igrom sudbine, jer vam se tako zalomilo, i jer ste potomak i naslednik! Ako vam se tako “zalomilo”, to vam je to, i ne može vam biti nikakvo opravdanje za mogući neuspeh, ni to što je domaćinstvo zapušteno, ni što je pretrpelo tešku štetu, što od kojekakvih i nikakvih loših predaka i raspirkuća (što će reći od lošeg upravljanja i rada jedne ili dve generacije predaka vaših), jer vas je sudbina odredila da to imanje mora da se oživi i da se obnovi, i niko vas ne pita da li umete, da li hoćete i da li možete! Njega niko od predaka ( a ni savremenika), niti je doveo niti izabrao, već su ga vreme i okolnosti i sudbina doveli na to mesto!

Ili drugi primer, kada, ne dao Bog, izbije rat! Po nepisanom pravilu, tada mnogi visokopozicionirani i školovani oficiri, pa i oni navodno najbolji, pokažu frapantnu nesposobnost u tim okolnostima, a iznenada “isplivaju na površinu” neki potpuno do tada nepoznati "heroji vremena" (nisko pozicionirani oficiri, a često čak i podoficiri), kojima sudbina dodeli glavne uloge, koje oni odigraju tako maestralno, da se zauvek pamte! Niko te ljude nije niti tražio niti birao, oni su se jednostavno našli tamo gde i kada treba, a ruka sudbine ih je samo ispunila nadahnućem, iza kojeg je uvek stajala prosta i jednostavna borba za iskonsku sveopštu narodnu istinu i pravdu! Na partijsku i ličnu!

Da rasčistimo odmah i još nešto veoma važno!

Povremeno uhvatim sebe da ponovo promišljam neke od aktuelnih poteza današnjeg vrha vlasti, odnosno njenog predsednika republike, oprezno se preipitujući da nisam možda ja taj koji greši, koji nešto ne razume, da nisam ja taj koji sve pogrešno razumem, i da možda ti potezi vlasti možda samo na prvi pogled deluju pogrešno, a da su možda ipak u dugoročnom i najboljem interesu i Srbije i njenih građana!

A onda, posle samo par trenutaka neizvesnosti, dve ključne i surovo istinite činjenice, udare me poput ogromnog betonskog bloka, posred glave, i vrate me iz tog priželjkivanog i slatkog sna, kako će možda na kraju biti sve dobro, i bace me u surovu realnost Srbije!

Koje su to dve činjenice, pitate se?

Prva činjenica je, da sve one silne nevladine organizacije, odnosno njihove ponosne i prepametne i prelepe i veoma ženstvene predsednice (ne znam kako se to zalomilo, da ih sve do jedne "vode" žene, i još tačno određenih i zaista prefinjenih kvaliteta!), koje su u dosadašnjem višedecenijskom periodu, uvek pokazivale otvorenu srbofobiju, radeći uvek protiv srpskih interesa, odnosno interesa Srbije i njenih građana, na sav glas podržavaju politiku predsednika Vučića!!!

Sa druge strane, znam da su finansijeri i gazde tih nevladinih organizacija, i dalje isti, i da njihove matične zemljem odnosno zemlje odakle stižu "novci" i dalje vode onu istu ogoljenu antisrpsku politiku! Drugim rečima rečeno: znam da ni Sonja Liht, ni Nataša Kandić, ni Sonja Biserko, ni Jelena Milić, ni Borka Pavićević, ni muškobanjasti Ivan Vejvoda, nisu nikada otvoreno napali nijedan politički potez Aleksandra Vučića. Naprotiv, oni hvale njegovu politiku, oni podržavaju njegovu “mudrost”, oni čine sve da mu olakšaju njegov današnji politički rad!

Ali istina je jedna: ili su sve ove žene odjednom postale prosrpski nastrojene, kao i njihovi sponzori i finansijeri (SAD, Nemačka, EU, Soroš, Velika Britanija, Soroš i dr.), što je, složićete se sa mnom, malo verovatno, ili ono što radi Vučić odgovara u potpunosti interesima navedenih zemalja i sponzora (inače sve dokazanih srpskih neprijatelja -koje Vučić naziva svojim najvećim prijateljima), ili prosto rečeno, njegova politika je antisrpska!

Postoji i treća varijanta: da on iskreno misli da vodi politiku, u skladu sa najvažnijim interesima Srbije, ali se po reakcijama dokazano antisrpskih nevladinih organizacija jasno vidi, da je takva politika sigurno u skladu sa antisrpskom politikom njenih sponzora! Varijanta, da je ista politika, u istom trenutku, i srpska i antisrpska je nemoguća, a ako trebam da verujem ili Vučiću ili nevladinim prozapadnim organizacijama, onda sam sigurniji u to, da zapad sigurno nikada ne baca novac! Drugim rečima, zapad je svoje "nevladine" pse umirio, i naredio da nikako ne "laju" na predsednika Vučića, jer su njegovi politički potezi u skladu sa njihovim političkim interesima i poslatim ultimativnim zahtevima Srbiji!

I druga činjenica koja me uvek vraća u realnost, kada godi počnem da se preispitujem po pitanju nekog poteza predsednika Srbije, koji je na prvi pogled opravdan i dobar i koristan za Srbiju, ja samo pogledam sa kojim ljudima se on odlučio da vodi Srbiju u budućnost! Pogledam u njihova bezlična i nestručna lica, pogledam ko su ministri, pogledam ko sve vodi važne resore i državne institucije Srbije, pogledam njihovo ponašanje i rečnik, pogledam rezultate njihovog rada, pogledam osuđene kriminalce i lopove, pogledam osuđene nasilnike, pogledam dilere, pogledam vođe navijača, pogledam bivše robijaše, pogledam nesuvisle ženske osobe, koje ne znaju ni da se pristojno obuku (da svuku možda i umeju, ali čisto saumnjam da i to znaju bez nečije pomoći), a kamo li da pristojno govore. Pogledam njegove neposredne i najbliže saradnike i saradnice, i shvatim, da mu je zaista cilj boljitak Srbije, ne bi se nikada odrekao stručnih usluga, iskrenih i besplatnih, stotine i hiljade pametnih i sposobnih i mladih ljudi, zarad promocije osrednjosti, neznanja, kupljenih diploma, bahatosti, osionosti, gluposti, lopovluka, itd...

Setim se tada i reči jedne od visokih zvaničnica SNS-a, koje je uputila koleginici, takođe ženi, iz srpske radikalske stranke, (iz koje, na kraju krajeva, ponikla i njena matična stranka SNS), i to na sednici nekog skupštinskog odbora: "Vi ste ovde dovedeni da glumite majmune i zabavljate narod"! Ne ulazeći u to, ko ih je to tu "doveo", ja samo znam, da je od te iznete mogućnosti, za državu Srbiju mnogo opasnije, "kada neko dovede u skupštinu Srbije majmune da glume ljude" (ne znam ko ih dovedi?)! Posledice su mnogo gore, po sve nas, jer majmuni vrlo slabo glume ljude, a ljudi ipak mogu donekle, pojedini i čak vrlo uverljivo da "odglume majmune", ali se realtivno brzo vrate u svoje pravo obličje, to jest ljude! Majmuni dovedeni u skupštinu da glume ljude, ipak, većinu svog vremena, provedu ležerno u formi majmuna, jer je tako daleko lakše i lepše!

 

Od istog autora

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li podržavate formiranje „malog Šengena“ između Srbije, Makedonije i Albanije?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner