Početna strana > Rubrike > Politički život > Nije ovo ništa šta nas čeka posle izbora
Politički život

Nije ovo ništa šta nas čeka posle izbora

PDF Štampa El. pošta
Boško Obradović   
utorak, 29. april 2008.

Lažno predstavljanje u vreme izbora

Koliko je medijski sve moguće upakovati, bez obzira koliko to bilo paradoksalno ili čak smešno, najbolje svedoče sledeći primeri. Najveći zaštitnici demokratije i ljudskih prava danas bili su u svoje vreme veliki komunisti ili, pak, komunistička deca kojoj su oslobodioci dedinjskih vila omogućili školovanje na Zapadu. Ako su oni koji su „jahali popove“ i bili deo komunističkog zločinačkog poretka – sada prvoborci za „evropsku Srbiju“ i oni koji nas vode u evropske integracije, onda treba ozbiljno da se zamislimo. Sa druge strane, oni koji su demokratiju branili kada je to bilo najteže – u doba komunističke tiranije (primer profesora Pravnog fakulteta u Beogradu koji su stali na stranu profesora Mihajla Đurića ili disidentskog pisanja prve knjige o političkom pluralizmu), danas su valjda priučene demokrate za ove „rasne“ i obrazovane demokrate izašle iz komunističkog šinjela.

Šta su određeni profesori političkih nauka, koji su, u skladu sa svojim pozivom, prvi u Srbiji donosili ideje evropskih integracija, spram studentskih pokreta po kojima „Evropa nema alternativu“ i velikih partijskih umova koji ne znaju ni za koje se tačno evropske vrednosti zalažu, ali znaju da „sa tog puta ne smemo skrenuti“.

Konačno, čuju se pozivanja na 5. oktobar od strane onih kojih toga dana nigde nije bilo na beogradskim ulicama, dok su valjda danas pristalice povratka starog režima i mračnih 90-ih oni koji su išli iza bagera tog oktobarskog dana?

I koliko je ovakvih podvala, medijskih prevara i šarenih laža? Dovoljno je citirati šta su Vuk Drašković i Dinkić govorili o Đinđiću, šta Đinđić o Kosovu, šta Čanak o Vojvodini, pa videti da je sadašnja evrounijatska lista veća papazjanija od legendarnog DOS-a. Još veći je problem što ova koalicija izuzev ponavljanja evrounijatske mantre nema više niti jednu političku ideju, plan i program. Oni nam još uvek nisu odgovorili na pitanje šta traži misija EU na Kosovu i Metohiji, kada ćemo tačno ući u Evropsku Uniju i da li će završni uslov biti da Beograd prizna nezavisno Kosovo? Kako da onda očekujemo da daju svoje mišljenje o pismu Vilija Vimera iz 2000. ili poslednjem Đinđićevom javnom nastupu iz februara 2003. godine? Njihova je jedina misao: kako zadržati vlast, privilegije, biznis i druge osvojene blagodati zbog kojih i postoji ova interesna politička grupa od 1945. godine.

No, lako bi sve bilo po evrounijate u ovoj izbornoj kampanji, koja se bazira jedino na opravdanim egzistencijalnim strahovima građana, posebno podsticanim podsećanjem na 90-e, da nije naših prijatelja i saveznika sa Zapada. Taman kad se uspostavi evrounijatska idila na srpskim medijima, eto puštanja na slobodu Ramuša Haradinaja, eto Solane koji ne može da spava zbog premišljanja da li je dovoljno pomogao evropsku stvar u Srbiji, eto pisma Kušnera i Rupela, koji već postavljaju Srbiji nove uslove za evropske integracije: priznavanje misije EU na Kosovu i Metohiji i harmonizaciju odnosa sa nezavisnom državom Kosovo (NDK). Oni su zaista naši pravi prijatelji, jer da nema njihovog konstantnog pomaganja mi bismo zaboravili da obratimo pažnju na to „šta ustvari hoće Evropska Unija“?

Problem nastaje tek posle 11. maja

Koliko vidimo i razumemo moguća su samo dva ishoda budućih izbora: pobeda evrounijatskog bloka, isključivanje „nacionalnih snaga“ iz državnih vlasti i nastavak DOS-ovske spoljne politike, ili pobeda „patriotskog bloka“, ma šta to značilo. Šta Srbiju čeka u jednom, a šta u drugom slučaju?

Ako pobede evrounijati, njihova vlast nad Srbijom biće u potpunosti zaokružena. Imaće predsednika države, parlament i vladu pod svojom kontrolom. Moćiće da krenu u sve toliko željene lustracije političkih protivnika, hapšenja „haških begunaca“, zabranu rada nacionalnih delatnika i dalje potiskivanje i zaboravljanje kosovske tematike.

U jednom prošlom tekstu ustvrdili smo sledeće: „Ako na sledećim izborima pobedi patriotski blok , ma šta on radio i od koga bio sastavljen, ono što je Srbija preživela od strane Zapada 90-ih godina prošlog veka biće ništa prema onome što nas u tom slučaju čeka. Pojaviće se vrlo brzo novi DOS, novi OTPOR, novi nezavisni mediji, ogromne pare ponovo će ući u Srbiju, sve sa ciljem da se napravi „žuta revolucija“ i nacionalisti skinu sa vlasti, što će biti samo povod za otvorenu okupaciju Srbije od strane NATO-pakta. Pritisak na Srbiju biće nikad veći, u obrnutoj srazmeri sa autentičnošću novog nacionalnog programa i njegovih nosilaca“. Vredi još malo promisliti o ovom scenariju koji je najverovatniji ishod predstojećih izbora.

Sve zavisi od karaktera budućeg „patriotskog bloka“, od toga koliko će on biti autentičan i da li će smeti da pokrene veliku nacionalnu obnovu. Ili će poenta biti samo u podeli mesta u ministarstvima i upravnim odborima, daljoj stranačkoj feudalizaciji državne vlasti i nastavku nacionalne politike koja „niti smrdi nit miriše“. Nama ne treba nova vlada koja će ličiti na staru po međusobnom preganjanju i poturanju klipova u točkove, već upravo „nacionalna i odgovorna vlada“, koja će na neko vreme u drugi plan da stavi uskostranačke interese i pokrene ključna društvena i nacionalna pitanja.

Šta to konkretno znači:

•  da li će se prvog dana zasedanja nove vlade sa druge strane stola naći domaći tajkuni kojima će biti predočena jednostavna dilema, po Putinovom obrascu: ili ćete polovinu Vašeg ekstraprofita, stečenog najrazličitijim finansijskim i kriminalnim mahinacijama, uložiti u obnovu Srbije ili ćete završiti u zatvoru a sva imovina će vam biti oduzeta?

•  da li će se šta promeniti u prosveti, na medijima, u kulturi?

•  šta će se promeniti u Vojsci Srbije?

•  da li će državne strukture biti oslobođene stranih agenata i stipendista raznih fondova za okupaciju Srbije?

•  kako da zaustavimo belu kugu?

•  da li će biti ukinut totalitarni Zakon o novoj ličnoj karti?

•  kako treba da se odnosimo prema Srbima van Srbije i srpskim nacionalnim interesima u regionu?

•  da li Evropska Unija ima alternativu?

Jednom rečju, nama je potreban nov i orginalan nacionalni program za 21. vek, objedinjavanje svih nacionalnih resursa u Otadžbini i dijaspori, državi i Crkvi, političkim strankama i nevladinom sektoru, postavljanje sveukupnog srpskog pitanja na Balkanu i čitav niz srodnih „kopernikanskih“ obrta u našoj unutrašnjoj i spoljnoj politici. Sve drugo bilo bi samo staro zamajavanje u naizgled novom ruhu. Ukoliko ne dođe do formiranja zaista „nacionalne i odgovorne vlade“, onda smo definitivno videli sve ponude na srpskoj političkoj sceni i vreme je da aktuelna srpska politička elita postane prošlost srpskog naroda.

Da ne zaboravimo, evrounijati su za ovih osam godina preuzeli potpunu kontrolu nad finansijskim i medijskim sektorom, Vojskom i pokrajinom Vojvodinom. Sve što bude počela da radi nova, potencijalno nacionalna vlada biće potkopavano i rušeno od prvog dana, a odmah nakon letnje pauze, ako ne i ranije, krenuće sindikalni nemiri, studentski protesti, nevladine inicijative o ugrožavanju ljudskih prava i drugo već viđeno u svim „narandžastim revolucijama“. Sve to imaće podršku predsednika države, evrounijatskih finansijskih i medijskih lobija, a pokrajinska vlast u Vojvodini, u slučaju pobede evrounijata na tom nivou, biće izvor destabilizacije Srbije kroz predstavljanje Vojvodine kao evropskog i demokratskog dela Srbije, iz kog treba da krene novi 5. oktobar.

O svemu ovome treba razmišljati već dok traje ova kampanja, jer su izbori blizu, a pitanje je da li postoji Akcioni plan za posle izbora. Nešto do sada nismo imali dobra iskustva sa ovom vrstom planova.

 

Od istog autora

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li mislite da će u narednih godinu dana u Srbiji biti održani novi parlamentarni izbori?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner