понедељак, 17. децембар 2018.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Политички живот > Нема демократије без политичког плурализма. Нема политичког плурализма без критичког говора у Скупштини – Немојте очекивати да вам седимо овде као глинени голубови?!
Политички живот

Нема демократије без политичког плурализма. Нема политичког плурализма без критичког говора у Скупштини – Немојте очекивати да вам седимо овде као глинени голубови?!

PDF Штампа Ел. пошта
Ђорђе Вукадиновић   
четвртак, 22. новембар 2018.

На седници одржаној 9. новембра, чланови Одбора за административно-буџетска и мандатно-имунитетска питања разматрали су обавештење заменика генералног секретара Народне скупштине о изрицању мере народним посланицима Ђорђу Вукадиновићу и Дијани Вукомановић на Другој седници Другог редовног заседања Народне скупштине.

Ђорђе Вукадиновић:

Поштоване колеге, знам да је била напорна недеља, те вас не бих много задржавао. Ипак, морам да кажем пар речи, јер сам сигуран да већина присутних није стигла да погледа записник и види о чему се овде ради. Мислим да је реч о флагрантној грешци председавајућег, односно потпредседника Верољуба Арсића, који је при крају једне дуге расправе - да ли због премора, да ли нервозе, да ли због већ априорне негативне нашпанованости на то шта ћу да кажем ја као, у том тренутку, једини опозициони посланик у сали – чак и за наше скупштинске релације и односе какви овде владају, реаговао недопустиво и скандалозно асиметрично када је реч о третману посланика опозиције. У овом случају је у питању моја маленкост, али, како ћемо видети, иста ствар се, неколико дана касније, поновила и са Дијаном Вукомановић.

Бићу слободан да вас подсетим на то како је тај дијалог изгледао, па ви сами, независно од страначке припадности, симпатија или антипатија, и независно од тога ко кога нервира, процените да ли је ово нешто што заслужује било коју казну или опомену, а камоли чак одузимање речи. Знам да негде у себи ни већина вас то не мисли. Вероватно ни сам председавајући у некој другој ситуацији то не би учинио.

Дакле, на крају расправе, трошећи време које имам на располагању, када је дошао ред на један од наших амандмана, покушао сам да одговорим на део критика, увреда и напада којима сам био изложен током целог тог заседања.

(...)

Председавајући Арсић: Колега Вукадиновић, молим вас да причате о свом амандману.

Вукадиновић: Господине Арсићу, ја причам о свом амандману много више него што је већина колега причала о својим амандманима...

Немојте ме терати да подсећам из записника о чему је све било речи и тада, па и сада, ево јуче - прекјуче, о чему су све посланици владајуће већине причали у оквиру времена за образлагање својих амандмана – са свим надимцима, оптужбама, прозивкама присутних и неприсутних лидера или чланова опозиције. Могу после да приложим транскрипт дискусије и шта је говорио колега Атлагић, као и многи други, али његове су најкондензованије кад је реч о збирци напада и прозивкама опозиције – што је све пролазило без иједне опомене.

Арсић (председавајући): Нисам знао да акцизе на гориво имају икакве везе са вашим амандманом, поготово што закон о акцизама није промењен до 2011. године тако да...

Вукадиновић: Господине председавајући, наравно. Али пошто током дискусије...

Арсић: Тако да се обраћате влади која је била 2011. године.

Вукадиновић: Неке акцизе су Бога ми, у међувремену увођене, допуњене, промењене...

Арсић: Не, допуне горива нису.

Вукадиновић: Ја причам о акцизама на електричну енергију. Али, ако већ помињете акцизе, као што знате, влада има могућност да се одрекне акцизе својом уредбом. Али није поента у томе. Колико има везе са темом пиво испред продавнице, колико има везе орање и кокошке које се овде помињао посланик Ристичевић...

Арсић: Колега Вукадиновић, изричем вам опомену!

Вукадиновић: Господине председавајући, то је ваше право. Али сви виде да Ви злоупотребљавате то право. Али неће мене опомена, једна или друга...

Арсић: Изричем вам другу опомену!

Вукадиновић: ?!

Арсић: Колега Вукадиновићу, ви прошетате кроз народну скупштину и обраћате се посланицима који седе овде по три или четири дана по цео дан! И плус себи дајете за право да говорите ван теме дневног реда!

Вукадиновић: Господине председавајући, ви имате евиденцију о присуству. Можете се уверити да сам ја више овде од многих колега владајуће коалиције...

Арсић: Одузимам вам реч, господине Вукадиновићу.

На то се за реч јавио колега Марко Ђуришић.

Арсић: Изволите господине Ђуришићу…

Марко Ђуришић (с места): На шта личи ово? На основу чега му је дата опомена?

Арсић: И вама изричем опомену.

Марко Ђуришић: Шта је урадио? Како те није срамота?

Арсић: И вама изричем другу опомену!

Дакле, из ових цитата види се да је председавајући, најблаже речено, што се каже, „био мало нервозан“. И да сам кажњен због једне - не само за наше скупштинске релације, него, признаћете, и уопште, за начин парламентарног опхођења - врло коректне дискусије и дијалога са председавајућим(...)

Не ради се о томе, колеге, да ли ћу ја добити једну, две, или колико већ опомена. Ради се о томе да се овде у Парламенту све теже чује и трпи критичка реч од стане опозиције. Нема демократије без политичког плурализма. Нема политичког плурализма без опозиције. Нема опозиције без критичког гласа у Скупштини 

Некада су они који добију опомену мало мање невини, некада више, али мислим да је са тим опоменама нама свима, у негативном смислу, наметнут један нови квалитет односа између власти и опозиције и између посланика у овом парламенту. Ствара се зла крв, које, додуше, одувек има, али плашим се да је у овом сазиву Скупштине има више него што је то било икада раније и постоји претња да та зла крв ескалира.

Не ради се о томе, колеге, да ли ћу ја добити једну, две, или колико већ опомена. Ради се о томе да се овде у Парламенту све теже чује и трпи критичка реч од стане опозиције. Ви знате, али треба подсетити, јер се то лако отме контроли. Нема демократије без политичког плурализма. Нема политичког плурализма без опозиције. Нема опозиције без критичког гласа у Скупштини.

Мој глас свакако није најмилитантнији, најгласнији или најагресивнији у овој скупштини. Штавише, сматрам да није уопште такав, али слажем се и верујем да не прија увек и свакоме. Када критикујем ове чувене аманмане које посланици владајуће већине подносе, сигуран сам да то неће пријати већини тих људи, иако мислим да неки у себи, интимно, такође знају да сам и ту бар делимично у праву.

Било како било, ја сада нити апелујем, нити тражим милост за себе. Просто  подсећам – и помажем вам заправо – да се, ако је још могуће, заустави овај тренд – да се ножем или ђоном иде на сваки критички глас у парламенту. Наравно да тако нешто радикализује и другу страну, а онда ћете рећи: „Видите како се опозиција понаша! Заато ми морамо бити још агресивнији“. И то се добро не завршава ни за кога, а посебно не за демократију и парламентарни живот, а да не говоримо о угледу парламента.

Укратко, мислим да је ово што се десило на тој седници нека прекретница која може ионако већ лоше стање и лош правац у којем идемо да гурне даље у још дубљу и већу радикализацију. Погледајте записник и уверите се и сами.

(...)

О случају колегинице Дијане ми је још лакше да говорим, пошто нисам ја  директно тема, али принцип је исти. Колегиница Дијана Вукомановић је, такође, добила опомену на правди бога, опет од истог председавајућег и рекао бих, једнако, ако не и још бесмисленије од мене.

Она је покушала да одговори на критику колеге Марковића и мислим да се ни сам, овде пристутни колега Марковић, није нашао увређеним њеном репликом, јер је он био много оштрији према странци којој она припада, на шта је она покушала да реагује повредом пословника – што је предсдавајући оценио и санкционисао као злоупотребу. Стотинама пута се до сад у Скупштини толерисало коришћење пословника као реплике, како би се одговорило на неке прозивке. Толерисало се чак и опозицији, а камоли кад то раде посланици владајуће коалиције. При томе, речи колегинице Вукомановић заиста нису биле ни на који начин иритантне, нити увредљиве и личне према колеги.

Дијана Вукомановић: Колега Марковићу, једно правило у политици важи: немојте сведочити о нечему што нисте видели властитим очима. Реците ми, којим сте оком видели шта се дешавало у Врању, левим или десним? Или сте читали саопштење ваше партијске централе и тумачите догађај који нисте нити видели нити чули.

Није ни успела да заврши ову реченицу, пошто јој је у реч упао председавајући Верољуб Арсић и изрекао јој опомену.

Верољуб Арсић: Изричем вам опомену. И, не. Немам намеру да образлажем.

Вукомановић: Али, зашто?

Арсић: Јер сте се у почетку обратили мени, а потом сте и буквално и брутално почели да се обраћате колеги Марковићу. Немате право тако.

Опет морам да кажем да се не ради овде о једној опомени за једног члана нашег парламента, већ је реч о томе да је тренд преосетљивости, а неко би могао да каже - и бахатости владајуће коалиције и председавајућег, који све теже трпе чак и усамљене, критичке гласове у Скупштини.

 Чињеница је да се највише тело представничке демократије оваквим поступцима компромитује. Понекад тој бламажи и компромитацији доприносе, наравно, и посланици опозиције. Али, јасно је да одговорност за атмосферу у Парламенту ипак пре свега лежи на већини и посебно на онима који парламентом руководе.

Чињеница је да председавајући, нарочито, потпредседници, из неког разлога, имају потребу да се докажу. Не знам тачно коме, иако сам приметио да често упитно погледују према колегама Мартиновићу и Орлићу, када треба да процене да ли ће да дају реч некоме из опозиције или не. Сви ми који седимо у скупштинској сали не можемо да не приметимо како то функционише.

(...) У сваком случају, све то се уклапа у поменути тренд протеривања опозиције из парламента. Рекао бих да постоји озбиљна тенденција да се опозиција до краја изгура из скупштине. А онда ће неки рећи: „Ево, видите, они излазе из парламента да би направили кризу и оптуживали своју земљу да је недемократска и да, ето, због тога намерно хоће да изазову инцидент и да се после тужакају по Бриселу или Стразбуру“.

 Ја сигурно немам ту намеру, и последњи сам ко жели да се моја земља у ружном контексту повлачи по некаквим међународним институцијама. Али, исто тако, немојте очекивати да ће ико од нас, из било ког разлога, политичког или личног интереса, трајно трпети неку врсту мобинга и шиканирања, којем дефинитивно у овом Парламенту јесу изложени ови малобројни посланици опозиције.

На снази су двоструки стандарди и изразито двоструки аршини. Могао бих вас сада забављати цитатима које су, врло гласни и битни појединци из владајуће коалиције, изговарали на наш рачун, и појединачно и колективно, а што је превазилазило све границе доброг укуса, парламентарне праксе и колегијалног опхођења. И, они нису добијали ни опомену, а посланици опозиције су, кад покушају нешто да кажу, пролазили како су пролазили(...)

Такав маћехински и неправедан третман неминовно води радикализацији опозиције. Да ли ће она изаћи из парламента, или ће ићи на неку врсту парламентарне опструкције, то је питање. Али, немојте очекивати да вам седимо тамо као глинени голубови 

Такав маћехински и неправедан третман неминовно води радикализацији опозиције. Да ли ће она изаћи из парламента, или ће ићи на неку врсту парламентарне опструкције, то је питање. Али, немојте очекивати да вам седимо тамо као глинени голубови.

Ја разумем вашу иритираност када је у питању ваш лидер и прозивке на његов рачун, и да имате потребу да на њих одговорите.

Али овде се нама, малобројним посланицима опозиције, не дозвољава да одговоримо ни кад смо ми лично прозвани, а камоли кад је у питању неки од ових, стварних или набеђених, лидера и личности из опозиције, које ви стално помињете и не вадите их из уста(...)

Волео бих да се радило о тренутној нервози, иритираности и озлојеђености председавајућег, у оба случаја, колеге Арсића. Али, као што рекох, плашим се да је, заправо, ипак реч о тенденцији да се опозиција у потпуности изгура, избаци и елиминише из парламента, да би се после рекло „Ето, видите какви су они. Неће да дођу да расправљамо и да се дружимо“. Како да се дружимо, кад су једни увек мета и жртва, а други смишљају више или мање духовите и атрактивне начине да се над њима некажњено иживљавају.

Хвала.

Са 9 гласова „за“ и једним уздржаним, Административни одбор је донео Одлуку да се народни посланик Ђорђе Вукадиновић казни  новчаним износом у висини од 40 одсто, а народна посланица Дијана Вукомановић у висини од 10 одсто основне плате народног посланика. Седницом је председавао председник Одбора др Александар Мартиновић, а присуствовали су: Александар Марковић, др Дарко Лакетић, Стефана Миладиновић, Војислав Вујић, др Драгана Баришић, Бранимир Јовановић, Јелена Мијатовић, Верољуб Матић и Момо Чолаковић.

(НСПМ)

Видети још:

 "Дијалог" Верољуб Арсић - Ђорђе Вукадиновић: „Изричем вам опомену! Изричем вам другу опомену! Одузимам вам реч!“

Марко Атлагић, Владимир Орлић, Александар Мартиновић и Мирко Крлић: Један обичан скупштински дан - О СНС „амандманима“, опозицији и „Савезу лопужа, превараната, џабалебароша, лезиједовића, луфтигуза, вјетрогоња и сецикеса“

Дијана Вукомановић: Колега Марковићу, којим сте оком видели шта се дешавало у Врању? Или само на основу писаног саопштења партијске централе тумачите догађај; Верољуб Арсић: Изричем вам опомену, немам намеру да образлажем

 

Остали чланци у рубрици

Од истог аутора

Анкета

Да ли мислите да Србија адекватно обележава 100. годишњицу пробоја Солунског фронта и ослобођења Србије?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер