Овдашњи политичари, који у балканској касаби обављају прљаве послове, стално добијају похвале од разних Хавијера Солана, Олија Ренова и сличних мутаната постмодерне политике Запада, и опијају се, уз свест о личној користи, визијама Европе.

Сурова је истина да демократска Србија нема бољи статус на западу од Милошевићеве. Само се политичке уцене износе са више лицемерја. Увек ће се наћи неко „разуман“ ко сматра да је боље понуђено прихватити, него инатом ризиковати и то мало понуђеног.

Ми не можемо оздравити као нација ако савесно не проговоримо и о својим заблудама и злочинима које смо чинили. Ако сви ћутимо, сви смо кривци. Злочин постаје нормалан. Предајемо се равнодушности и нихилизму.

Када се већ десила радикалска "фисија", сви Николићеви кораци били су усмерени ка пажљивом опипавању пулса оних који у Србији "ведре и облаче", и пружају или ускраћују "ферман" за формирање извршне власти.

Систем идеолошко-медијских манипулација почива на следеће четири једначине, које ће бити предмет наше „математичке“ анализе, кад већ све друге досадашње аргументоване расправе нису дале резултата.

Зашто је већи део онога што се говори у Другој Србији, особито тренутно, један огроман ad hominem аргумент који треба да спречи да се неки плодан разговор поведе?

Треба имати у виду и следеће: несумњиви политички потенцијал СНС да доведе у питање популарност радикала није гарантија да ће ова странка лако и брзо доћи у позицију да политичку сцену у Србији учини биполарном.

За Запад већи од финансијског проблем је – проблем морални. И залуд би Господ опростио Западу дугове његове, кад то друштво овакво какво је – не може да прашта. Капитализам се, као што је уочио нобеловац Мухамед Јунуз, “дегенерисао у касино”.