Није довољно политички уклонити Пајтића. Неопходно је уклонити читаву институционалну основу, која непрестано рађа аутономаштво и сецесионизам. Дакле, регионализовати и децентрализовати АПВ тако да од ње никада не може да се конструише некаква парадржава.

Предлогом статута предвиђено је стварање Развојне банке Војводине, што је стара етатистичка идеја Чанка и екипе. Не могу они да прихвате либерални концепт приватног банкарства, већ би се вратили у ону милу 1974. годину када је покрајинска власт држала покрајинске паре. 

Илићеви мотиви заиста јесу реаговање на осећај да се државне ствари, управо зато што су везане за српску традицију, држе по страни и раде преко воље. Тако он пословични стид због српског порекла замењује стањем у коме је порекло и „српство“ једини критеријум квалитета неке политике.

Али, ако већ Војвођани нису „кадри“ да буду „довољно аутономни“ против Јужног тока, могу ли Поморавци, Шумадинци и Нишлије бити „политички подобнији“ за аутономију?

"Модернизација и децентрализација Србије", какву су прегли да изврше Пајтић и остали реформатори, за Цркву можда пре изгледа као рушење и упропаштавање онога што су поколења наших предака с муком стварала, него као реформа која поправља постојеће.

Ивица Дачић изгледа да је, у последњи час, то схватио. Он је политички "прикочио". Тиме је вероватно спасао своју странку од изборног и историјског слома. Има једна странка од које једино зависи хоће ли статут, у овом отровном облику, проћи у српској скупштини. 

Српска православна црква je створила српски национални идентитет, очувала га кроз векове, те највише њој треба захвалити што и данас постојимо као народ. Због тога то за Цркву није политичко, него државно питање које опстаје још из времена кад светом нису ходали Чанкови.

Проблем је у томе што либерално-демократска политичка групација није спремна да чује другачије мишљење, они су затворени у своје идеолошке кругове и немају слуха и потребе да воде озбиљан дијалог о најважнијим питањима нашег друштва.

Председник Тадић нема ни приближно тако јаку позицију у својој странци како то широј јавности изгледа. Ако он допусти изгласавање Статута Војводине, очигледно антидржавног, антиуставног и антинационалног акта, показаће да заправо не контролише ситуацију.