Један наш познати књижевник је јуче написао на твитеру да све што је чуо може само да лечи „Ксанакс“. Не може. За ово је једини лек буна на дахије. Зашто? Зато што од овог нема горе

Русија већ годинама даје снажну подршку Србији на међународном плану по питању очувања територијалног интегритета, али питање је због чега се Србија више не ослања на руску подршку?

Русија има истовремено неколико разлога да буде љубоморна на односе Србије са Кином. На пример, српски председник се вакцинисао кинеском вакцином, а српска војска се преоријентисала на кинески војно-индустријски комплекс

Пошто сва напредњачка пропаганда, у последње две године, личи, као јаје јајету, на, нека ми Бог опрости, немачку националсоцијалистичку (пре почетка Другог рата), после увођења свевидећег ока и уха „Ganz Deutschland hört den Führer mit dem Volksempfänger „ – „Цела Немачка слуша/чује Фирера путем народног пријемника (јединог радија)" – за очекивати је ускоро и фаталистичке напредњачке поруке типа „Unsere letzte Hoffnung АН - Наша последња нада АВ"

Вучићу је јасно да не може дозволити раздвајање избора, јер би тако, посебно на локалном нивоу, његови обезличени напредњачки кадрови, без његове личне подршке били пред озбиљним политичким изазовима

Оно што је за мене било фрустрирајуће је то што није поставио као први задатак по преузимању власти да се организују масовна суђења за политички криминал СПС/ЈУЛ/СРС-у, забрана тих параполитичких формација и пресуде њиховим предводницима

Вучић, ваљда зна да Срби добро виде колико он ради и шта ради. Па што нам то стално и нападно подвлачи, рекламира, и на нос натура? Ваљда зато што је, по њему и учитељима му, „рад створио човека“!

Очигледно је да је Ребић, баш као и Дијана Хркаловић, пуштен низ воду. Сада је само питање како ће Александар Вучић да их се отараси по закону, јер директору полиције мандат истиче тек у децембру

Jасно је да се наш данашњи однос према Јасеновцу, као месту највећег српског страдања, није озбиљније променио, а о томе сведочи и очита маргинализација изложбе о Јасеновцу 1941-1945.година

Власт бројем посланика несумњиво може да промени Устав – парламент је политички једнообразан, а страначки апарат организационо кадар да своје бираче мотивише да изађу на референдум. Стога чуди да се у овај поступак закорачило готово нечујно, као да се Устав мења тек реда ради, а не да је реч о најважнијем државном послу.