Једно је сигурно, док из Београда слушамо приче о српском јединству и слози, тешко је не осетити горчину свесни тога да српско друштво све више пропада, изморено многобројним поделама и конфликтима и потпуно онеспособљено да се по било ком основу сабере и почне да делује у своју корист. Онима који се исмевају над српском историјом, културом и Уставом Србије, рекло би се, за сада још увек добро иде

БиХ и Црна Гора су 1995. и 2006. замишљене као двије анти-Србије. То што се српска политичка елита у обје анти-Србије упире да учествује у политичкој расподјели привилегија које „државни“ ниво нуди – притом се врло често поиствојећујући са тим институцијама а још чешће учествујући у „транге-франге“ комбинацијама на „државном“ нивоу само илуструје примитивну политичку и суштински дезинтрегративну свијест Бања Луке и Подгорице

Ако пред собом имамо бар елементарне чињенице о смислу и циљу ових Бриселских разговора, онда би то требало да буде de iure признање тзв. Косова од стране Србије. Тај процес започет је са Бриселским споразумом и траје и данас

Нисмо под окупацијом, али смо под контролом страних фирми. И то је очито. Страни корпоративни интерес је примаран овде, што се види у свим областима

Све ово о чему говоримо, по мом дубоком уверењу, и стање у којем се налази Српство и све ове дилеме које Ви и ја имамо и око којих се не слажемо су последица тога што је систематски, пуних шест деценија, комунизам секао српство у корену… На сваком нивоу. И кад је дошао крај, ми смо се нажалост, по оном стокхолмском синдрому и даље држали тог комунизма

У новој емисији „Црно-бели свет са Ђорђем Вукадиновићем“ гостовао је заменик председника Народне странке, бивши народни посланик и бивши председни општине Трстеник Мирослав Алексић. 

Економска криза која је прохујала светом обогатила је ионако пребогате власнике капитала, а осудила милионе радника на безнађе. Њима морамо дати нову шансу новим идејама. Једна од њих могла би да буде стварање тесне везе непосредног произвођача са средствима за производњу

Генерал-пуковник Небојша Павковић, из затвора у Финској, о  најновијој књизи "Кошаре и Паштрик српски Термопили" и недавној ТВ серији РТС - "Породица"

Нема данас угроженије и потлаченије заједнице и мањине у Европи, можда и у свету, него што је то српска црква и српски народ у Црној Гори. И то треба јасно и гласно рећи. То није „хушкање“, то је просто констатовање елементарне чињенице

Не смемо упадати у провидну замку да се дискредитује протест тако што ће окупљени људи бити оптужени да се "баве политиком". Треба на сваком следећем протесту гласно рећи: да, ми се бавимо политиком, јер нема ничег важнијег од наших река и ваздуха који удишемо