Početna strana > Polemike > Polemika o prodaji "Telekoma" – odgovor Mijatu Lakićeviću
Polemike

Polemika o prodaji "Telekoma" – odgovor Mijatu Lakićeviću

PDF Štampa El. pošta
Danijela Ružičić   
ponedeljak, 03. avgust 2015.

O samom projektu ''Privredne reforme iznad svega'' ne može se mnogo toga naći na internetu. Kada je projekat započeo, ko ga finansira, zašto ga finansira i koji su njegovi ciljevi? Nema ni reči o tome. O navedenom ''projektu'' jedino se mogu naći informacije na sajtu Radio-televizije Vojvodine i od dotičnog gospodina, koji piše razne tekstove. Očigledno se radi o pojedinim tekstovima. Tekstovi nisu projekti, već lična mišljenja.

U navedenom tekstu na vrlo subjektivan način predstavljeno je mišljenje koje je utemeljeno na običnoj narodnoj poslovici ''što je babi milo, to joj se i snilo'', ali i ogromnom neznanju. Ne postoji ništa objektivno napisano, osim iste priče koja se plasira svaki put kada treba da prodamo nešto najvrednije što imamo. To je vređanje zdravog ekonomskog rasuđivanja!

Takođe, izdvojena je samo mobilna telefonija, a pri tome se u tekstu govori o celom ''Telekomu''. Dakle, selektivno posmatranje kompanije i njenog poslovanja. ''Telekom'' Srbija u svom vlasništvu nema samo mobilnu telefoniju, odnosno MTS. Nije na odmet, kada se piše neki tekst, prikupiti i izneti malo više relevantnih informacija. MTS koji se pominje u tekstu ne može biti ''Telekom''.

Da Vas podsetim, osnovna delatnost preduzeća ''Telekom'' je pružanje telekomunikacionih usluga, od kojih su najznačajnije usluge domaćeg i međunarodnog telefonskog saobraćaja, fiksne telefonske usluge, tranzitiranje saobraćaja, prenos podataka, zakup linija, usluge na celom mrežnom području i dodatne usluge u oblasti fiksne i mobilne telefonije, internet i multimedijalne usluge!

Dalje, zavisna preduzeća ''Telekoma'' su:

1. ''Telekomunikacije Republike Srpske'', a.d., Banja Luka, Republika Srpska sa učešćem od 65% akcijskog kapitala,

2.  Mtel d.o.o, Podgorica, Crna Gora sa učešćem u kapitalu od 51%

3. Telus,  a.d., Beograd, Srbija sa učešćem od 100% akcijskog kapitala,

4. Fibernet d.o.o, Podgorica, Crna Gora sa učešćem od 100% kapitala

5. TS:net bv., Amsterdam, Holandija sa učešćem od 100% kapitala

6. HD-win d.o.o, Beograd, Srbija sa učešćem od 51% kapitala

7. DIMEDIA GROUPS'', Ženeva, Švajcarska sa učešćem od 100% kapitala

8. ''Dunav banka'', a.d., Beograd, Srbija sa učešćem od 56% kapitala

Sledeće, sama analiza ''Telekoma'' ukazuje upravo na suprotno, a to je da je i kompanija svake godine konkuretna na tržištu i da pored svoje konkurencije ostvaruje bolje finansijske performanse. To se najbolje može videti u odnosu ostvarenih prihoda i na kraju pozitivnog finansijskog rezultata, odnosno neto dobitka koji se ne može porediti sa ostale dve kompanije.

Takođe, vrlo zaprepašćujuće je porediti ostvarenu neto dobit sa brojem zaposlenih. Radi podsećanja, taj pokazatelj se koristio davno i danas nema nikakvu upotrebnu vrednost. Korišćen je u industrijama i na proizvodnim linijama kako bi se utvrdila produktivnost zaposlenih. Upotreba ovog pokazatelja u analizi ''Telekoma'', pravdajući se takvim dobijenim podacima samo još više govori o nepoznavanju analize uspešnosti poslovanja, slučajno ili namerno.

Iz Srbije su "oterani" mladi, a sad po nečijem "dobronamernom" savetu, iz Srbije treba "oterati" i ono malo vrednog što je u njoj ostalo. Prodaja ''Telekoma'' je još jedan korak ka ekonomskoj kolonizaciji. Srbija je premalena da ne bi imala svoju imovinu! Zašto Norveška može, a mi ne? ''Telekom'' je jedina svetla tačka u ovom predatorsko-kapitalističkom bezumlju. Referendum o prodaji ''Telekoma''! Dosta priča o tome kako neki vredni i nadahnuti moraju da donose teške odluke u ime svih nas. Jedan mozak je lako sludeti, sedam miliona mozgova, malo teže! Ovo samo ako smo u demokratiji, a ako nismo, onda ništa. Možete kako hoćete, ali ne i dokle hoćete! Tačnije, trajaćete kao i prethodni, dok ne obavite posao zbog koga ste dovedeni. Pitajte novinare kako se osećaju danas u vezi sa procesom privatizacije i da li bi danas pisali onako kako su pisali.

Za kraj, ovde je očito u pitanju na delu ozbiljan pritisak da se proda ''Telekom Srbija''. Na osnovu svih pokazatelja i uporedne analize vidimo jasno da je ''Telekom Srbija'' i dalje dominantna kompanija u sektoru Telekomunikacija na našem tržištu. Ali ovde prikazane činjenice ne mogu da se menjaju, da se zamene i da se kaže da nije tako! Pored toga, treba reći i imati u vidu sledeće, a to je da upravo konkurencija ''Telekoma'', pomenute dve kompanije izvoze svoju dobit iz Srbije, a domaća kompanija ''Telekom'' reinvestira u sopstvenoj državi. Nadalje, razlika u broju zaposlenih koja se forsira u navedenom tekstu jeste ogromna, ali to upravo ukazuje na činjenicu na ''Telekom'' zbrinjava puno više porodica koje svoje zarade troše u Srbiji, a stranci kapital ušteđen na radnoj snazi izvoze u matične zemlje.

Mijat Lakićević

Stav četvrtkom - Ostajte ondje

Novi Sad, Beograd - Preko dve stotine, kako sami za sebe kažu, "vrhunskih međunarodno priznatih stručnjaka u relevantnim oblastima iz Srbije i 11 zemalja u svetu", okupljenih u Inicijativnom odboru "Telekom je naš", uputilo je prošle nedelje Vladi Srbije pismo u kome se odlučno protive prodaji "Telekoma Srbija".

Iskreno, mislio sam da će organizacija takvog sastava Vladi predati makar omanju studiju koja će sadržati jasnu i preciznu analizu poslovanja "Telekoma" u poslednjih nekoliko godina i, posebno, predlog mera koje treba preduzeti da bi se sprečilo dalje rđanje "porodične srebrnine".

Šta bi se drugo moglo očekivati od "129 doktora nauka, uključujući i 24 akademika, 60 profesora univerziteta, 23 magistra nauka i mastera, 57 inženjera, ekonomista, pravnika, advokata i novinara". Pismo može da napiše i "400 studenata". Jer, pomenuta oksidacija nije tek puka metafora.

"Naš" MTS, naime, tj. deo "Telekoma" koji se bavi mobilnom telefonijom, ubedljivo najprofitabilnijim biznisom, polako ali sigurno gubi tržište, a njegove poslovne performanse su sve gore.

Godine 2010. MTS je držao 56 odsto tržišta, naredne 54, pa sledeće 52, da bi 2013. pao na 45 odsto tržišta. U isto vreme, njegovi neposredni konkurenti stalno rastu: VIP sa 14 na 21 odsto, a Telenor sa 30 na 34 odsto. To nije sve.

MTS je 2013. sa blizu 10.000 zaposlenih imao profit od 15 milijardi dinara, tj. milion i po dinara po zaposlenom, a Telenor sa 1.200 zaposlenih 11 milijardi dinara, tj. oko 10 miliona po zaposlenom. Telenor je dakle imao sedam puta veći profit po zaposlenom od MTS-a.

O tome u pomenutom pismu nema ni reči. Umesto toga, iako među nabrojanim stručnjacima nema nijednog za bezbednost i špijunažu, u pismu se tvrdi kako će prodajom "Telekoma" nacionalna sigurnost biti prepuštena strancima. Posebno je zanimljiv, međutim, onaj deo gde se tvrdi da bi "budućnost elektrotehničkih i elektronskih fakulteta u Srbiji i Republici Srpskoj prodajom ’Telekoma Srbija’ bila dovedena u pitanje". Zašto, opet se ni u pola rečenice ne objašnjava.

Zato što naši stručnjaci ne bi imali gde da se zaposle kad "Telekom" okupiraju stanci? Pa ko su pisci tog pisma i odakle ga šalju? Pola ih je, kao što su i sami naveli, iz tzv. dijaspore, dakle iz "belog sveta", najviše iz Amerike, Kanade, Australije, Južnoafričke Republike...

Pa, što se oni ne zaposliše, ne samo u ovom, nego i u svim ostalim državnim "telekomima", ima ih hvala bogu dosta, kad su tako dobri, nego odoše "trbuhom za kruhom". Uvek je zanimljivo kad nam neko sa Menhetna poručuje "Ostajte ovdje" (to jest – ondje) i kad nam sa Jelisejskih polja hvale šumadijske proplanke.

Ovaj tekst nastao je u okviru projekta "Privredne reforme iznad svega" Radio-televizije Vojvodine.

 

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li podržavate formiranje „malog Šengena“ između Srbije, Makedonije i Albanije?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner