Početna strana > Polemike > Odgovor akademiku Simoviću – šta bismo sa Kosovom ako ga nam vrate
Polemike

Odgovor akademiku Simoviću – šta bismo sa Kosovom ako ga nam vrate

PDF Štampa El. pošta
Narodni pokret Srba sa KiM „Otadžbina“   
sreda, 11. oktobar 2017.

Izjava uvaženog akademika Ljubomira Simovića da kada bi nam Zapad i vratio Kosovo mi ne bismo znali šta ćemo sa njim, sugeriše pre svega građanima Srbije da Kosovo i Metohija nama više nisu potrebni.

U par malih činjenica Narodni pokret Srba sa Kosova i Metohije „Otadžbina“ predočiće poštovanom akademiku da u slučaju da nam Zapad vrati našu južnu pokrajinu šta bi sve na toj praiskonskoj srpskoj teritoriji moglo da se odradi.

- Srbija bi mogla u partnerstvu sa Ruskom Federacijom da u potpunosti aktivira i obnovi Trepčine rudnike. A njih nije malo. To su Stari Trg, Crnac, Belo Brdo, Žuta Prla, Ajvalija, Kišnica i čuveno Novo Brdo. Još 2005. godine SAD i Nemačka su pomalo stidljivo ponudile Srbiji da naprave dve velike termo-elektrane na severu Kosova i Metohije koristeći ugalj iz centralnog Kosova. Zašto na severu, zbog reke Ibar jer turbine u termo-elektranama moraju da se hlade. Kasnije su zbog stvaranja još jedne albanske države na Balkanu ove najjače zemlje Zapada odustale od ovog projekta. Osim centralnog Kosova postoje neiscrpna nalazišta uglja i na prostoru Drenice i Metohije pa imajući u vidu da i Srbija i ostale susedne zemlje imaju nestašicu električne energije izgradnja novih termo-elektana sve bi zadovoljila.

- Narodni pokret „Otadžbina“ podseća gospodina Simovića da su na Kosovu i Metohiji prisutni retki metali kao što su bor, volfram, molibden, jako traženi u avionskoj industriji. Najveći proizvođači retkih metala u svetu danas su Kinezi pa bi saradnja sa njima Srbiju dovela u red izvoznika ove dragocene rudne sirovine.

- Ako bi nam Kosovo i Metohiju vratili to znači da Srbija postupi na isti način kao što je to uradila Hrvatska, odnosno, da srpska vojska izađe na srpske granice, što je pravilo svuda u svetu. Ako bi srpska vojska izašla na srpske granice makar polovina proteranih Srba, uz državne subvencije, vratila bi se na svoja ognjišta. Uvaženi akademik nema razlog da se boji za bezbednost srpskih vojnih i policijskih snaga s obzirom da je dobar deo albanske mladeži emigrirao na Zapad.

Sve ovo i još puno toga članovi Narodnog pokreta „Otadžbina“ koji nisu režimski Srbi Aleksandra Vučića u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti na jasan i nedvosmislen način objasnili bi zašto Kosovo treba i može da se ponovo vrati u svoju maticu. I ne samo gospodinu Simoviću nego i gospodinu Dušanu Kovačeviču pa i predsedniku SANU Dušanu Kostiću koji zastupa ideju da Srbija treba elegantno da se povuče sa Kosova i Metohije.

Nekada je u Srpskoj akademiji nauka postojao odbor za Kosovo i Metohiju koji je pozivao Srbe sa KiM različitih političkih pogleda da objasne svoje viđenje situacije u južnoj srpskoj pokrajini. Tada je nažalost Srpska akademija nauka proglašavana perjanicom srpskog nacionalizma pa su se uvaženi akademici brže-bolje potrudili da odbor za KiM ukinu. Separatistička vlast u Prištini ima svoju akademiju nauka sa dosta problematičnim naučnim titulama ali nikome od njih ne pada na pamet da Kosovo može da bude ništa drugo osim nezavisne države. Pa ko kaže danas da se Albanci i pojedini Srbi ne slažu, makar kada je u pitanju budućnost Kosova i Metohije.

Narodni pokret „Otadžbina“ podseća da je 1913. godine u Londonu tzv. Londonskim mirom priznato pravo Srbiji na Kosovo i Metohiju, odnosno „Staru Srbiju“. Vođa srpske delegacije u Londonu bio je predsednik Srpske kraljevske akademije i redovni član francuske akademije nauka gospodin Jovan Cvijić. Bez namere da vršimo bilo kakvo poređenje moramo priznati da je on mnogo veće naučno ime nego što su to i Simović, i Kovačević, i Kostić.

Pre neki dan odbojkašice Srbije su na trijumfalan način, bez ijednog poraza, postale prvakinje Evrope. Njihova omiljena pesma koja ih je napajala patriotizmom bila je „Vidovdan“. Ko danas ima pravo da srpskoj mladeži uskrati sopstvenu istoriju i da im neda priliku da makar budu isti kao njihovi slavni preci. Ako predamo Kosovo ugrozili smo našu budućnost. Ne toliko u materijalnom koliko u duhovnom smislu. Uvaženi akademici to bi trebali najbolje da znaju. Makar oni kojima je pisana reč životno opredeljenje.

Kosovska Mitrovica
10.10.2017. godine

 

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li mislite da će crnogogorski „Zakon o slobodi veroispovesti“ biti povučen?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner