Говорнике смо прекидали нашим повицима. У Дневику Б92 је уз слику обавестио да је група националиста ометала скуп „Европа нема алтернативу“. Студио Б је без слике обавестио да је у околини скупа примећено присуство екстремних десничара.

(Поводом текста "Лукашенко – један необичан експеримент")
Кад се све сабере, белоруског чуда нема. А и те скромне економске резултате које има, Белорусија остварује једино захваљујући свом географском положају и захваљујући издашношћу Путиновог режима претходних година.

Док Антонић бива проглашен фашистом само зато што се усудио да противуречи нашим самозваним европејцима и усрећитељима, ти исти "европејци" тоталитаристички дисквалификују ("фашиста", "расиста") сваког ко им се макар мало супростави.

Све је почело Ћосићевом реченицом у којој он каже да су Албанци ,,социјални, политички и морални талог трибалног варварског Балкана'', онда је против њега поднета тужба, па је му је Грбић притекао у помоћ, па је затим против Грбића поднета тужба, те је Грбићу у помоћ притекао Анђелковић.

Хоће ли Растислав Динић да мало обрнемо ствари, па пребројимо антисрпске испаде (и то је, надам се, нека врста расизма) по српским медијима? Утврдимо лепо правила игре, дефинишемо шта је то антисрпски а шта антиалбански став, па почнемо да лупамо рецке.

У том његовом писању показује да сматра да је јачи од тужбе. Јачи и од суда. У поднетој пријави НВО захтева од суда да наложи уредништву да скине један спорни текст са сајта. Динић, без суда и закона, захтева да се скину сви моји текстови.

Уметност срећом није тако једносмерна и симплицистичка какву је назире Антонић у свом идеолошком слепилу. Заиста је боље за Антонића да убудуће не пише бар о савременој уметности јер у овој области није ни „аутодидакт“, а нема ни елементарну сензибилност.

Речи Зорана Грбића свакако нису неосноване. Мислим да то знају и људи из Иницијативе младих за људска права. Логично је онда запитати се: Зашто је Грбић тужен? Зашто су поново одапете стреле у правцу Нове српске политичке мисли и њеног уредника?

Отворено писмо Ђорђу Вукадиновићу

Ако је НСПМ уистину озбиљан медиј онда на њему за грбиће не сме бити места. Срећом, ова прича не мора да има тужан крај. Пустите малог расистичког расплаза низ воду, није вам ни род ни помоз' Бог.