Možda neko od novoisplivalih „ortodoksnih talibana“ ima ideju da Srbiju stavi u vremenski frižider kako bi time zamrznuo postojeće konflikte i sprečio eventualne poraze, ali to više liči na napuptanje terena od strane ekipe koja je u rasulu i gubi sa nekoliko golova razlike.

Ovde nemam nameru da sa Vukadinovićem polemišem, tim pre što mislim da je on tada bio potpuno uveren u svoje reči, već samo da iskažem moj utisak, koji sam mu i tada objasnio rečima da sam ja isključiv čovek. 

Boreći se protiv vetrenjača, teza koje nisu moje, već prosto izmišljene u njegovoj uobrazilji, Blagojević smehotresno zuji i unezvereno lupa po mojim argumentima ko muva bez glave. Iskreno, možda je bolje bilo da je ćutao i pustio nas da živimo u iluziji da je nekakav filozofski znalac, nego što je ovako javno progovorio i otklonio svaku sumnju.

On je bez ikakvog argumenta jednoj populaciji rekao "vi ljudi ste bolesnici, i vas treba lečiti, pa i protiv vaše volje". Kako je ta tvrdnja izraz bilo kakve filozofske ili naučne sumnje? Samo tako što ćete maskirati sopstvenu ideologiju.

A kako neko u zemlji gde je 85 odsto građana nezadovoljno ili krajnje nezadovoljno može verovati Vašem favoritu Tadiću i onima što i dalje pričaju da zemlja ide u dobrom pravcu?

Poštovani g. Vukadinoviću, bio bih slobodan da ukažem na neke nedostatke, nelogičnosti, pa i apsurde koji se pojavljuju u Vašem tekstu, uz napomenu da se sve što sleduje ne odnosi na cenjenog kolegu Antonića niti na istraživački tim NSPM.

Sve bi ovo bila jedna manje-više bezopasna intelektualna polemika da novi totalitarizam koji se krije iza maske zaštitništva (seksualnih) manjina nije počeo nedavno da promalja svoje preteće lice.

Svako ima pravo da svoje mišljenje javno iznese, ali niko nema pravo na to da ono bude zaštićeno od kritike, pa čak ni one žučne, ili promašene (mada, po mom mišljenju, tekst Jovane Gligorijević nije nijedno od ova dva).

Time što je čitav ovaj broj NSPM-a svela samo na jednu reč "zabraniti" (a to je reč koja uopšte ne postoji), koleginica Gligorijević je ne samo pogrešno informisala čitaoce "Vremena", već je time izvršila i jasnu diskvalifikaciju NSPM-a.

Nakon niza standardnih tradicionalističkih argumenata protiv istopolnih brakova i usvajanja dece, Anđelković dolazi do čudnog zaključka da "homoseksualnost nije stanje, već oblik ponašanja".