Rijaliti Srbija ili izvođenje naroda iz svesti

Dnevni list Blic objavio je pre nekoliko dana na naslovnoj strani fotografiju na kojoj se vidi kako se deca tiskaju da uzmu autogram od kriminalca Kristijana Golubovića, jednog od junaka naših brojnih rijaliti programa koji je od njega načinio „veliku“ medijsku zvezdu.

Danima smo mogli u našoj tabloidnoj štampi pratiti njegove „podvige“ na pinkovskoj "Farmi". Blic, povodom ove slike, navodi da je ona izraz poraza Srbije i pita se zašto ona predstavlja obrazac katastrofe u kojoj živimo. U tekstu se može naći sedam razloga koji uslovljavaju da se naše društvo sve više pretvara u ogromnu rijaliti kaljugu.

Umesto da je u zatvoru, kriminalac šeta po crvenim tepisima, uči decu da su škola i poštenje nebitni, a da se kriminal isplati, identifikovanje s Kristijanom podstiče vršnjačko nasilje, stvara sistem vrednosti "sponzoruša–kriminalac", devojčice koje ga obožavaju mogu da postanu žrtve nasilja, pokazuje nam da nemamo veće idole, dokazuje da je uloga porodice sve manje bitna. U nabrajanju razloga i pouka Blic nije naveo i osmi, možda i i najvažniji razlog: besomučnu komercijalizaciju svih oblasti života, a posebno medijske scene kojoj nije mogla da odoli gotovo nijedna od naših televizija ili novina.

Ni doprinos Blica u ovoj oblasti nije za potcenjivanje jer se i na njegovim stranicama može naći sijaset priloga koji i danas prate dešavanja u rijaliti programima, prihvatajući tako trku sa vodećim tabloidima. I to sa onima koji apsolutno prednjače u širenju primitivizma, prostaštva, nasilja i najprizemnijeg načina ponašanja.

Najpogubnija posledica ovih programa je u tome što tabloidi i ovakav način ponašanja pretvaraju u prihvatljiv i normalan način ponašanja i življenja, oni mu daju opravdanje i stvaraju čitav niz opskurnih medijskih zvezda koji postaju idoli. Zato je suštinsko pitanje ko će prvi izaći iz ovog začaranog kruga razarajuće komercijalizacije i prestati da širi hipokriziju, a da i pri tome predstavlja sebe kao bastion odbrane pravih moralnih vrednosti.

Jer ponekad nije moguće praviti razliku između Informera, Blica i Kurira u načinu kako se naša javnost obaveštava o čarima života u "Velikom bratu", "Farmi" i "Parovima". Tako se nužno otvara dilema kako se u našim medijima fabrikuju uzori i idoli sa kojima se poistovećuju ne samo naši mladi ljudi. Neprestano se susrećemo sa zgražanjem nad žalosnom činjenicom da su junaci dana i idoli postali ljudi sa dna društvene lestvice, starlete, kriminalci, nasilnici, egzibicionisti raznih vrsta, ljudi bez ikakvog zanimanja, jurodivi i primitivni izdanci folk polusveta.

Oni su nastali samo kao rezultat delovanja svojevrsnog političkog amalgama proizašlog iz spajanja politike-estrade i tabloidnih medija čiji je osnovni zadatak da stvaraju atmosferu prostaštva, banalnosti i lake zabave, a sve u cilju potpunog anesteziranja javnog mnjenja koje se bavi trivijalnostima ovog sablasnog rijaliti pseudoglamuroznog polusveta.

U isto vreme u društvu se dešavaju izuzetno dramatične tzv. reformske promene na putu ka Evropskoj uniji – sprovode se izuzetno teške mere tzv. štednje, donose se zakoni koji poništavaju socijalna i radna prava, razvlašćuje se srpska država na Kosovu i Metohiji, a i raste siromaštvo i socijalna degradacija i ubrzano klasno i kastinsko raslojavanje. Ali sve to bledi pred navalom rijaliti senzacija koje služe kao neka vrsta dimne zavese koja pokriva stvarni život.

Ono što je nekada u medijima spadalo u rubriku koja se bavila kriminalom i bila obično na poslednjim stranicama, na margini, sada postaje građa od koje se stvaraju rijaliti predstave i rijaliti medijski uzori. Sada su ljudi u prilici da gledaju direktne prenose sa Ibarske magistrale i pri tome nam urednik TV Hepi Milomir Marić bezočno podmeće svoju "teoriju" da u njegovim "Parovima" gledamo pravu Srbiju i da je on samo postavio ogledalo u kome se mi ogledamo.

Verovatno u tom ogledalu on prepoznaje sebe, ali sigurno da se prava Srbija ne nalazi u baruštini njegovog rijaliti programa jer to je samo deo ukupnih napora da se nastavi moralno i socijalno srozavanje i uništavanje našeg društva. Boris Jašović je u tekstu "Kako sistematski stvarati idiota", oslanjajući se na antičko značenje ovog pojma, ali i na suštinsko shvatanje politike kao plemenite veštine u kojoj su se slobodni građani bavili bez upliva ličnog interesa negovanjem vrline i zastupanjem opšteg interesa polisa, veoma jasno odredio suštinske odlike tabloidiotizacije našeg medijskog prostora i društva.

“Zagrebe li se, međutim, ispod površine problema, nabasaćemo na tragove budućeg obličja Srbije - a to je kolonijalna (periferijska) fabrika za proizvodnju jeftine radne snage sa ograničenim opsegom misaonih operacija. Rečju, idiot se u antici nije zanimao za pitanja od javnog značaja. Danas bi to bio pasivni podanik (kao bajagi građanin) koji ne razmišlja svojom glavom, nekritički guta što mu se servira i kao da ništa ne može da učini mada prstom ne mrda kako bi poboljšao vlastiti položaj."

Vlast takve neizmerno voli. Interesantno je navesti i mišljenje Tanje Stupar-Trifunović, književnice iz Banjaluke: „Ljudi začarano zure... Rat je rušio živote, gradove, kuće, a poratno vreme ruši duh, obrazovanje, kulturu, medije, pa nam danas hiljadu puta reprizirani `Bolji život` dođe kao neki filozofski traktat.“

I upravo je to začarano zurenje glavna svrha postojanja rijaliti programa dok se oko nas slama svaki iole pristojan oblik života i devastira se elementarni sistem moralnih i civilizacijskih vrednosti. Jedino je važno da se rijaliti program mora nastaviti, bez obzira na to što se društvo urušava pred naletima prostaštva, neznanja, stupidnosti, siromaštva, licemerstva, hipokrizije i nasilja.

Neprevaziđeni srpski pesnik Petar Petrović Njegoš je u spevu "Lažni car Šćepan Mali" govorio kako se narod izveo iz svesti. A mi upravo u ovom vremenu živimo ovaj dalekosežni uvid i pesničko predskazanje. Za početak, bilo bi dobro da Blic umesto što objavljuje istraživanje kako kriminalci postaju uzori našim mladim naraštajima prekine da na svojim stranicama prati do najsitnijih detalja taj opskurni i nedostojni svet estrade i gladijatorskih rijaliti borbi za rejting i profit. To bi bilo sasvim dovoljno i neophodno za početak.