среда, 29. март 2017.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Културна политика > Ријалити Србија или извођење народа из свести
Културна политика

Ријалити Србија или извођење народа из свести

PDF Штампа Ел. пошта
Маринко М. Вучинић   
недеља, 31. јануар 2016.

Дневни лист Блиц објавио је пре неколико дана на насловној страни фотографију на којој се види како се деца тискају да узму аутограм од криминалца Кристијана Голубовића, једног од јунака наших бројних ријалити програма који је од њега начинио „велику“ медијску звезду.

Данима смо могли у нашој таблоидној штампи пратити његове „подвиге“ на пинковској "Фарми". Блиц, поводом ове слике, наводи да је она израз пораза Србије и пита се зашто она представља образац катастрофе у којој живимо. У тексту се може наћи седам разлога који условљавају да се наше друштво све више претвара у огромну ријалити каљугу.

Уместо да је у затвору, криминалац шета по црвеним теписима, учи децу да су школа и поштење небитни, а да се криминал исплати, идентификовање с Кристијаном подстиче вршњачко насиље, ствара систем вредности "спонзоруша–криминалац", девојчице које га обожавају могу да постану жртве насиља, показује нам да немамо веће идоле, доказује да је улога породице све мање битна. У набрајању разлога и поука Блиц није навео и осми, можда и и најважнији разлог: бесомучну комерцијализацију свих области живота, а посебно медијске сцене којој није могла да одоли готово ниједна од наших телевизија или новина.

Ни допринос Блица у овој области није за потцењивање јер се и на његовим страницама може наћи сијасет прилога који и данас прате дешавања у ријалити програмима, прихватајући тако трку са водећим таблоидима. И то са онима који апсолутно предњаче у ширењу примитивизма, просташтва, насиља и најприземнијег начина понашања.

Најпогубнија последица ових програма је у томе што таблоиди и овакав начин понашања претварају у прихватљив и нормалан начин понашања и живљења, они му дају оправдање и стварају читав низ опскурних медијских звезда који постају идоли. Зато је суштинско питање ко ће први изаћи из овог зачараног круга разарајуће комерцијализације и престати да шири хипокризију, а да и при томе представља себе као бастион одбране правих моралних вредности.

Јер понекад није могуће правити разлику између Информера, Блица и Курира у начину како се наша јавност обавештава о чарима живота у "Великом брату", "Фарми" и "Паровима". Тако се нужно отвара дилема како се у нашим медијима фабрикују узори и идоли са којима се поистовећују не само наши млади људи. Непрестано се сусрећемо са згражањем над жалосном чињеницом да су јунаци дана и идоли постали људи са дна друштвене лествице, старлете, криминалци, насилници, егзибиционисти разних врста, људи без икаквог занимања, јуродиви и примитивни изданци фолк полусвета.

Они су настали само као резултат деловања својеврсног политичког амалгама произашлог из спајања политике-естраде и таблоидних медија чији је основни задатак да стварају атмосферу просташтва, баналности и лаке забаве, а све у циљу потпуног анестезирања јавног мњења које се бави тривијалностима овог сабласног ријалити псеудогламурозног полусвета.

У исто време у друштву се дешавају изузетно драматичне тзв. реформске промене на путу ка Европској унији – спроводе се изузетно тешке мере тзв. штедње, доносе се закони који поништавају социјална и радна права, развлашћује се српска држава на Косову и Метохији, а и расте сиромаштво и социјална деградација и убрзано класно и кастинско раслојавање. Али све то бледи пред навалом ријалити сензација које служе као нека врста димне завесе која покрива стварни живот.

Оно што је некада у медијима спадало у рубрику која се бавила криминалом и била обично на последњим страницама, на маргини, сада постаје грађа од које се стварају ријалити представе и ријалити медијски узори. Сада су људи у прилици да гледају директне преносе са Ибарске магистрале и при томе нам уредник ТВ Хепи Миломир Марић безочно подмеће своју "теорију" да у његовим "Паровима" гледамо праву Србију и да је он само поставио огледало у коме се ми огледамо.

Вероватно у том огледалу он препознаје себе, али сигурно да се права Србија не налази у баруштини његовог ријалити програма јер то је само део укупних напора да се настави морално и социјално срозавање и уништавање нашег друштва. Борис Јашовић је у тексту "Како систематски стварати идиота", ослањајући се на античко значење овог појма, али и на суштинско схватање политике као племените вештине у којој су се слободни грађани бавили без уплива личног интереса неговањем врлине и заступањем општег интереса полиса, веома јасно одредио суштинске одлике таблоидиотизације нашег медијског простора и друштва.

“Загребе ли се, међутим, испод површине проблема, набасаћемо на трагове будућег обличја Србије - а то је колонијална (периферијска) фабрика за производњу јефтине радне снаге са ограниченим опсегом мисаоних операција. Речју, идиот се у антици није занимао за питања од јавног значаја. Данас би то био пасивни поданик (као бајаги грађанин) који не размишља својом главом, некритички гута што му се сервира и као да ништа не може да учини мада прстом не мрда како би побољшао властити положај."

Власт такве неизмерно воли. Интересантно је навести и мишљење Тање Ступар-Трифуновић, књижевнице из Бањалуке: „Људи зачарано зуре... Рат је рушио животе, градове, куће, а поратно време руши дух, образовање, културу, медије, па нам данас хиљаду пута репризирани `Бољи живот` дође као неки филозофски трактат.“

И управо је то зачарано зурење главна сврха постојања ријалити програма док се око нас слама сваки иоле пристојан облик живота и девастира се елементарни систем моралних и цивилизацијских вредности. Једино је важно да се ријалити програм мора наставити, без обзира на то што се друштво урушава пред налетима просташтва, незнања, ступидности, сиромаштва, лицемерства, хипокризије и насиља.

Непревазиђени српски песник Петар Петровић Његош је у спеву "Лажни цар Шћепан Мали" говорио како се народ извео из свести. А ми управо у овом времену живимо овај далекосежни увид и песничко предсказање. За почетак, било би добро да Блиц уместо што објављује истраживање како криминалци постају узори нашим младим нараштајима прекине да на својим страницама прати до најситнијих детаља тај опскурни и недостојни свет естраде и гладијаторских ријалити борби за рејтинг и профит. То би било сасвим довољно и неопходно за почетак.   

 

Остали чланци у рубрици

Од истог аутора

Анкета

Да ли мислите да ће на предстојећим председничким изборима бити другог круга?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер