Културна политика
|
|
Маја Радонић
|
недеља, 31. јануар 2021. |
А можда је баш тај изврнути расизам политички најкоректнија ствар у целој причи, јер народ са таквом генетском грешком која је јел'те фикција и много је духовита, опет и опет бива означен као посебан народ, овога пута у гротескном изврнутом огледалу
|
Културна политика
|
|
Никола Танасић
|
недеља, 29. новембар 2020. |
За ову серију се без претеривања може рећи да је савремени пандан оригиналних „Отписаних“ – која је и по тексту, и по глуми, и по режији представљала телевизијску авангарду свога времена, у корак са најбољим жанровским програмима свог времена
|
Културна политика
|
|
Драгослав Илић
|
петак, 09. октобар 2020. |
Заиста, није српски ћутати ако су у фокусу значајне националне, идентитетски важне теме, али како није српски ћутати, тако није српски ни ма шта говорити, поготово не пријетити, обмањивати, манипулисати...
|
Културна политика
|
|
Никола Танасић
|
понедељак, 29. јун 2020. |
Народна застава, тај најједноставнији свесрпски симбол који опстаје у континуираној употреби већ скоро два века, потиснут је у запећак, и данас се, осим на згради Народне скупштине и неких општинских и државних институција са продуховљеним руководством, углавном ретко може видети у Србији
|
Културна политика
|
|
Никола Танасић
|
субота, 23. мај 2020. |
А иронија судбине ће изгледа довести до тога да ће познавање Хомера, које је од Антике наовамо било синоним за (западну) цивилизацију, полако нестајати у „цивилизованој Европи“, док ће живо сећање на њега чувати разни „балкански варвари“, попут Срба.
|
Културна политика
|
|
Никола Танасић
|
петак, 14. фебруар 2020. |
Кад бисте водили рачуна о парковима, грађани би и њих исто тако бранили. Али вас – властодршце и властољупце, мале и велике тиране, државне и локалне шерифе и спахије — није брига ни за паркове, ни за Државу, јер је све то за вас „дедин плац који може да се прода, додуше јефтино, али хеј, паре за џ“
|
Културна политика
|
|
Никола Танасић
|
недеља, 26. јануар 2020. |
Стога бих искористио прилику да свим домаћим — а и руским (јер има их који ово читају) —„звездичарима“ и „коцкичарима“, културтегерима и бонтонџијама, гуруима јавног морала, „будифинцима“ и „каосавнормалансвећанима“ поручим да се сете речи Милоша Црњанског из „Друге књиге сеоба“, а посвећених баш једном „култивисаном Србину“ који је стицајем околности култивисањем постао управо Рус: НЕ ВЕРУЈ СРБИНУ КОЈИ НЕ ПСУЈЕ!
|
Културна политика
|
|
Томислав Станковић
|
среда, 30. октобар 2019. |
Бахат не познаје емоције. Његов его јачи је од патњи које доживљавају жртве његове бахатости. Бахат презире слабе. Нервирају га. Они су ван обрасца његовог начина живота и не заслужују поштовање. Бахат поштује само бахатога
|
Културна политика
|
|
Никола Танасић
|
субота, 12. октобар 2019. |
Прича о једном ментално оболелом нихилисти и анархисти са „болесним смислом за хумор“ какав је Џокер била је довољно контроверзна и када ју је Кристофер Нолан испричао, а у наше време је очигледно „погодила нерв“ до те мере, да је филм– постао прворазредни политички догађај
|
Културна политика
|
|
Никола Танасић
|
среда, 31. јул 2019. |
Глорификација робова није никаква борба против ропства, већ симптом заборава слободе и стратегија помирења са новим системима поробљавања.
|
|
Културна политика
|
|
Никола Танасић
|
четвртак, 07. јануар 2021. |
На тај начин се и Руси и Срби преко једног џиновског уметничког пројекта који за обе стране носи снажан традиционални емотивни набој враћају себи, односно – „крсту на Светој Софији“. А ако том враћању себи кумују дриблинзи и дневнополитичка надигравања отуђених и утилитаристичких елита у Москви и Београду, ништа страшно
|
Културна политика
|
|
Горан Латиновић
|
петак, 23. октобар 2020. |
Премда иницијатива да Геноцид над Србима у НДХ (1941‒1945) треба називати „покољем” није практично ни окрзнула науку и струку, очигледно је у неким круговима изазвала немир и смутњу и довела до нових подјела у српском народу. То је њен једини видљиви резултат. Због тога, у једној сусједној држави могу задовољно да трљају руке
|
Културна политика
|
|
Никола Танасић
|
петак, 21. август 2020. |
У крајњој линији, потпуно је легитиман и политички отпор овом пројекту као начину да се симболички утемељи и учврсти режим Александра Вучића. Али борба против Александра Вучића не сме да прерасте у борбу против српских националних симбола само зато што Вучић те националне симболе користи као смоквин лист за своју антинационалну политику
|
Културна политика
|
|
Урош Шуваковић
|
недеља, 07. јун 2020. |
Заиста је тешко немачком издавачу да штампа "Крваву бајку". Треба му се додворити и све препустити забораву кроз избацивање песникиње. При чему се комисија Анонимуса није довољно истакла - Милогорци су Десанку избацили из програма пре две године! И ушли у НАТО
|
Културна политика
|
|
Стеван Станковски
|
четвртак, 30. април 2020. |
Мислим да је сада прави тренутак да се максимално ојача и ангажује тројство привреда-држава-наука, у циљу проналажења одговарајућег прилаза за излазак из ове кризе. Новца на тржишту ће бити довољно, али начин на који ће неко да га искористи је најважнији
|
Културна политика
|
|
Маринко М. Вучинић
|
понедељак, 27. јануар 2020. |
Ова књига има, пре свега, за циљ да буде сведочанство једног времена, које је Иво Андрић најбоље оцртао речима: „Дођу тако времена када памет заћути, будала проговори, a фукара се обогати. Кад би људи знали са колико мало памети се управља светом, умрли би од страха."
|
Културна политика
|
|
Никола Танасић
|
субота, 11. јануар 2020. |
То што се митологија и метафизика „Звезданих ратова“ могу тумачити на толико много начина представља печат квалитета и доказ аутентичности ових бајки и поучних прича нашег времена
|
Културна политика
|
|
НСПМ
|
петак, 18. октобар 2019. |
На сајту Министарства одбране првобитно су објављене три фотографије војника у немачким и усташким униформама поред којих је првобитно било написано „фотографије војника Народно-ослободилачке војске Југославије који су учествовали у ослобођењу своје домовине“
|
Културна политика
|
|
Мирослав Н. Јовановић
|
среда, 11. септембар 2019. |
Због чега све ово пишем? Због тога што сам по у повратку у отаџбину видео и постао изложен навали ружних и непотребних туђица.
|
Културна политика
|
|
Марио Калик
|
субота, 27. јул 2019. |
Ове године су се либералне, читај прозападне и прохашке невладине организације (НВО), и грађанске странке, иницијативе и медији, разним акцијама, саопштењима, изјавама и текстовима својски потрудили да обележе сећање на “геноцид” у Сребреници
|
|