четвртак, 23. фебруар 2017.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Дебате > Куда иде Србија > Олимпијада и политика
Куда иде Србија

Олимпијада и политика

PDF Штампа Ел. пошта
Зоран Грбић   
недеља, 21. август 2016.

 Олимпијске игре одржаване су у античкој Грчкој скоро дванаест векова и историја каже да су оне биле толико важне, да су због њих прекидани ратови. Полиси су остављали оружје по страни и слали најбоље ратнике на спортска такмичења. А онда је у деветнаестом веку основан Међународни олимпијски комитет. Он је како тако водио спортске игре, зимске и летње су се једнолично и предвидљиво смењивале (уз неколико међусобних америчких и совјетских бојкота, као продужетак хладноратовске политике) сваке четири године. Све док нису дошле деведесете године.

Мало пре тога пао је Берлински зид, америчке медијске и друге корпорације су почеле нагло да се шире, свет је постајао глобалан и није више било економски оправдано одржавати обе олимпијаде исте године. Због тога су оне одвојене, па су летње и зимске почеле да се одржавају сваке друге године, да би медијске куће, спонзори и корпорације могли да убиру више новца. Међународни олимпијски комитет је, наравно, био део тога.

Прве игре у деведесетим годинама одржане су у Барселони, 1992. године. Та година била је преломна не само због тога што су по први пут зимске и летње игре одвојене. Колико ми је познато, то је први и последњи пут да је некој држави забрањено учествовање на Олимпијади. Због тадашњих санкција које је Савет безбедности увео СР Југославији, МОК је забранио долазак наших спортиста на игре. Иако МОК нема никакве везе са УН, иако му оснивач није ниједно тело Уједињених нација (МОК је међународна невладина организација), тај Међународни комитет је одлучио да почне да се бави политиком. Због такве срамне одлуке, читава једна генерација најбољих спортиста из Србије и Црне Горе није могла да одмери снагу и вештину са колегама из света. Античка Олимпијада, сасвим је сигурно, није тако замишљена.

Што се тиче покушаја блокаде Руских олимпијаца ове године, они су фасични и смешни на више нивоа. Пре свега, Руска Федерација није исто што и СР Југославија. Не само због тога што је Русија светска економска и војна сила, него и због тога што је Русија и међународна спортска сила. А евентуално изостајање такве силе би, између осталог значило и мање новца. Због тога су такви покушаји били само фасично поигравање, наставак покушаја срозавања међународног угледа Русије. Осим тога, више је него бесмислено да се било којој држави забрани долазак на игре, само због тога што неко унапред сумња да ће неко од спортиста користити недозвољене допинге. Таква политика ''крив си пре него што си ухваћен'' је бесмислена и због тога што већ постоји Светска анти-допинг агенција, која сарађује са МОК-ом, и која на самој олимпијади проверава такмичаре. А чак и пре њеног оснивања, МОК је и сам организовао проверу олимпијаца на такмичењима и редовно успешно хватао оне које користе допинг.

Све ово су вероватно довољни докази и показатељи да МОК није никакав ''независтан'' комитет, него продужена рука оних који желе да предводе светску политику. И сам МОК стално прате бројни корупционашки скандали. Будући да су они званично ''међународно невладина непрофитна организација'', нико споља не може да утиче на њих и бира њихове функционере. Шта више рећи од њима, уколико се зна да је МОК од свог оснивања 1894. све до 2013. имао свега осам председника. Осам председника за 12 деценија! Због свега тога ова организација више личи на неку од оних тајних или полу-тајних међународних организација, него што личи на нешто што би поштено предводило и промовисало светски спорт.

Што се тиче ситуације код нас, ту су ствари још занимљивије. Кад год будемо видели неког олимпијског спортисту са Косова, морали бисмо да се сетимо само једног имена – Владе Дивац.  Косово је примљено у МОК у време његовог мандата, прошле године. Тада је Србију и Косово посетио председника МОК-а Томас Бах. Уз пиће, мезе и дружење (некад се то звало исправније, мада мање политички коректно - ''јагњеће бригаде''), Дивац је вероватно само слегнуо раменима и пристао да не таласа много. Таласање ионако није његов спорт.

Касније је медијима изјављивао како је учинио све што је могао да то спречи али да није успео у томе. Једино није рекао шта је то учинио. Да ли је послао неко протестно писмо, да ли се некоме обратио за помоћ, да ли је било шта, ишта, макар нешто урадио да протествује? Да ли се макар обратио осталим чланицама МОК-а, у којима би их подсетио да пријем Косова не би био у складу са Олимпијском повељом, у којој стоји да чланице МОК-а могу да буду само државе чланице УН? Ништа од тога није представљено медијима. Зато што ништа од тих протеста није ни постојало.

Али су зато остале забележене изјаве захвалности Томаса Баха и председника Косовског олимпијског комитета Бесима Хасанија. Бах је тада потврдио да је Олимпијски комитет Србије прихватио пријем Косова у МОК, ''иако невољно'', и да ''није упутио званичан протест''. И да је Владе Дивац прихватио ту одлуку ''у интересу спортиста'' (?). Тада се и захвалио Дивцу на ''чињеници да је ставио ''индивидуалне интересе иза интереса спортиста Косова'' (!). Бесим Хасани је тада такође захвалио колегама из Олимпијског комитета Србије ''на њиховом пријатељству'' [1] .

Дакле Владе, како си се ти то борио, и како протествовао? Каква ти је борба била, кад ти се сви против чијих активности си се борио захваљују на подршци? Занимљиво је да је тих дана (штета је што тих снимака нема на интернету) Владе изјављивао новинарима (отприлике) како има разумевање за спортисте са Косова, како има много пријатеља тамо, и како мисли да не би било фер према њима да им не дозволи да приступе МОК-у. Са пријатељима Владе може да иде у кафану, и да тамо уз мезе и пиће прича о спорту, али он не би смео да таквим пријатељима помаже, преко леђа Србије. И то је отприлике права слика мафијашко-масонске (не знам како их другачије назвати) организације каква је МОК – ви можете да представљате једну државу, као Дивац Србију, али да истовремено будете већи пријатељ људима из друге, назови државе. И не само то. Не само што тако можете да газите Устав Србије, него ће вам бити омогућено да и даље, до у бескрај, представљате државу против које радите. И чак не ни само то! Не само што ћете представљати државу, радећи против њених интереса, него ћете и даље бити цењени члан друштва. Ето, то је слика Србије, МОК-а и Владе Дивца.

Узгред, занимљиве су и изјаве Баха дата тих дана: ''МОК је аутономан'' (...) ''и због тога признање или чланство неке територије или земље у УН није услов за признање у МОК'' [2]. Рекао је и да ''ми (МОК) хоћемо да унапредимо олимпизам чињеницом да су сви људи на планети равноправни и да би сви спортисти требало да добију прилику да се појаве на Олимпијским играма'' [3] . Дакле, када је Косово у питању, МОК је независтан и ''аутономан'', и може да ради самостално, сви су људи равноправни и све је лепо и дивно као пролећни сунчани дан. Осим кад је Србија у питању, онда је МОК у обавези да следи препоруке УН и да блокира наступ Србије на Олимпијским играма.

Постоји и још један леп пример спортске политике какву спроводи МОК. Након што је Мајлинда Кељменди освојила прво злато за своју самопроглашену државу, Међународна џудо федерација саопштила је да је непосредно пред почетак Олимпијаде, Кељмендијева одбила допинг контролу [4]. Она и њен тренер одбили су ненајављено тестирање контроле Антидопинг агенције Француске. Шта би се десило да је на пример, неки Рус одбио такву контролу? Узгред, Кељмендијевој је у Рију златну медаљу око врата ставио лично председник МОК-а Томас Бах.


 

Остали чланци у рубрици

Од истог аутора

Анкета

Да ли мислите да ће Доналд Трамп поправити односе са Русијом?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер