петак, 23. април 2021.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Дебате > Куда иде Србија > Борба на живот и смрт – годину дана од појаве коронавируса у Србији – и откуд ја у свему томе?!
Куда иде Србија

Борба на живот и смрт – годину дана од појаве коронавируса у Србији – и откуд ја у свему томе?!

PDF Штампа Ел. пошта
Миланко Шеклер   
петак, 05. март 2021.

1. Коронавирус или откуд ја у свему овоме?

Ових дана ће бити тачно годину дана, од када се и наша земља бори против појаве епидемије коронавируса у Србији. Пре свега, морам напоменути да сам се читав досадашњи радни век бавио дијагностиком и сузбијањем оних вируса који су угрожавали и здравље животиња и здравље људи: птичијег грипа (2006), свињског грипа (2009), као и грознице Западног Нила (2012). Зато сам, у самом почетку епидемије, с обзиром на недовољне дијагностичке капацитете медицинских дијагностичких лабораторија, био и сам директно укључен и у дијагностику присуства овог вируса у узорцима људи, у институцији у којој радим.

Након само неколико недеља, моја лабораторија, захваљујући пре свега ентузијазму колеге Дејана Видановића из моје лабораторије, кренула је у очитавање и изучавање комплетног генома узорака овог вируса, који се ширио у популацији људи у Србији. То су све били задаци и обавезе, које су мање или више, проистицали из досадашњег свеукупног искуства, знања и образовања, како мог, тако и колега са којима радим у лабораторији. Иако то није био наш официјални део посла, све колеге су лично испољиле иницијативу и ентузијазам, да као државна институција, пружимо максималан допринос и помоћ држави Србији у борби против ове епидемије.  

Зашто ово наводим?

Зато што је једини тачан и јасан опис мог дела стручних активности, у којима сам учествовао „службено“ и институционално (кроз лабораторијски рад), као радник института у борби против епидемије коронавируса у Србији.

Након тога, хтео не хтео, посматрајући и тумачећи све околности и догађаје везане за појаву пандемије, односно епидемије коронавируса у Србији, кроз моје целокупно животно искуство и ангажман, на пословима дијагностике и сузбијање заразних болести код животиња, а нарочито оних болести заједничких за људе и животиње, схватио сам да још увек нисам „учинио“ довољно да бих био и лично као човек задовољан и сигуран да сам урадио све што би могло бити „корисно“ обичном народу, али и држави Србији.

Размишљајући у том правцу, прво сам након протеклих првих 6 месеци од прве појаве кронавируса у Србији, написао текст под називом „Коронавирус као усуд глобализације и одраз у огледалу савременог човечанства – могло је и горе“, у коме сам желео да представим широј јавности Србије, један другачији угао и шири контекст саме појаве пандемије коронавируса у свету, пре свега се усмеравајући на разбијање заблуда о „измишљеној болести и вирусу“, и објавио га на овом истом порталу. Замисао је била да кроз улогу „структуре и начина функционисања савременог друштва“, покушам да објасним саму појаву коронавируса, као модел са којим ћемо се вероватно сретати све чешће и у временима пред нама.

С обзиром на то да сам због природе свог посла, много сарађивао са лекарима и то нарочито инфектолозима, микробиолозима, вирусолозима, паразитолозима, и на крају, усуђујем се рећи, и огромном већином најугледнијих и најискуснијих епидемиолога у Србији (нарочито приликом сузбијања појаве и ширења авијарне инфлуенце, свињског грипа, грознице Западног Нила, и многих других зоонозних болести), реших да сва та стечена знања и искуства, обогаћена неким најновијим и конкретним подацима о епидемиологији и начинима ширења коронавируса код људи, преточим у један текст где ћу, народским речником и конкретним животним ситуацијама, објаснити људима како се болест шири и где је опасност већа, а где мања и самим тим да их ослободним непотребног паралишућег страха, те улијем тако потребну сигурност утемељену на познавању научних чињеница. Тај непримерено дуги текст (од преко 26 страна), под називом „Шта треба знати о коронавирусу – и како се према њему опходити“, такође сам, захваљујући пре свега разумевању од стране уредника НСПМ, Ђорђа Вукадиновића, објавио на овом истом порталу, додуше подељеног у два дела, ради „лакшег“ читања! (https://bit.ly/3ebtDfF https://bit.ly/30f1EU3)

Tај повелики текст, потпуно неочекивано, и за мене и за портал Нове српске политичке мисли је већ у прва 24 часа „експлодирао“, и у наредним данима преплавио све медије у Србији 

Тај повелики текст, потпуно неочекивано, и за мене и за портал Нове српске политичке мисли је већ у прва 24 часа „експлодирао“, и у наредним данима преплавио све медије у Србији. Појавио се на свим информативним порталима, у многим дневним штампаним медијима, и то то не само у Србији, већ и у свим околним земљама региона, које воде порекло из некадашње Југославије! Још увек потпуно затечен том чињеницом, добио сам и први позив за гостовање у емисији „Нови дан“, као „гост јутра“, код Наташе Миљковић, на телевизији Н1.

Наташа Миљковић ме је позвала тај исти дан, око 20.00 часова увече да ми веома задовољна и радосна пренесе да никада до сада није имала толико позива и похвала за своју емисију у својој каријери, као што је имала тог дана! Као прави професионалац – желела је да то подели са мном – својим гостом у емисији – сматрајући да смо заједно томе допринели! Истог дана, само пар часова од мог гостовања у поменутој емисији, уследили су и бројни позиви за гостовање на многим другим телевизијама.

Оно што је за мене било фасцинантно и добро, јесте чињеница да су ме позивали сви медији, и опозициони, и режимски и државни. Поносан на чињеницу, да су моју заиста добру намеру да будем користан народу и држави Србији, препознали сви без изузетка и то без обзира на политичко опредељење – прихватао сам и одговарао на све позиве! Оберучке и често на самој граници својих физичких и психичких способности, прихватао сам све те позиве и са истим жаром и ентузијазмом, одговарао на сва њихова питања, која су се у почетку углавном односила директно на додатно тумачење стручног садржаја поменутог текста о коронавирусу. Међутим, врло брзо, почео сам да добијам и питања, која су се односила и на тумачење и мишљење поводом актуелних и најновијих података о вирусу, пандемији, епидемији у Србији, вакцинацији, итд. У почетку сам одговарао са једном врстом нелагоде, знајући да нека од постављених ми питања излазе из оквира поља моје директне експертизе (вирусологија, имунологија, микробиологија), али убрзо сам схватио да је та поменута нелагода била непотребна, јер је моја заиста „искрена добра намера“ да помогнем свима, препозната не само од стране медија и народа, већ и од стране целокупне медицинске струке Србије. Тако се моје неочекивано и ничим изазвано присуство у медијима у Србији наставило несмањеним темпом, већ ево готово 3 месеца!

Напомињем и сада, као што сам напоменуо и на самом почетку тог поменутог текста, који је и довео до целе ове потпуно неочекиване ситуације, јасно и недвосмислено следеће, цитирам: 

„Сви изнети ставови у овом тексту представљају мој потпуно лични став и иза њих не стоји ниједна институција, организација, удружење или било каква интересна група људи.“

Дакле, иза свих мојих до сада изнетих ставова не стоји нико други сем мене, потпуно самог и независног! Напомињем још једном, да све моје досадашње активности, представљају плод само моје личне иницијативе и моје личне жеље, да сам у ово тешко време урадио све што је било у мојој личној моћи и могућности да помогнем народу, али и држави. Да ли сам и колико у томе успео, не знам, али да сам био, колико год је то било физички могуће, на услузи свим медијима, да сам на сваки телефонски позив, добијени е-маил, поруку на мобилни или поруку на друштвеној мрежи фејсбук стрпљиво одговорао, што чиним још увек, то знам.

Подршку и разумевање за све моје активности нити сам од икога тражио, нити сам их искрено речено и очекивао. Она никада није стигла чак ни од мојих најближих пријатеља, сарадника и колега

Подршку и разумевање за све моје активности нити сам од икога тражио, нити сам их искрено речено и очекивао. Она никада није стигла чак ни од мојих најближих пријатеља, сарадника и колега. Напротив, чак сам и од неких од њих добијао коментаре „када ћеш да престанеш да дајеш изјаве за медије“, „шта ће ти то више“, „што се толико упетљаваш“, „зашто то уопште радиш“, „што то радиш кад те не плаћају“, „направићеш штету институту“, итд. А они који ме посебно „воле, цене и поштују“ добронамерно су ме „саветовали“ да што пре престанем да се појављујем у медијима и на телевизији! Неки од њих су били толико „паметни и добри“, да су ми говорили на коју телевизију и у коју емисију треба да идем, а на које телевизије и емисије нипошто не треба ићи! Такве „савете“ нисам тражио ни од кога, али сам их добијао на тоне! Добронамерно! Наравно, чињеница да сам ишао и био на свим телевизијама и емисијама, до којих сам физички и временски могао да стигнем, говори о томе колико сам их „слушао“! Моја логика је била врло проста – сваку телевизију и сваку емисију у Србији гледа народ ове исте земље и сигурно је сваком од њих подједнако корисно да ме чују! Многи од тих „паметњаковића“ су још љути због тога што их нисам слушао тада, а ни сада, али ме баш брига за све њих!

Давно сам се уверио да у животу увек треба слушати разум, али и срце, и да врло често када изабереш баш прави пут и деловање – највише те зову да од тога одустанеш и вратиш се они који су ти најближи и са којима се најбоље познајеш! Баш тада мораш да наставиш – јер то је сигуран знак да си на добром путу!

Толико о „подршци и разумевању“ коју сам добио у свом непосредном окружењу, где су моји најближи пријатељи, колеге, сарадници, родбина, итд. Давно сам се уверио, да у животу увек треба слушати разум, али и срце, и да врло често када изабереш баш прави пут и деловање – највише те зову да од тога одустанеш и вратиш се, они који су ти најближи и са којима се најбоље познајеш! Баш тада мораш да наставиш – јер то је сигуран знак да си на добром путу! С друге стране, баш из тог истог окружења, добио сам  брдо напада, лажи  и злурадих коментара, на конто свега што сам радио и урадио до сада! Од тога, да су ме гледали „бело“ „чудили се“ и упозоравали ме, што сам уопште писао онај текст о корони намењен народу, и још га објавио на НСПМ-у (где ту – то је опозициони!), а повремено су ишли дотле, да су тврдили да ја имам сигурно неки велики лични или материјални интерес, чим „све то радим“: „да ја све ово радим јер хоћу да сменим садашњег и постанем будући директор института“, „да нарушавам углед установе у којој радим“, „да својим многобројним појављивањем у медијима урушавам углед града Краљева“, „да сам добио стан у Београду на води“, итд.

Да би трагедија „постојања“ била већа, то су тврдили и људи који су високи и угледни представници власти, а неки од њих су ми и јавно пред сведоцима рекли „да сам ријалити звезда, да ми фали публика, ко зна која ме мука тера да се појављујем у медијима, да сам заборавио да сам ветеринар, а не лекар, итд.“ Наравно, није нимало пријатно то доживети и искусити! То вам ломи вољу и жељу тако што вам обесмишљава циљ који сте себи поставили! Уз то, добро знам, да све ове ужасне лажи и дезинформације, говоре највише о њиховим творцима: ту се јасно виде разлози и циљеви због којих би они радили ово што ја радим (стан, новац, политичко напредовање, професионално унапређење, итд). Као и сваки просечни Србин, и ја себе сматрам веома „стручним“ за тумачење свих политичких потеза, како ове, тако и сваке претходне власти. Имам и ја свој политички, потпуно независан став – ни то није нека тајна, нити нешто ново под капом небеском. Но, када је епидемија коронавируса у питању, ја сам у старту јасно изабрао и дефинисао пут свог деловања, у коме ћу покушати да трајно елиминишем и најмање примесе утицаја дневне политике, и деловати само и искључиво са становишта науке, стручности и знања. У складу с тим принципом, вршићу, пре свега едукацију народа, „учити“ их и подучавати, како да што лакше и безболније прођу кроз ово лудо време пандемије и епидемије коронавируса. Уједно сам сматрао да ће много тога бити корисно и представницима власти, а неће бити згорега ни опозиционим првацима да чују нешто паметно и стручно. Сматрао сам и сматрам, да ћу таквим деловањем, више допринети и бити најкориснији народу у Србији!

Жао ми је што елита медицинске струке није нашла снаге да избаци све примесе политике из свог знања и професије, и тако обједини своје целокупне огромне научне и стручне капацитете, те делују заједничким снагама у борби против ковида 19

Жао ми је што елита медицинске струке није нашла снаге да избаци све примесе политике из свог знања и професије, и тако обједини своје целокупне огромне научне и стручне капацитете, те делују заједничким снагама у борби против ковида 19.  Зашто професор Зоран Радовановић и доктор Предраг Кон, 2019. године могу заједно да напишу одличну књигу под називом „ГРИП – проширено издање са посебним освртом на пандемију 2009. године“ (издавач „Хеликс“, 2019. година), и да се у њој сложе око свих стручних детаља када се ради о једној врло сличној респираторној инфекцији, као што је грип, данас се не могу сложити ни око чега!? Зар тај њихов, трагично лош тренутни однос, није, у исто време и трагедија  свих нас?? Како би вама било, да чекајући операцију, чујете свађу и неслагање баш она два хирурга која би требало да вас оперишу!?

И на крају, да јавност Србије зна, да сам на свако „уживо“ телевизијско гостовање, а било их је заиста много, ишао или ван радног времена или узимао дан од одмора, и путовао својим приватним аутомобилом, плаћао гориво и путарину из свог џепа, а када не бих имао снаге да возим и назад, јер је касно, а ја уморан – плаћао сам преноћиште из свог џепа и ранио изјутра раном зором да стигнем из Београда у Краљево на посао. Напомињем, да се дешавало и да по неколико дана узастопно идем свако поподне за Београд и враћам се истог дана касно ноћу!

Јавност Србије обавештавам да је једина злоупотреба институције у којој радим то што сам користио лап топ института за директна укључења преко скајпа у телевизијске емисије! А и то сам се трудио, да то што је могуће чешће буде или пре почетка радног времена (пре пола осам изјутра – укључења у јутарњи програм многих телевизија), или после радног времена (после 15.00 укључивањем у информативне емисије и дневнике поподне). Наравно, пре неки дан, после гостовања у емисији „Упитник“ на РТС1, у повратку за Краљево, „цркла“ ми је ламела, корпа, квачило и све што иде уз то, и једва сам се вратио до Краљева. Наравно, ауто је за викенд већ поправљен и спреман! Напомињем да сам често журио за Београд, да не закасним на „уживо“ гостовања, и да ми саобраћајни прекршаји тек почињу „уредно“ да стижу, као својеврсне „честитке“ и подсећање на сав мој предходни ангажман ових дана. И на крају, сем што сам изгубио 13 килограма телесне тежине (што је у целој овој причи најкорисније за мене свакако), осећам и да сам на самој граници физичке преморености од оваквог дуготрајног и исцрпљујућег и физичког, али и психичког ангажовања.

У ком тренутку смо престали да будемо људи и да препознајемо нечије добре намере – налазећи у свему само го интерес, корист или новац? Где је нестала та љубав према људима, према свом роду, народу и држави?

Жао ми је, што је друштво у Србији, после толико векова обележених добротворима и доброчинствима, стигло до тог степена развоја и напретка, као и опште културе и образовања, да више нико не верује обичном појединцу, да нешто може да ради и уради за „опште добро“ своје државе и народа, из потпуно филантропских и хуманих разлога, и да му то једноставно причињава задовољство, што само може да буде од користи народу и држави, и да то чини не само потпуно бесплатно, него да у те сврхе улаже и сопствени новац и слободно време и целокупни дух и своје знање – и да заиста не очекује баш ништа за узврат! Где смо као друштво погрешили? У ком тренутку смо престали да будемо људи и да препознајемо нечије добре намере – налазећи у свему само го интерес, корист или новац? Где је нестала та љубав према људима, према свом роду, народу и држави?

Одакле ми снага да све ово издржим?

Снагу ми даје чињеница да је мој текст или део тог текста, намењен и упућен обичном народу у Србији, прочитало вероватно преко милион људи, а можда и много више! Снагу ми даје чињеница да ми се потпуно непознати људи најчешће обраћају речима „једино вама верујем“! То је огроман терет за сваког одговорног човека. Снагу ми даје подршка  обичних непознатих људи који су ми упутили на хиљаде и хиљаде порука захвалности што „трошим своје драгоцено време  на њих“, снагу ми даје и на хиљаде њихових питања на која им одговорам. Снагу ми даје, верујте ми на реч, и на хиљаде порука и позива добијених од стране разноврсних медицинских радника, за које смо сви склони да кажемо „на прву лопту“ да су „најсујетнија професија“. Ја сам живи сведок да наши медицински радници, не да нису сујетни, чак бих рекао и да су најмање сујетни, или бар ништа више од просечног грађанина Србије! Међу свим тим позивима и порукама медицинских радника, било је и на стотине њих са највишим научним и наставним звањима (од доцента до професора), и то и из наше земље, али и из иностранства где раде (Немачка, Швајцарска, Канада, Хрватска, Босна и Херцеговина, Црна Гора, Италија, Аустралија, САД итд)! Снагу ми даје и чињеница, да сам многе ослободио страха од „непознатог“ и вратио их у „нормалан“ живот где само треба да се понашају у складу са „особинама вируса и правилима његовог ширења“!

2. Коронавирус и ми или где смо по питању борбе против ковида 19, након годину дана?

Рекао бих, да након протеклих годину дана од појаве епидемије коронавируса у Србији, а поготову ових задњих неколико недеља, ми смо очекујући нестрпљиво крај, принуђени да тражимо нови почетак! У току протекле године, држава је оспособила и подигла дијагностичке лабораторијске капацитете на више него завидан ниво. Што се тиче опремања и формирања привремених, али и сталних ковид болница, специјализованих за пријем и лечење оболелих од ковида 19, такође имам само речи хвале. Ти новоформирани услови за лечење оболелих, не могу се ни поредити са оним што смо имали на располагању на самом почетку епидемије ковида 19 у Србији!

Само бих подсетио људе, да није било „потпуног затварања“ на самом почетку епидемије, као јединог механизма и оружја који смо у том тренутку имали „у рукама“ да се боримо са неконтролисаним ширењем коронавируса, где би сви ти људи били примљени и лечени тада, да је, далеко било, епидемија „подивљала“ тада (с пролећа и новембра и децембра прошле године) или као што је та корона-звер поново „подигла главу“ последњих неколико недеља фебруара 2021. године!?

Мислим да је мој текст о природи коронавируса, начинима његовог ширења, и начинима личне заштите (https://bit.ly/3ebtDfF https://bit.ly/30f1EU3) актуелнији сада него икада. Људи, обновите градиво!

О вакцинама 

У међувремену, крајем прошле године, као и првих месеци ове године, Србија је добила ново важно и моћно оружје за борбу против епидемије коронавируса – а то је вакцина! Чињеница да се сама динамика вакцинације у Србији, одвија рутински и скоро независно од динамике пристизања вакцина, јесте за свако поштовање! Чињеница да су приоритетне групе за вакцинацију против ковида 19 (а то су здравствени радници, као и старији грађани Србије), могли то да учине, не само међу првима у региону, већ и међу првима у Европи и свету, заиста је чудесна. Број укупно до сада вакцинисаних грађана Србије такође буди оптимизам, и чак и понос.

Па ако је све тако савршено и сјајно, зашто нам неколико последњих недеља константно расте број новозаражених становника Србије?

Пре свега зато (а што сам од саме најаве почетка вакцинације стално истицао), што „вакцина није чаробни штапић“, и њена примена не значи аутоматски победу над епидемијом.

Чињеница да се нека особа вакцинисала неком од вакцина које се употребљавају у Србији, значи само то, да је та особа у ушла у процес стварања имунитета и заштите против короонавируса, који има свој временски оквир, а чије временске границе зависе од индивидуалних особина вакцинисане особе (старости, претходног имуног статуса, општег здравственог стања, присутних хроничних болести, терапије тих хроничних болести, генетских предиспозиција, итд.) и врсте и карактеристика конкретне вакцине која је примењена.

Укратко:

А) Ако сте се вакцинисали вакцоном „Фајзер – Бионтек“, то значи да ће ваш организам највероватније почети да ствара специфична антитела против коронавируса већ крајем друге недеље након примања прве дозе вакцине, а да ће вероватно након десетак дана од примања друге дозе вакцине, ниво створених специфичних антитела бити врло висок и вероватно довољан да вас заштити.

Б) Ако сте се вакцинисали вакцином „Спутњик В“, то значи да ће ваш организам највероватније почети да ствара специфична антитела против коронавируса при истеку треће недеље од примања прве вакцине (односно непосредно пред пријем друге дозе вакцине), а да ће ваш организма вероватно имати довољно висок ниво антитела при крају друге недеље од друге дозе вакцине.

Ц) Ако сте се вакцинисали кинеском вакцином „Синофарм“, то значи да ће ваш организам, највероватније почети да ствара специфична антитела против коронавируса тек око две недеље од примања друге дозе вакцине, а тај процес стварања ће се вероватно завршити тек након пуне 3 до 4 недеље од друге дозе вакцине.

Д) Ако сте се вакцинисали вакцином „Астра – ЗенЕка“, то значи, да ће ваш организам, највероватније почети да ствара специфична антитела против коронавируса, при истеку треће недеље од примања прве дозе (за овај податак немам директне информације пореклом из српских лабораторија – већ претпостављам да ће динамика стварања заштите бити врло вероватно слична руској вакцини „Спутњик В“, обзиром на то да је састав вакцине „Астра Зенека“ идентичан саставу прве дозе руске вацине!). Имајући у виду да се друга доза ове вакцине прима тек након 12 недеља од примања прве дозе, јасно је да ће се највероватније постићи довољан ниво заштите тек након истека 14 дана од пријема друге дозе вакцине, а то је период од скоро 4 месеца, што је можда њена једина мана!

Као што можете и сами видети, у овом најкраћем могућем опису брзине стварања заштите од инфекције коронавирусом, датом за сваку појединачну врсту вакцине, подвукао сам и најчешће употребљаване и најважније речи. То су речи вероватно и највероватније! Дакле, речи вероватно и највероватније означавају шта ће се и када десити код већине вакцинисаних особа поменутим вакцинама, али не и код свих вакцинисаних особа! Али, нико вам појединачно не може гарантовати да ћете баш ви бити у тој поменутој већини! Другим речима, којом ће конкретно брзином и у ком обиму ваш организам створити заштиту против коронавируса зависи умногоме од оних горе набројаних индивидуланих карактеристика организма сваке вакцинисане особе појединачно. Дакле, може се статистички сигурно претпоставити да ће неке особе створити бржи и виши ниво заштите (млађе особе, тренутно врло здраве особе, у доброј кондицији, генетски наслеђеном јаком имунитету, без хроничних болести, које се здраво и квалитетно хране и живе, које су се одмориле, итд), а неке особе ће сигурно створити спорију и слабију заштиту од оне динамике коју смо изнели као вероватну и највероватнију!

Дакле, ово горе су само оријентациони временски оквири и ниједној особи се не може гарантовати време у коме ће се сигурно створити потребан ниво заштите! Једноставно, сваки људски организам је прича за себе и не може се тако штошта са сигурношћу предвидети!

Да бих вам додатно појаснио зашто је то баш тако, ево и мог вишедеценијског ветеринарског искуства у примени вакцина против појаве коронавируса код живине:

Чак и када све пилиће вакцинишете истог дана, а они су претходно читавог свог живота храњени истим концентратом, пили исту воду, били смештени на истој фарми (унутар које је присутна иста температура, влажност и светлост), добили сви исту вакцину, у истој количини – увек добијате различите нивое заштитепротив коронавируса (иако већина пилића има просечне и очекиване вредности), који се постижу и у различитим временским периодима (код неких пилића за десетак дана, код других за двадесет дана!), али имате и увек десетак процената пилића који имају екстремно ниске и недовољне нивое заштите, и десетак процената који имају екстремно високе нивое заштите против коронавируса живине. Зашто је тако? Пре свега зато, што ти пилићи имају различите генетске особине (различити су им мајка-кока и отац-петао). Дакле, и када имате оволико потпуно истих фактора (старост, храна, вода, услови живота, вакцина), ниво постигнуте заштите од коронавируса се драстично разликује код појединих вакцинисаних пилића.

А сада замислите колико је комплексно и сложено питање предвиђања времена потребног да се створи имунитет код људи и предвиди њихов ниво, односно количина створених антитела!? А ту имате људе, чија старост не да није иста (као код пилића где је старост иста буквално у један једини дан – сви се излегли из јајета истог дана!), већ се разликује старост вакцинисаних особа и по неколико деценија, па се читавог живота различито хране, пију различиту воду, живе у различитим кућама и условима, удишу различит ваздух, имају различите болести, имају различите терапије, примају различите вакцине, и поврх свега, имају, као и пилићи и различите родитеље!

Другим речима, да не бисмо срљали и непотребно правили грешке, које нас у крајњој линији могу коштати и живота, потребно је да се што дуже понашамо потпуно исто као да уопште нисмо ни вакцинисани. Дакле, било какво инфицирање коронавирусом, непосредно након примања прве дозе вакцине, може резултирати клинички тешким обликом болести, исто онако као да се нисте ни вакцинисали! Што се касније инфицирате коронавирусом, на пример, неколико недеља од примања прве дозе, или чак и након примања друге дозе вакцине, може се у пракси показати већа или мања корист, односно ублажити се клиничка слика, али не и гарантовано код свих вакцинисаних! Потребно је да прође горе поменути минимални временски период од примања друге дозе вакцине, како би сте могли извући максималну корист од извршене вакцинације!

Да бих то појаснио, прво ћемо схватити шта значи ефикасност вакцине. Ефикасност различитих вакцина декларисана од стране произвођача вакцина, иде од око 80% (на пример за кинеску вакцину „Синофарм“), око 92% (за руску вакцину „Спутњик В“), па до близу 95% (на пример за вакцину „Фајзер – Бионтек“), док код вакцине „Астра Зенеке“, ефикасност се креће од око 60% па до чак 90%, у зависности од земље у којој је вакцина клинички испитивана, али и од величине дозе и временског интервала између две дозе. Шта то значи конкретно у примени тих вакцина?

Ако вакцина има ефикасност 80% (као кинеска „Синофарм“), то значи да 80% вакцинисаних људи том вакцином се уопште неће никада разболести од коронавируса ( на пример 800. 000 људи од 1 милиона вакцинисаних), а да ће се оних 200. 000 теоријски моћи инфицирати, али огромна већина од њих ће имати врло благ клинички облик болести (једва да ће и приметити да су се инфицирали!), а свега пар процената од њих (што је на милион пар хиљада или десетина хиљада) имати неки средње тешки облик, који адекватном терапијом, и то код куће, неће прећи никада у тежак клинички облик који би могао угрозити нечији живот.

Ако вакцина има ефикасност 95% (као на пример „Фајзер – Бионтек“), то значи да 95% вакцинисаних људи том вакцином се уопште неће никада разболести од коронавируса (на пример 950.000 од 1 милиона вакцинисаних), а да ће од оних 50.000 који ће теоријски моћи да се инфицирају, већина имати врло благ клинички облик болести (готово без симптома), а свега неколико процената (пар хиљада) имати неки можда средње тешки клинички облик болести, који уз адекватну терапију неће прећи у тежак клинички облик болести.

Можда вам, на први поглед, када сте ово прочитали, изгледа као да вас вакцине недовољно штите, али то је зато што нисте узели у обзир следећи битан детаљ. Ако смо се скоро сви вакцинисани, или бар 3 четвртине популације Србије, онда ће они људи који су се инифицирали, а који су  невакцинисани, врло тешко „наћи“ особу која је потпуно осетљива и коју могу инфицирати (јер од 4 особе које сретне су 3 вакцинисане), и ако је некада оболели могао да зарази сваког кога је срео и био у контакту са њим (сви су били невакцинисани!), сада од десет њих које буде срео, он може можда да зарази само 2 особе које се још нису вакцинисане, и које су и даље осетљиве на инфекцију. Али он треба по закону вероватноће да сретне баше те две особе, а математичка вероватноћа је сурова, јер и ако неког успе да инфицира, та следећа оболела особа ће такође тешко наћи нову осетљиву особу да инфицира. И оно што је најважније, ако та инфицирана особа успе да инфицира неку вакцинисану особу (рекли смо да је у зависности од врсте вакцине и њене ефикасности тај удео од 5% до 20%), огроман удео њих неће уопште произвесто довољну количину вируса да би га могао икада више пренети на неког другог. Дакле, вакцинисане особе које имају нешто нижу постигнуту заштиту и које спадају у оне које се и даље теоријски могу инфицирати, и које ће имати врло благу клиничку слику болести, у јако малом проценту (ако је то уопште и проценат у питању – пре ће бити промил – хиљадити део процента!) могу уопште неког другог заразити. Све ове чињенице заједно, ефикасно прекидају даљу епидемију, како код вакцинисаних животиња, тако и код вакцинисаних људи!

Када би се сви људи у Србији вакцинисали, односно када би тај удео вакцинисаних био око 80% процената, не верујем да би укупан број људи, на годишњем нивоу, који би оболео од ковида 19 и захтевао болничко лечење, био већи од тренутно недељног нивоа оболелих! Дакле, то би било 50 пута мање за хоспитализацију него сада! Дакле, требало би нам 50 пута мање болница! Или, било би довољно да имамо једну специјализовану установу, врхунски опремљену, за целу Србију, с најбољим експертима, који би подмиривали потребе целе земље, док би се остатак здравственог система вратио у „мирнодопско“ функционисање.

Али и кад би....

Али нажалост, то је све само једно али и кад би.... Први објављени резултати министарства здравља Израела, који говоре и ефикасности и заштити од ковида 19, након спроведене вакцинације код скоро 40% становништва, јасно указују да број новозаражених особа почиње нагло да опада. Пратићемо те резултате и даље. Уз то, доказано је на примеру Израела, да вакцинисане особе, и када се инфицирају, у преко 98% случајева немају чак ни температуру нити било какве тешкоће везане за дисајне органе (најчешће само губитак чула мириса), а у чак 99% су заштићени од тешког клиничког облика болести. Напомињем, то значи да од оних 10% до 20% од укупно вакцинисаних који се и даље могу инфицирати коронавирусом, само 1% добије неки тежи клинички облик болести, и то углавном они који су су најстарији и најболеснији! Код тих старосних категорија до сада уобичајена смртност је ишла и до 15-20%! А након вакцинације, више не говоримо о њиховој смртности у процентима (и то десетинама!), већ само о једном проценту који се мора хоспитализовати! Наравно, треба обавезно узети у обзир, да иако је 40% становника вакцинисано, код огромне већине њих још није прошло довољно времена да се потпуно формира заштита, а резултати су већ и овако добри!

И за крај, једноставно речено, све врсте вакцина, без обзира на врсту болести, и дужину примене и код људи и код животиња, као и без обзира на врсте технологије која је примењена за њихову производњу, функционишу на овом истом принципу! Не постоји ни једна једина вакцина, која штити 100% од заражавања од неке болести, било да говоримо о људима било да говоримо о животињама. Сматра се да свака вакцина која има ефикасност од „само“ 60% јесте довољно ефикасна да стави под контролу ширење било које болести. И сами видите да је код свих вакцина које се тренутно  примењују у Србији, ефикасност знатно већа од те границе. Уз то, резултати који непрестано пристижу из различитих земаља где се све ове вакцине још примењују, говоре о постигнутој већој ефикасности од оне које су декларисали сами произвођачи вакцина.

Уз то, говорећи о вакцинама и њиховој ефикасности у заштити од различитих тзв. мутираних сојева коронавируса, за сада све вакцине штите и од њих, али са документованом нешто мањом ефикасношћу, која је и даље далеко виша од оних поменутих 60% процената који се сматрају довољном у сузбијању епидемија (да напоменем, да Светска Здравствена Организација сматра довољно ефикасном сваку вакцину која има преко 50% ефикасности у заштити од инфицирања – на пример то је критеријум за сезонску вакцину  против грипа – која се примењује веће дуже од пола века и са успехом штити наше старије суграђане).

Важно је напоменути и да многи светски научници, са којима се слаже и моја маленкост, сматрају инактивисане вакцине (као што је кинеска вакцина „Синофарм“), много „отпорнијом“ на постојеће и евентуалне нове мутације вируса короне, имајући у виду да се она производи од целих вирусних честица и да самим тим има неколико, тачније 4 различите врсте специфичних антитела против 4 различита структурна дела коронавируса, за разлику од осталих вакцина, које се све базирају на само једном структурном делу коронавируса, и то баш оном који се сматра најподложнијим мутацијама. Уједно, та врста вакцина – инактивисана (кинески „Синефарм“), има и забележен најмањи број нежељених вакциналних реакција у односу на све остале вакцине (код којих је много чешћа појава температуре, малаксалости, бола у мишићима, пролива, болова у зглобовима, итд). Али, она има и заштиту која се ствара најспорије.

Као и све унашим животима, све има и своје предности и своје мане, без обзира о чему говоримо.

О тренутној епидемиолошкој ситуацији – шта је пошло по злу?!

Дакле, када смо имали више него тешку ситуацију крајем новембра и почетком децембра прошле године (управо у време када сам и због чега сам и објавио онај читани текст о коронавирусу и начинима заштите од заражавања), међу првима сам се охрабрио и усудио да кажем да је „преношење коронавируса“ у Србији, вероватно у том моменту достигло свој врхунац и да ћемо се само масовнијим придржавањем мера личне заштите и прописаних мера од стране државе, уз спровођење забране икаквих масовних окупљања, успети да зауставимо „дивљање“ епидемије. И као што знате, половином децембра су бројке почеле, полако, али сигурно да опадају, да би се исти тренд наставио и у првим недељама нове 2021. године. И онда се тај тренд наставља, али полако и успорава, да би у периоду око 20. јануара (износио око 1.200 новозаражених), број дневно новозаражених почео да се колеба (час иде горе, час доле), а онда и да се полако, али сигурно, креће у супротном правцу и да из дана у дан расте – све до данашњих дана!

И то све почиње да се дешава, баша када креће масовна вакцинација у Србији, али и ударни и најскупљи термини за зимовање, да би се драстично и додатно погоршала ситуација, баш у тренуцима кад отпочиње и масовна ревакцинација!

Прерани славодобитни осећај сигурности и победе (као кад нам наша фудбалска репрезантиција или тим поведу 2:0, а онда једноставно „стану“ са сјајном игром!), изазван и медијски свеприсутном чињеницом и хвалоспевом да смо као држава међу „најбољима“ у Европи и свету по броју вакцинисаних људи, уз „пропуштање“ прилике да се баш тада, драстично и немилосрдно упозори на значај и даљег строгог придржавања прописаних превентивних мера (када води 2:0 наша фудбалска репрезентација треба и даље да игра опрезно и снажно, као да је и даље 0:0!) и да казни свако нарушавање прописаних превентивних мера које су све време на снази у Србији! Не, одговорни не само што то не чине, већ још и пропуштају силне прилике (шансе да дамо још који гол!), да се на свим „јавним догађајима“, где се као организатор појављује држава или неке њене институције, или неке друге угледне институције (на пример црква), пошаље јасна и недвосмислена порука свима, да се дистанца мора и даље држати, да се маске морају у свим ризичним ситуацијама обавезно и даље носити, да је број људи који се може окупити на једном месту и даље под строгом контролом, без обзира на „организатора и повод“!

Тако је почело сигурно и масовно да се урушава поштовање свих прописаних мера и принципа , по принципу, а што ја да поштујем мере кад они који их прописују – не поштују! Не можеш народу да наређујеш једно а радиш друго! Не можеш да се понашаш са народом као да си његов окупатор: „ Ради оно што ти ја кажем да радиш – немој да гледаш и радиш оно шта ја радим – јер ти ниси ја!“ То никада не може да се ради ни у једној земљи, а нарочито не у Србији! То не смеш и не можеш ни малом детету да радиш – ти држиш ноге на клуб-сточићу, а кад то уради дете са друге стране – ти скочиш на њега и наредиш му да се ноге никада не смеју дизати на клуб-сточић!? Наравно да дете неће разумети суштину и да ће бити збуњено и убеђено да га кињиш! Не можеш да тражиш од народа да носи маску у затвореном простору када год је присутан већи број људи и када није могуће држати прописану дистанцу од 2 метра – а први се тога никада не придржаваш! Не може нико (ни опозиција, ни власт) усред епидемије да прославља постигнуте или непостигнуте резултате на изборима у општој гунгули и хаосу, и при том сви загрљени и срећни, и сви без маски! Зашто се неко не би много више радовао на свадби своје деце (женидби сина или удаји ћерке) и радио то исто?? По ком критеријуму он нема право на то – а ти као политичар имаш?

Знам да није једноставно, јер сам и сам био пуно пута у (не)прилици, када сам гостовао уживо у студију многих телевизија, да због недовољног одстојања између мене и новинара (или саговорника) тражим или да пре емисије повећају то растојање између нас или да носим маску. Пуно пута сам успео да променим распоред седења, а пуно пута сам био принуђен и да носим маску. Али никада нисам одустао од принципа! Наравно, када сам снимао ТВ емисије, где је оргоман студио од неколико стотина квадрата (и са великом висином плафона) био празан и није било никога сем мене, водитеља и сниматеља (са великим међусобним одстојањем), нисам носио маску! Али, када год је био недопустиво велики број техничког особља присутан, а уз то и велики број гостију у студију који седе близу један другом, онда сам увек носио маску и ја и сви остали!

Шта очекујете од обичног света, ако, и поред свих прописаних превентивних мера на снази, дозволиш да се одигра концерт неког „мушкарца обученог у женску хаљину“ (заиста не знам како се зове тај „уметник“)!? Одговорни кажу да су на концерту биле поштоване све прописане мере! Озбиљно? Зашто онда нисте дозволили и да и сви остали музичари одржавају концерте под тим истим условима, кад је то ок?! Зашто је „црни петак“ морао да изгледа онако како је изгледао у очима јавности?? Мислите, ова два догађаја су била пре више од два месеца, зашто то помињем сада? Па зато што се „поверење јавности у важност и значај придржавања прописаних мера“ круни и опада увек полако, али сигурно и додатно урушава са сваким таквим следећим догађајем!

Такође, ако је умро патријарх СПЦ-е и обавља се све оно што се обавити мора у тим приликама, ако се одржава велики скуп великодостојника СПЦ-е, када се бира нови патријарх, ако је умро било који угледни и популарни уметник Србије, и следи његова сахрана и достојанствени испраћај, ако се отвара споменик једној од најзначајнијих историјских личности Србије Стефану Немањи, ако се отвара гондола, ако се отвара жичара, и при свим тим ситуацијама се никада не пропусти шанса да се НА ОЧИГЛЕД ЦЕЛОКУПНЕ ЈАВНОСТИ СРБИЈЕ НЕДВОСМИСЛЕНО ПРЕКРШЕ СВЕ ПРОПИСАНЕ ПРЕВЕНТИВНЕ МЕРЕ ОД СТРАНЕ ДРЖАВЕ СРБИЈЕ, ШТА ТАЧНО ОЧЕКУЈЕТЕ У ПОНАШАЊУ  НАРОДА У СРБИЈИ??

Ако та масовна кршења прописаних мера представници државе пробају да објасне некаквим „посебним емоцијама и посебном ситуацијом“, зашто онда и неко други у Србији, када сахрањује и испраћа своје најближе и најмилије, на пример свог оца или мајку, не би исто тако могао да се позове на своје „емоције и посебну ситуацију“ и да позове пар стотина људи на сахрану!? Извините господо, али свакоме је преминули отац или мајка, много важнији и од преминулог патријарха и од било ког преминулог певача!

Ако се при свим овим поменутим догађајима, нико од присутних, укључујући и највише представнике државе, не придржава ни ограничења броја присутних људи на једном месту, ни прописане дистанце, ни ношења маски, зашто очекујете да ће се народ у Србији придржавати тих истих мера?

Ако та масовна кршења прописаних мера представници државе пробају да објасне некаквим „посебним емоцијама и посебном ситуацијом“, зашто онда и неко други у Србији, када сахрањује и испраћа своје најближе и најмилије, на пример свог оца или мајку, не би исто тако могао да се позове на своје „емоције и посебну ситуацију“ и да позове пар стотина људи на сахрану!? Извините господо, али свакоме је преминули отац или мајка, много важнији и од преминулог патријарха и од било ког преминулог певача! Када неко хоће да слави рођендан свог детета, или женидбу или удају, верујте ми, да је њему то много важнији и радоснији догађај од „прославе резултата избора његове странке“, или отварања гондоле или споменика Стефану Немањи! Сваком је обележавање његове крсне славе, много важније од било ког поменутог догађаја! И шта онда очекујете да ће се десити, него ово што се десило??

Шта очекујете да ће се тачно десити са поштовањем прописаних превентивних мера код народа у Србији, ако прикажете снимак са Копаоника, или са Златибора, у самом „пику“ сезоне, на коме скоро нико не поштује било коју превентивну меру? Или, ако сви знају да један локал поштује све прописане мере (јер мора), а други одмах до њега не поштује ниједну једину меру (јер сме и може)? Или хотели – једни поштују, а други не?

Шта тачно очекујете од обичног народа, у спровођењу прописаних превентивних мера, ако чујете да у сваком већем граду у Србији (а ја знам бар за 7-8 таквих градова, захваљујући својим пријатељима који живе у њима), постоји огроман број угоститеља који потпуно поштују све прописане мере, укључујући и скраћено радно време, али исто тако и да постоји и одређени мањи број угоститељских објеката и ресторана, који раде сваку ноћ „докле год хоћеш“ и увек су препуни гостију! Уз све то, увек има и оних угоститељских објеката, у којима се након прописаног радног времена, примају само „бирани и угледни гости“, где се организује обавезно и „жива“ музика (прославе затвореног типа), уз неизоставно и обавезно присуство пробране политичке елите (пре бих рекао квазиелите и обичног шљама), уз неизоставно и обавезно друштво „моћних приватника“ и „богаташа“ који им дају осећај соптвене важности и подгревају им сујету успешности, а све на очиглед обичног света – који их гледа и слуша како „уживају“ јер им се тако може!

Зашто се мора обичном свету опет „гурати“ прст у око сада и при томе га стално „прозивати“ да је неодговоран и луд, када се огромна већина одазвала и поштовала све донете мере и то чак и онда када нисмо ни имали вакцину као најважније оружје у борби против ковида 19 (говорим о почетку децембра прошле године), успевајући тада да заустави и успори трансмисију коронавируса само одговорним понашањем, и то баш у време великог броја слава и пре и после Нове Године, Божића и Српске Нове Године! Чак је и прослава највеће славе у Србији, Светог Николе, била тако скромно и одговорно прослављена да се уопште није „осетио“ пораст броја новозаражених због тог важног датума у календару највећег броја породица у Србији!

Зашто је за два дана државног празника (15. и 16. фебруар), уз логично спајање са претходна два дана викенда, морало да се одигра „златиборско чудо“?! Мој пријатељ је био сведок непридржавања икаквих мера у угоститељским објектима на Златибору у том периоду. Други мој пријатељ, који је ишао на Златибор 16. фебруара поподне, каже да је колона аутомобила који су се тада враћали кући, тог последњег нерадног дана, била непрекидна од Прељине до Златибора и да је у тој колони највише аутомобила било са регистрацијом Београда, Новог Сада и Ниша! Он ми је то тада рекао! Да ли су вам позната имена ових градова по нечему другом ових дана, осим по константно највећем броју новозаражених на дневном нивоу! На крају крајева, сигуран сам да на том делу пута од Златибора до Прељине има бар једна добро постављена камера, која може да изброји све аутомобиле по регистрацијама појединих градова, а исто тако и са Копаоника! Само изволите и проверите!

Да не заборавим нешто веома важно – млади, то јест деца, увек раде исто оно што и родитељи! Када родитељи кажу: „ма докле ја да се придржавам свега и мучним себе“, када се превентивних мера не придржавају ни они који су их прописали, онда врло брзо и деца и млади „освоје то поље слободе“ и почну да се понашају као и родитељи! И ето одговора на питање зашто сада има највише болесних код радно активног становништва (јер они иду на скијање и одмор, а не пензионери) и њихове деце и младих, док се старији и даље много више чувају, а уз то су и масовно вакцинисани и ревакцинисани – што је права срећа!

И сада, када се све ово већ десило и када су последице таквог понашања видљиве и јасне свакоме у Србији, морамо поново да „апелујемо“ код обичног народа да почне поново да се придржава прописаних превентивних мера. У супротном, прети нам затварање и забрана кретања! Да, само што је апсурд у томе, што ће они, који су својим више него неодговорним понашањем, лошим примером, неспровођењем превентивних мера утицали да дођемо поново у ову ситуацију, моћи и даље да се крећу и крше превентивне мере (а и већ су се вратили са дивног зимовања и одмора, на коме су се супер провели!)

Поука за крај

1. Будући да постоји читав незванични покрет и његов „ован“ предводник, за спречавање скраћења радног времена угоститељских објеката, јер је то „много битно за економију, важније и од живота људи“, а полазећи од генијалне претпоставке, да се људи не заражавају зато што ресторани раде дуже него зато што се не поштују превентивне мере! „Ован“ предводник (иако је и сам угледни и високи представник државних органа) апелује да је потребно да се само спроводи оштрија контрола спровођења прописаних превентивних мера (а он сам директно надлежан и за те мере спровођења контроле!?)

Е па ја имам идеју, како да помогнем „овну“ предводнику и том снажном покрету на чијем је челу (и којима подноси јавно извештаје о свом успеху, а не државним органима и народу који га је на то место поставио), који спречава чак и медицински део Кризног штаба да донесе преко потребне нове мере, да би се још спасило што се спасити може (измена у задњих 10 минута утакмице, коју већ губимо!)

Будући да наша држава очигледно врхунски примењује најновије дигиталне и информационе технологије у свом функционисању, предлажем да се што хитније обезбеде потребни ресурси, да сви ти угледни угоститељи, који по правилу имају и квалитетан видео надзор у својим објектима, онда само исти „накаче“ директно на интеренет и учине их у сваком тренутку доступним надлежним инспекцијским службама, како би се у сваком тренутку могле да „увере“ у поштовање прописаних превентивних мера у њиховим објектима! У случају евидентног и видео доказима поткрепљеног кршења прописаних превентивних мера – објекат се мора затворити трајно – и то до завршетка епидемије!

Дигитализујте систем контроле спровођења превентивних мера, помоћу видео надзора над свим угоститељским објектима у Србији који хоће да раде строго поштујући превентивне прописане мере! То није велики трошак ни за њих, а ни за државу.

2. У случају да се негде открије илегална масовна журка, онда се организатор и власник простора морају теретити по тачкама закона о свесном угрожавању здравља људи (где су запрећене вишегодишње казне затвора) а не само новчаним казнама. Ако таква затворска казна постоји у Закону о ветерини, за оне који шире заразну болест међу животињама, сигиран сам да мора постојати законски основ за још много дуже казне затвора и за исти прекршај угрожавања здравља људи.

3. Подржавам унапред све мере које је предложио медицински део кризног штаба, како би се зауставио даљи оштар свакодневни пораст броја новозаражених људи у Србији! Просто речено, ако због овог стања не буде „пукао“ здравствени систем Србије, „пући“ ће здравствени радници Србије! И сам се чудим и дивим – како ли је свима њима када све ово виде и разумеју – а сутра или ноћас имају ко зна коју по реду смену у ковид 19 болници која се поново пуни из дана у дан и где се већ годину дана боре за животе људи – у најтежим и најризичнијим могућим условима.

Не можете ни замислити како тим људима из ковид 19 болница изгледа ова ситуација у којој се тренутно налазимо. Како им изгледа и ово више него непотребно јавно натезање политичких моћника и медицински радника око тога да ли и шта треба предузети. Волео бих да питам ове из „политичког дела“ кризног штаба да ли су се икада када су ишли на неку хитну хируршку операцију, претходно расправљали са хирургом око тога шта је у питању, да ли треба нешто да се предузме и када да се предузме и колико треба да траје хирушка операција?? Будући да знам одговор, а и ви, онда им поручујем: и епидемиолози, и вирусолози, и инфектолози, и микробиолози, знају исто тако добро свој посао као и хирурзи!

Да бих вам илустровао тренутну ситуацију у здравственом сектору који се бави директно коронавирусом у Србији, најбоље је да вам цитирам само две поруке које сам добио од два лекара:

I „Особље које се бави ковидом је на ивици нервног слома (пола моје службе је већ посетило психијатра). Бојимо се да нам од исцрпљености и премора не опадне концентрација и квалитет рада, те да почнемо да грешимо. Ја сам радохоличар, али ово је ван сваке памети! С једне стране, ми медицинари који падамо даноноћно на нос од посла, а на другој страни пун град људи који се опуштено шета, дружи, заражава! А онда ме сваког дана неко до њих зове да га сместим у болницу или да му нађем место негде другде. Баш сам љут! Извини...“

 

II На моје питање како је и шта ради, тај један доктор ми је одговорио следећом поруком: „Ево ништа. Седим и бришем поруке и бројеве телефона умрлих пацијената. Знаш, они буду по неколико недеља у болници, зближим се са њима, често дописујем и чујем преко мобилног телефона и када нисам ја у смени да видим како су, али некима од њих се стање тако нагло погорша – да заврше на респиратору – мени остану њихове поруке у телефону. Тако сваких десетак дана седнем, читам њихове поруке последњи пут и плачем док их бришем...“

Апелујем да се под хитно престане са свакодневним „рутинским, безосећајним, нељудским“ саопштавањем броја умрлих на дневном нивоу у Србији! То су људи, то су жртве, а не бројке, и не требају да се саопштавају само као статистичка чињеница! Дајте да им вратимо људска лица!

4. Имајући у виду да је оваквим даљим погоршањем епидемиолошке ситуације угрожена и сама масовна вакцинација (повећава се и могућност да се на пунктовима за вакцинисање, међу десетинама хиљада људи дневно, појави и велики број људи који су можда у инкубацији, а пре појаве симптома), предлажем да се за све фирме, предузећа, компаније, институције, установе, које направе списак својих запослених који су заинтересовани за вакцинисање, а он износи преко 80 или 90% запослених, да се обавезно пошаље мобилна екипа и вакцинација обави директно код њих, јер се тиме драстично смањује могућност заражавања, а повећава одзив за вакцинацију (лакше је људима да се вакцинишу на послу него да иду на пунктове!)

5. Апелујем да се под хитно престане са свакодневним „рутинским, безосећајним, нељудским“ саопштавањем броја умрлих на дневном нивоу у Србији! То су људи, то су жртве, а не бројке, и не требају да се саопштавају само као статистичка чињеница! Дајте да хуманизујемо те жртве. Дајте да им вратимо људска лица! Дајте да им укажемо поштовање, које заслужује сваки човек. Није ништа ново у нашем менталитету да о сопственим жртвама не водимо уопште рачуна!

Не знам који се то закон крши, ако се саопште основни подаци о свакој жртви поименце – макар из пијетета. Ми морамо да постанемо свесни тога да неки људи са својим именима и презименима умиру свакодневно – да би се наша свест подигла на тај ниво – да својим одговорним понашањем заштитимо најмилије, најближе из сопственог окружења, као и своје пријатеље. Кажем вам то јер осећам невиђен бес што хтео не хтео, морам свакодневно да слушам и знам имена и презимена највећих пробисвета, убица, мафијаша, криминалаца, курви, (често и њихових карактерно најчешће ништа бољих жртви међусобних обрачуна) у Србији, а не знамо имена и презимена оних који на жалост свакодневно изгубе битку за свој живот у рату против вируса, који траје већ годину дана у Србији! Тим чином се враћа самопоштовање и мобилише оно најбоље и људско у сваком од нас.

Нека нам је Бог у помоћи!

(Аутор је магистрирао је из области имунологије, а докторирао на области микробиологије и то на вирусу птичијег грипа. Има две специјализације. Тренутно је у звању научног саветника и редовни је члан Академије ветеринарске медицине)

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће ЕУ признати руску и кинеску вакцину против коронавируса?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер