Zaključci sa okruglog stola "Udar na srpske strateške tačke, njihova odbrana ili nestajanje"

Srpski nacionalni forum održao je 16. aprila 2015. godine, u Velikom Ropotovu, „okrugli sto“ o temi  „Udar na srpske strateške tačke, njihova odbrana ili nestajanje“. Raspravi su prisustvovali članovi SNF i gosti sa centralnog i severnog Kosova, a najveći broj učesnika, bio je upravo iz Kosovskog Pomoravlja.

Nakon uvodne reči predsednika SNF, u kojoj su određene glavne strateške tačke Srba na KiM  koje su u ovom trenutku napadnute, usledila je diskusija i zaključci o sledećim ključnim temama:

1. Pritisak na preostalo srpsko stanovništvo kroz uzurpaciju imovine

Učesnici su jednoglasni u mišljenjuda je na delu institucionalizovani pritisak tzv. Republike Kosovo na preostali srpski narod sa ciljem da se ostvari koncept potpuno etnički čistog albanskog područja kao prve faze u stvaranju jedinstvene albanske države.

Taj koncept se trenutno sprovodi kroz:

a) oduzimanje srpskih imanja radi izgradnje infrastrukture (auto-puta Priština-Tirana i Priština-Skoplje). Naime, od kako je počela izgradnja autoputa Priština-Tirana i sada Priština-Skoplje, kao i izgradnja druge infrastrukture, primetan je upadljivi udar na imovinu Srba, koja se ovom prilikom konfiskuje-nacionalizuje bez saglasnosti vlasnika. Ovo je naročito primetno na potezu Kosovo Polje-Lipljan i na delu Donja Brnjica i Devet Jugovića gde Srbi žive u relativno kompaktnoj nacionalnoj sredini, zahvaljujući čemu su do sada opstajali. Atari isključivo srpskih sela: Ugljare, Bresje, Preoce, Lepina, Skulanevo, Radevo... su brutalno napadnuti nacionalizacijom njihovih najplodnijih njiva, a preostala imanja postaju predmet velikih mahinacija kupoprodaje. Iako postoje projekciono i materijalno znatno povoljniji uslovi za izgradnju auto puta drugom trasom, prištinske vlasti su se ipak opredelile za konfiskaciju srpskih imanja, sa očiglednom namerom da se preostali srpski narod protera.

Kada su već vlasti u Beogradu egzaltirano najavile da je izgradnja zajedničkog auto-puta jedan od prioriteta, to je bila prilika da se uslovi Vlada Kosova i da se put ne gradi po srpskim imanjima. No, vlasti Republike Srbije to nisu učinile. Štaviše, na žalbe Srba iz ovih sela vladinoj Kancelariji za Kosovo i Metohiju, sugerisano im je da treba da se obrate sudu (valjda kosovskom), što je „jalov posao“ u stilu „kadija te tuži, kadija ti sudi“. 

S tim u vezi skrećemo pažnju da vlasti u Prištini nameravaju da deo ovog auto-puta, umesto preko Merdara, usmere preko Kačikola na Medveđu i spoje sa Koridorom 10 kod Leskovca, čime bi zaokružili koncept velikoalbanskog infrastrukturnog projekta i na taj način i auto-putem zaokružili zacrtanu „Veliku Albaniju“. Još ima mogućnosti da se ova trasa usmeri preko Merdara ka Prokuplju i dalje do Niša.

b) Urbanizacija delova oko srpskih sela na centralnom Kosovu opasno preti da uskoro čak i srpska sela koja su do nedavno bila ubedljivo većinski srpska to nadalje ne budu. Realna je opasnost da na sledećim izborima većina glasača ne budu Srbi, što će se katastrofalno odraziti na etničku sliku centralnog Kosova. Ne vidi se adekvatna reakcija kako države, tako ni lokalnih vlasti da do toga ne dođe.

v) Pojedine srpske sredine, kao što je to opština Novo Brdo na primer, izložene su depopulaciji jer se znatan deo stanovništva raselio zbog pritisaka i besperspektivnosti. Stoga je vrlo izražena prodaja poljoprivrednog zemljišta i šuma po nerealno niskim cenama. Postoji realna opasnost da se veza srpskih sela iz centralnog Kosova i Pomoravlja koja je uvek postojala prekine, i na taj način dodatno oteža položaj Srba u tim krajevima.

g)  SNF je obavešten od Srba iz mnogih krajeva KiM da su lokalne vlasti počele da šalju poreske prijave izbeglim Srbima, koji 16 godina nisu imali pristupa svojoj imovini (kuće, njive, šume, lokali), sa zahtevom da se namire porezi za sve vreme dok nisu mogli da koriste svoju imovinu, što je jedan vid ruganja sudbinama izbeglica. Ako Srbi taj „dug“ ne namire, a što mnogi neće moći, preti im konfiskacija imovine. O ovome se vlast u Srbiji još nije oglasila. A ne zna se ni da li će.

2. „Pacifikacija“ severa Kosova

Sever Kosova, koji je od 1999. do danas bio oslonac čitavom preostalom srpskom stanovništvu, ubrzano se urušava. Nakon briselskih dogovora, vlast na severu prelazi korak po korak u ruke Prištine, čime se opasno komplikuje njegov položaj, kao i položaj Srba i njihovih institucija.

Formiranje suda u Kosovskoj Mitrovici pod sudskom vlašću Prištine, uz prethodno integrisanje policije stvorilo je preduslove za gašenje i drugih institucija, a pre svega zdravstvenih i školskih, kao i Univerziteta. Ovaj trend dodatno može da iskomplikuje položaj Srba, a ne vidi se ni adekvatna reakcija države da se to ne desi.

2. "Privatizacija“ skijaškog centra Brezovica

Neshvatljivo indolentan odnos Republike Srbije prema dugogodišnjoj praksi Prištine da privatizuje državna i javna preduzeća iako je vlasnik tih preduzeća  upravo država Srbija ili pak akcionari čije je sedište u Srbiji van Kosova i Metohije, dovela je i  do najnovijeg nedopustivog poteza da se izvrši privatizacija skijaškog centra Brezovica, i to po modelu „davanja u zakup na 99 godina“. Srbija je, dopuštajući ovu „privatizaciju“, direktno odgovorna za posledice koje će nastati po srpski narod u Sirinićkoj župi, koja već 16 godina odoleva različitim pritiscima, ali ni izbliza tako jakim kakvi će nastati nakon ove privatizacije. Naime, novi „vlasnik“ ili „korisnik“ dobijana poklon preko 3.000 hektara zemljišta i šuma u  vlasništvu Srba, kao i srpskih preduzeća Ineks i Srbijašume.

I to nije najgore. Novi „vlasnik“ najavljuje zapošljavanje preko 3.000 radnika (ne treba valjda napominjati da će to biti najvećim delom Albanci), čime će se vrlo brzo poremetiti etnička slika Sirinićke župe, na štetu Srba.

3. „Privatizacija“ Trepče

Trepča, kao jedan od najznačajnijih prirodnih i industrijskih resursa na Balkanu, je još jedna od strateških tačaka na udaru. Iako je veći deo Trepče, onaj južno od Ibra, već uzurpiran, realna opasnost se nadvila nad ovaj industrijski kompleks, a samim tim i nad Srbiju i srpski narod koji gravitira severu Kosova. Iako se radi o većinski akcionarskom kapitalu potura se podatak da je Trepča na volšeban način, u vlasništvu države Srbije, čime se Prištini daju aduti da izvrši pomenutu privatizaciju. Ukoliko vlasti Srbije ne preduzmu energičnije mere, postoji opravdana bojazan da će kosovske vlasti preuzeti Trepču i na taj način naneti nesagledivu štetu srpskom narodu na severu Kosova, a državi Srbiji veliku ekonomsku štetu.

4. Jezero Gazivode

U sklopu tzv. pregovora o energetici, sprema se još jedan udar koji se u ovom trenutku čini neodbranjivim, na stratešku tačku Ibarski Kolašin, i kapitalni objekat koji se u njoj nalazi - hidroakumulaciju Gazivode. Preuzimanjem ove tačke od strane Prištine, Srbima se izbija iz ruku kapitalni privredni i strateški objekat. Lokalno srpsko stanovništvo se još uvek živo seća nasilnog oduzimanja imanja radi podizanja akumulacije, čime jeje izazvan egzodus polovine stanovništva. Predajom Gazivoda, doći će do novog egzodusa i do ukidanja kakve-takve energetske nezavisnosti severa Kosova, kao još jedne strateške tačke opstanka Srba.  

5.  Školstvo i zdravstvo

Nakon ukidanja policije, sudstva i drugih državnih institucija, vrlo verovatno će biti napada i na školstvo i zdravstvo, kao strateške tačke po opstanak Srba. To se mora po svaku cenu sprečiti. Naročito je važno da država Srbija pomogne u odbrani Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, kao jednog kapitalnog edukacionog i naučnog centra.

U slučaju da Priština preuzme ingerencije nad Univerzitetom, doći će do rapidnog urušavanja školskog sistema, podsticanja iseljavanja pre svega mladih ljudi, i konačnog ukidanja bio kakve perspektive za srpski narod na KiM. Do sličnih, ako ne i gorih posledica dovele bi promene u zdravstvenom sistemu.

6. Pritisak kroz institucije

Kod srpskog naroda postoji bojazan da će nakon osnivanja Suda za ratne zločine za nedele koja su činili albanski ekstremisti, doći do zloupotreba te institucije i ona preusmeri ka Srbima. Ovo se naročito odnosi na pripreme takozvanih javnih i tajnih optužnica. Najavu ove nepoželjne pojave Srbi vide kroz slučaj Đakovice, gde su za jednim brojem ljudi raspisane poternice, a jedan broj poternica je u najavi.

Ovaj pritisak kroz tzv. „tajne optužnice“ je već viđen u Hrvatskoj i  cilj takvog načina progona je da se niko ne oseća bezbednim, i da se obeshrabri bilo kakav oblik povratka. Može se očekivati da će se sa približavanjem osnivanja Suda za ratne zločine ova vrsta institucionalizovanog pritiska na Srbe intenzivirati.  

________________________________________

Sve u svemu, SNF ocenjuje da je nakon početka  briselskih pregovora između Republike Srbije i „Republike Kosova“ pod patronatom EU i sprovođenja određenih dogovorenih rešenja došlo do pogoršanja položaja Srba na KiM, do prestanka ikakavog govora o održivom povratku raseljenih i do gubitka izvesnosti za budućnost Srba preostalih na kosovu i Metohiji.

SNF apeluje na državne organe da učine sve što je u njihovoj moći kako bi se ova erozija državnosti Srbije na KiM prekinula, kako bi se omogućio održiv opstanak preostalih Srba i povratak više od 250.000 raseljenih.