субота, 20. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Коментар дана

Већи Срби од Срба

PDF Штампа Ел. пошта
Александар Костић   
четвртак, 15. децембар 2011.

Проблем заустављања конвоја са руском хуманитарном помоћи на прелазу Јариње решен је, како је саопштено договором Европске комисије са Владом Русије, након што је то питање постављено и на самиту ЕУ-Русија, управо одржаном у Бриселу. Долазак руског конвоја требало је да буде искоришћен за почетак рада албанских цариника (или како се то у Београду каже - царинских сведока), али су у овом случају Руси ипак одлучили да буду већи Срби од Срба, односно да не само декларативно, већ и практично покажу да је Резолуција 1244 и даље на снази, да Косово није држава - а да Јариње није гранични прелаз.

Блокадом конвоја мисија ЕУЛЕКС на Косову је још једном прешла границе свог мандата, који је добила од Савета безбедности УН и још једном отворено заузела страну приштинских власти, док се шеф међународне цивилне канцеларије у Приштини Питер Фејт, који је охоло поручио амбасадору Русије у Србији Александру Конузину да нема шта да тражи на Косову, показао радикалнијим Албанцем од многих косовских Албанаца. Заустављање конвоја показало се ипак као непромишљен потез, јер после одбијања да Србима са Косова одобри држављанство, Русија не би могла без тешких последица по свој кредибилитет да истрпи такво понижење и повинује се захтеву ЕУЛЕКС-а и приштинских власти. Политички врх Русије зато је оштро и хитно реаговао на ову провокацију, коју је стални представник РФ у НАТО Дмитриј Рогозин назвао хуманитарним злочином, док је Питер Фејт у „Гласу Русије” окарактерисан као „надобудан и огрезао у криминал“.

Руски званичници у својим реакцијама нису превише бирали речи, док се у исто време, политички врх Србије, уз чију је подршку ЕУЛЕКС и стациониран на Косову, није огласио ни једном реченицом, вероватно у страху да Брисел, који је због Косова управо одбио српску кандидатуру, Београду не дода још неки минус на његов европски рачун. Уместо Београда, огласили су се ипак представници локалних самоуправа са севера покрајине, који су представницима КФОР-а, ЕУЛЕКС-а, УНМИК-а и ОЕБС-а уручили Мировну иницијативу, којом је предвиђено да се на миран начин и договором привремено реши криза на северу Косова, док се, према том документу, не пронађе трајно политичко и одрживо решење, кроз наставак дијалога Приштине, Београда, Срба са севера КиМ и међународне заједнице.

Иницијатива представника Срба са севера КиМ представља промишљен захтев и одговор на притисак који ће се на њих, свакако и од стране Београда бити вршен у наредном периоду. За Србе на КиМ је ипак најважније да после кризе са хуманитарним конвојем могу да буду сигурни да званични Београд сам више неће бити одговоран за њихов положај, и да су у Русији добили јаког заштитника. После бројних и циничних коментара, чак и са српске стране на захтев косовских Срба за двојно српско-руско држављанство, реакција Русије на блокаду њеног конвоја сведочи да она сада озбиљно размишља да Србима на КиМ пружи заштиту коју су они очекивали, као и да више не жели да само посматра ситуацију у покрајини.

Руски амбасадор Конузин изјавио је поводом тога да „нико са стране не би требало да се меша у договоре Срба и Руса, него треба да обавља посао који му је међународна заједница поверила, а треба се само надати да због могућности добијања кандидатуре у марту, од стране званичног Београда неће стићи захтев да се и однос Русије и Срба са КиМ регулише уз помоћ „партнера“ из ЕУ и ЕУЛЕКС-а.

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер