Neki Srbi na Kosmetu danima nemaju struju

Stanovnici sela Šilovo kod Gnjilana u centralnom Kosmetu juče su opet ostali bez struje. Oni je nisu imali 9 dana, pa su je dobili. Ali samo na jedan dan. Stanovnici sela u kojima žive Srbi – Prilužje i Grace u opštini Vučitrn i Babin Most i Plemetina u opštini Obilić, već 11 dana nemaju struju.

Meštani Prilužja žale se da im preti humanitarna katastrofa. U njihovom selu ne radi ni osnovna ni srednja škola, prekinut je rad opštine, u ambulanti se primaju samo hitni slučajevi.

Stanovnici Šilova, da podsetimo, danima su protestovali zbog toga što im je isključena struja, čak je i 8. marta došlo do sukoba sa pripadnicima tzv. kosovske policije u kojima je 6 lica teže povređeno. U čemu je problem? Zašto Srbi nemaju struju? Predstavnici kosovske energetske korporacije, koja isporučuje struju Srbima na Kosmetu, kažu da je kvar u pitanju. Oni neće da ga otklone (Srbima u Šilovu su ga na kratko otklonili posle višednevnih demonstracija) dok meštani ovih sela ne budu potpisali ugovore koji ih obavezuju na plaćanje zaostalog duga od novembra prošle godine do danas, kao i na redovno izmirivanje računa. Srbi neće da potpišu ugovore sa KEK-om, jer bi time prihvatili tzv. državu Kosovo.

Šta Vlada radi na rešavanju problema? Ministar za Kosovo i Metohiju, Goran Bogdanović, za Tanjug kaže „da se čine ogromni napori na trajnom rešenju problema sa strujom u srpskim sredinama, ali i na rešavanju svih ostalih problema koji muče srpsko i drugo nealbansko stanovništvo na Kosovu i Metohiji”. Državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović kaže za „Politiku“ da je jedini način rešavanja ovog problema davanje mogućnosti Elektrokosmetu „koji inače održava ispravnost niskonaponske mreže u tim sredinama“ da organizuje distribuciju i naplatu struje. Dok ne se ne stvori dogovor oko isporuke struje, napetost u ovim srpskim selima raste, Srbi u Šilovu za danas najavljuju protest i blokadu puta. Zamenik predsednika opštine Vučitrn Milorad Stilić kaže da je selo Prilužje napustilo pet srpskih porodica.On čak i najavljuje kolektivno iseljavanje srpskih porodica iz ove opštine u Beograd. Da podsetimo, samo u Šilovu živi 300 porodica sa 1500 Srba.

Da se ovakve stvari dešavaju negde u centralnoj Srbiji, da nekoliko hiljada ljudi nema struju danima, bilo bi i reportaža i specijalnih emisija na TV i radiju. (Doduše, štampani mediji prate šire situaciju, ali nedovoljno). Ali naša javnost gotovo ćuti. Osim vesti u TV dnevnicima koje samo registruju „ima li ili nema struje, te Srbi protestvuju ili ne“ nema udubljivanja u tragičnu i tešku egzistenciju ljudi u ovim selima. Ne pitaju se oni kako im je, kako žive bez struje. Prepušteni su sami sebi. Vladi oni dobro dođu da pokažu njenim biračima da mi ne priznajemo nezavisno Kosovo i njene institucije.Oni su tu da se bore, da protestvuju. Ali dokle će oni imati snage i volje? Sa svakim novim danom bez struje, za Srbe iz ovih sela dilema -otići ili ostati i priznati državu koja nije njihova, biće sve izraženija.

Do sporazuma između Vlade Srbije i KEK-a da mi, odnosno Elektrokosmet isporučuje struju Srbima i da se našom strujom otplate dugovi Srba za struju, teško da će doći. Jer četiri godine mi to tražimo, a Albanci ne daju. Pogotovo će sad teško to prihvatiti, posle dolaska Euleksa koji prećutno sprovodi Ahtisarijev plan i jake podrške vodećih evropskih zemalja i SAD njihovoj kvazinezavisnosti. I šta preostaje Vladi? Da kratkoročno pomogne tim ljudima u namirnicama i generatorima za struju, da alarmira svetsku javnost teškim položajem našeg stanovništva, te da se svojski potrudi da problem reši što pre može. Da shvati da Srbi iz tih sela neće imati večito strpljenja, da mogu vrlo lako da počnu iseljavanja. Neće oni izdržati da po svaku cenu budu vladin pion u šahovskoj partiji sa kosovskim vlastima. Da se oni odreknu svega zarad Srbije, a ostatak Srbije da to ravnodušno posmatra.

Šta mi građani Srbije da uradimo? Da što više imamo naše Srbe sa Kosmeta u mislima, rečima, da im pomognemo ako možemo onim što imamo: novcem, hranom, obućom , odećom... Građani Srbije i njena vlasti, hoćemo li se prenuti? Hoćemo li se probuditi iz sna i pokazati da nam nije svejedno? Ili ćemo i dalje samo vatreno vikati: „Kosovo je Srbija“, dok hiljade naših sunarodnika budu napuštale naše Kosovo. Zašto ga bez borbe prepuštamo?