Istorija se (ne) ponavlja

Današnji datum je 30.11.2009. godine, dan kada će u skupštini Republike Srbije biti usvojen statut Vojvodine, koji ovu autonomnu oblast transformiše u veštačku tvorevinu sa prerogativima državnosti. Ovim statutom Vojvodina faktički postaje država u državi, a Srbija federacija u najavi. Vojvodina i Nevojvodina čine Federativnu Republiku Srbiju, kako je jednom prilikom duhovito primetio Voja Žanetić.

Bojim se da će značaj današnjeg dana u potpunosti shvatiti tek naši potomci. Tek nakon posledica, moći će se jasno utvrditi uzrok. Stvarati državu u državi ne može doneti ništa dobro maloj i izranjavanoj Srbiji sa neizgrađenim nacionalnim identitetom; glomazni birokratski aparat na severu zemlje može doneti samo probleme.

Psihološki gledano, vojvođanski vlastodršci dobijaju sve što im je neophodno u stvaranju novog nacionalnog identiteta – medije, vladu, premijera i jezik. Uz povoljan geopolitički odnos snaga i eventualnu promenu srpske spoljne politike, zahtev za nezavisnost ove veštačke tvorevine bi mogao biti aktuelizovan. Usuđujem se da zaključim da je Vojvodina tempirana bomba postavljena u samo središte srpske politike, koja će eksplodirati onda kada srpska politička vrhuška odbije poslušnost i pokuša da zaoštri spoljnu politiku zemlje.

Bilo kakav spoljnopolitički zaokret neće biti moguć, pošto imamo paralelne političke strukture koje, u teoriji, mogu odbiti poslušnost zvaničnoj državnoj politici.

Ukinuti ovakvu autonomiju biće neizvodljivo, pošto samo „građani i građanke“ Vojvodine mogu da odlučuju o promeni granica Vojvodine. Neverovatno.

Zanimljivo je da su baš 30.11.2009. godine Srbiji ukinute vize. Poklapanje ovih događaja sigurno nije plod slučajnosti. Ne samo što mediji vrše propagandu koja bi i najsiromašnijeg građanina ubedila da će sada i on obići sve svetske metropole, nego se samim tim svi oni koji protestuju protiv usvajanja statuta – politički i propagandno eliminišu. Građani koji se raduju ukidanju viza i zalažu za usvajanje statuta su „evropejci“, a svi građani koji su protiv statuta, su, sledstveno tome – „retrogradni elementi“. Vize i statut idu u paketu, što je valjda trebalo svima da postane jasno nakon izveštaja Evropske komisije.

Neodgovornost političke elite prema državi nije slučajna; ona je plod urušavanja nacionalnog identiteta i predstavlja poraz zdrave i odgovorne nacionalne ideje i koncepta državotvornosti srpskog naroda. Srpska politička elita nije dorasla okolnostima i vremenu u kome se nalazi.

Ovom prilikom ne mogu a da ne pomenem zloglasni Ustav iz 1974. godine. Svi znamo da tada, ukoliko izuzmemo par istaknutih intelektualaca, niko nije podigao glas, niti stao u zaštitu srpskog naroda. Tada je jedino bilo važno da smo bili građani države s čijim pasošem se moglo putovati širom sveta.

Temelje za još jednu nacionalnu nesreću postavljamo 30.11.2009. godine. Kao nekada, narod je zagledan u pasoše i bolji život. SANU, kao nekada, ne reaguje – čast izuzecima.

Nova srpska politička misao za Srbiju danas predstavlja razumno sagledavanje posledica – isto što je za Srbe nekada predstavljao Srpski kulturni klub Slobodana Jovanovića.

Doista, istina je. Istorija se prvi put ponavlja kao tragedija, a drugi put kao farsa.

Sada je trenutak da se podigne glas. Poslednji trenutak.