понедељак, 09. децембар 2019.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Коментар дана > Фудбалски стадиони – доказ наопаке политике СНС
Коментар дана

Фудбалски стадиони – доказ наопаке политике СНС

PDF Штампа Ел. пошта
Лазар Ђуровић   
понедељак, 25. новембар 2019.

Ко о чему, напредњаци опет о фудбалским стадионима. Будуће генерације ће сведочити о томе како је напредњачка мантра о изградњи фудбалских стадиона као једном од замајаца привредног развоја, била део шире економске стратегије. Да није тужна збиља, био би само добар виц, а то „мртав ладан“ још једном јуче изговори лажни докторант Синиша Мали, цитирам:„ Тај ће пројекат погурати грађевинарство и повећати стопу привредног раста земље...“ Ако је неко имао сумњу у доказе о плагијату доктората, после ове изјаве нема разлога да сумња у озбиљан дилетантизам и економско незнање министра Малог.

Економска логика би сваког стручног и добронамерног министра водила ка томе да државни новац од око 150 милиона евра на колико се процењује инвестиција у национални фудбалски стадион, уложи у подршку пољопривреди како би се тај новац најлакше оплодио и вратио у буџет наредних година и то вишеструко.

Она друга животна логика би вас водила на пример, да новац уложите у стручно усавршавање лекара у иностранству на престижним светским клиникама, као један од видова подршке посрнулом здравству и смањењу одлива врхунских кадрова. Животна логика би вас даље водила и ка томе да се буџетски новац најхитније одвоји за ревитализацију Института за вирусологију, вакцине и серуме „Торлак“, јер Србија годинама нема домаћу вакцину. Годинама имамо раст неповерења у квалитет увозних вакцина и рат по друштвеним мрежама надрилекара и струке, који за последицу има пораст неимунизованих особа и смрт најчешће деце. А институт „Торлак“ је у бившој Југославији био референтна установа и једна од најстаријих у свету тог типа. За његову ревитализацију и производњу српске вакцине државни стручњаци су раније утврдили како недостаје оквирно око 25 милиона евра, или 1/6 буџета националног стадиона!

Опет, када би државу водили иоле озбиљни и одговорни људи који не живе у виртуелној реалности а полазећи од тога да људски живот нема цену, држава би морала издвојити новац за најхитније решавање необележених пружних прелаза на којима сваке године имамо фаталне несреће са великим бројем погинулих и повређених особа. Преко 10 погинулих у просеку и преко 25 повређених у претходних неколико година! Установљено је да таквих пружних прелаза има преко 2.000 у Србији, од којих је свега 25% опремљено сигналном опремом, браницима и полубраницима. Још су свеже ране од велике несреће из децембра 2018. године код Ниша, када је у судару путничког воза и аутобуса Нишекспреса погинуло 7 а повређено 29 људи.

На крају и о незнању везаном за спорт и потребама државе у области спорта, јер ту свакако фудбал и стадиони нису на листи приоритета. У Србији ¼ или око 25% школа нема фискултурну салу, док су школска игралишта и терени на отвореном  у јадном стању, па је неретко да нам се деца повређују од дотрајалих голова и кошева чије конструкције падају на малишане. Оваквих је случајева било много. Не треба ни напомињати како бициклистичке стазе готово и не постоје, као и трим стазе односно атлетске стазе намењене рекреацији грађана. Србија је земља са огромним бројем страдале деце у рекама и језерима, док се обука пливања не спроводи по школама а главни разлог јесте недостатак затворених базена. Постали смо нација гојазних и деце са озбиљним деформитетима, чији је проценат већ изнад забрињавајућих 50% (деформитети кичме, равни табани, гојазност, дијабетес који је у порасту...).

Фудбал је данас све мање спорт а све више грана индустрије у којој се „врте“ милијарде евра. Славни енглески фудбалер Гери Линекер једном рече: „ Фудбал је игра коју играју 22 играча и у којој увек на крају победе Немци“. А ја се усуђујем да кажем, како је фудбал игра између 22 играча у којој на крају Срби доживе разочарење. Ми просто за врхунске резултате у том спорту нисмо предодређени из много разлога, требало би то већ да буде јасно. Зато држимо се кошарке, одбојке, ватерпола, тениса...

Није данас само питање да ли председник Вучић све горе побројано зна, већ и да ли неко сме то да му саопшти. Позивамо стога ширу јавност да дигне свој глас у брани сулудом трошењу наших народних пара на промашене мегаломанске пројекте ове напредне власти.

 
Пошаљите коментар

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли подржавате формирање „малог Шенгена“ између Србије, Македоније и Албаније?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер