Da li je DS demokratska stranka?

Po čemu je Demokratska stranka demokratska? Po tome što sama za sebe tvrdi da je demokratska. U tome ima istine, ali ne potpune. Demokratska je po poštovanju pluralističkog institucionalnog aranžmana. Ide na izbore a tamo pobeđuje i gubi. Demokratska je i po ciljevima – evropske integracije, moderne vrednosti, i tralala.

Ako ostanemo kod ovih kriterija, i druge političke partije u Srbiji, zapravo sve partije u Srbiji su demokratske – nijedna ne dovodi u pitanje instituciju parlamenta, nijedna ne preti silom kao političkim sredstvom, nijedna nije protiv pluralizma vrednosti.

Međutim, jedno političko ponašanje koje proizlazi iz odluke Demokratske stranke, od 2000. godine pa sve do danas, dakle odluke koja dugo traje, problematizuje demokratsko samopredstavljanje DS i navodi na zapitanost koliko ova stranka koči i podiže konfliktnost na političkom terenu srpskog društva. Koliko ometa napredak demokratske kulture?

Na poslednjoj sednici GO ove stranke (30. maj 2012), po rečima predsednika Političkog saveta te stranke Dragoljuba Mićunovića, doneta je odluka «da DS ne pravi koalicije sa SNS, DSS, kao ni sa radikalima na lokalnom nivou». A moguću vladu DS će formirati na principima evropskih integracija (evropske vrednosti).

Stranka koja na sav glas hoće da evropeizuje Srbiju politikom integracija, dezintegriše srpski politički prostor. Ona naređuje svojim lokalnim odborima sa kojom strankom mogu, a sa kojom ne mogu.

Šta ova odluka politički praktično znači?

Na prvom mestu, ona je veliki prezir srpskih građana koji su poštovali instituciju demokratskih izbora. Ovakvom odlukom, građani koji su glasali za SNS, DSS (i SRS u nekoliko opština) direktno se diskredituju. Oni se tretiraju kao manje vredni glasovi. A stranke za koje su se slobodno i demokratski opredelili kao stranke drugog reda. Zapravo, DS pravi sanitarni kordon, stigmatizuje druge stranke, predstavlja ih kao šugave političke takmace od kojih preti zaraza.

Na drugom mestu, ovakva odluka uskraćuje slobodu lokalnog političkog delovanja organa i vođstva DS. Na nivou opštine i pokrajine, problemi građana su normativno i praktično, drugačiji od republičkog. Blizina stanovanja i moralni uvid u aktere stranačkih politika su često odlučujući u zasnivanju koalicija. Ovome treba dodati i sposobnost i posvećenost u obavljanju opštih poslova. Sve to doprinosi stvaranju šarenih koalicija na opštinskom (i pokrajinskom) nivou.

«Demokratskom» zabranom lokalnih koalicija sa SNS, DSS, Demokratska stranka guši pravo svih članova da učestvuju u rešavanju lokalnih problema građana.Ona sprovidi s vrha, otvoreni izolacionizam, ili unutarnacionalnu ksenofobiju.

Treće, DS pokazuje da više drži do saradnje sa spoljnim političkim činiocima nego sa unutrašnjim. Kakva je to stranka koja otvoreno diskriminiše unutrašnje političke konkurente, a da takvo ponašanje ne pokazuje na inostranom terenu?

Četvrto, ovakvim direktivama svrha prema dnu, DS doprinosi stvaranju konfliktne političke kulture. Takvu odluku nije donela nijedna politička stranka u Srbiji. Ta činjenica pokazuje da samo DS deluje tako da produbi političke razlike, da pojača sukobe i netrpeljivost među strankama i građanima.

Stranka koja deluje u okviru demokratskih institucija, nije samim tim demokratska ako se tako imenuje. Vidimo da se pod okriljem demokratizma širi autoritarizam, društvena konfliktnost i sektaška (dezintegrativna) politička kultura. Kao što sekte teže posebnosti i fanatizmu sa kojim brane svoju istinu, tako i DS već više od jedne decenije povremeno donosi odluke o svojoj izuzetnosti tako što satanizuju one političke stranke koje im nisu po volji.