Početna strana > Rubrike > Kolumne Đorđa Vukadinovića > Država, vlast i opozicija
Kolumne Đorđa Vukadinovića

Država, vlast i opozicija

PDF Štampa El. pošta
Đorđe Vukadinović   
petak, 25. maj 2018.

„Nećeš valjda glasati za formiranje ove Komisije“ (za utvrđivanje činjenica o posledicama NATO bombardovanja) – pitao me je prošle nedelje jedan beskompromisno opoziciono nastrojeni kolega. „Zar je moguće da ne vidiš da je to samo farsa kojom režim (čitaj Vučić) pokušava da još malo bilduje patriotski rejting prikrije svoje aktivnosti na priznanju kosovske nezavisnosti?“

Naravno da ću glasati (tj. glasao sam) i to sa zadovoljstvom. A o svačijim motivima se uvek može suditi i ovako i onako. Glasaću u dobroj veri da misle ozbiljno, bez obzira na sve opravdane rezerve i sumnje koje bih po pitanju iskrenih namera i ponašanja ove vlasti mogao imati. Glasaću zbog svih onih u međuvremenu obolelih, kao i članova njihovih porodica, koji su trenutno sluđeni i rastrzani različitim a, tobože, „pouzdanim“ istinama o tome kakve su i koliko su pogubne posledice bombardovanja osiromašenim uranijumom s početka 1999. godine. Glasaću u nadi da će rad te komisije makar malo otkloniti ovu nenormalnu situaciju u kojoj jedni osiromašeni uranijum proglašavaju za, takoreći, lekovitu biljku, a drugi, pak, krive za, maltene, svaki malignitet koji se u Srbiji u međuvremenu pojavio. 

U Srbiji je došlo do opasne i potencijalno fatalne polarizacije. Zapravo, moglo bi se čak tvrditi da smo takvoj polarizaciji kao narod i društvo „endemski“ skloni. Jedni, odnosno, apsolutna većina u parlamentu, medijima i TV studijima televizija sa nacionalnom frekvencijom, spremni su apriori da za vrhunski patriotizam, vanserijsku mudrost, vanredno junaštvo i, takoreći, božansku objavu proglase apsolutno sve što Aleksandar Vučić govori i radi (jer je to „sigurno najbolje za sve“). S druge strane, manji, ali nipošto beznačajan broj ljudi toliko je ljut, ogorčen i očajan zbog vladavine SNS-a da psihološki ne može da prihvati da bilo šta što dolazi sa te strane može u bilo kom smislu biti ispravno i prihvatljivo. Takvu polarizaciju, po mom mišljenju, forsira aktuelna vlast (tačnije, Vučić lično), ali joj u tome i deo opozicije itekako ide na ruku.

(Ne)postojeća kontroverza oko formiranja ove komisije mi je samo povod za jednu mnogo dalekosežniju tezu. Naime, gledao sam, svojevremeno, kako su u uglavnom opravdanom ograđivanju od Miloševićeve, najblaže rečeno, problematične i konfuzne politike, neki, s početka, iskreni opozicionari, malo po malo, korak po korak, završavali na ne samo antirežimskim, nego i antidržavnim i antinacionalnim pozicijama. (Istini za volju, kada imate vlast koja je srasla sa državom i predstavlja se kao ekskluzivni zastupnik nacionalnih i državnih interesa, takvu distinkciju i nije sasvim lako napraviti – ali to ne znači da ona nije neophodna i bitna.) I to se na kraju nije dobro završilo ni po te opozicionare, ni po vlast, ni po državu.  

Naravno da nikakva komisija ne može amnestirati aktuelnu vlast zbog, po meni, pogubne „kosovske politike“ (a rekao bih, takođe, i ekonomske, kulturne, regionalne...), oličene u potpisivanju Briselskog sporazuma i svim potonjim koncesijama u prilog implementacije nezavisnosti južne srpske pokrajine. Setimo se samo ukidanja srpskog pravosuđa i povlačenja srpskih bezbednosnih struktura sa severa KiM, učešća u radu prištinskih institucija, podrške izboru Hašima Tačija, koalicije sa Ramušom Haradinajem, dodele „Kosovu“ međunarodnog telefonskog broja itd).

Ali ne vidim zašto ne priznati da čak i ta „zla“ i „loša“ vlast može učiniti poneki ispravan gest, pokrenuti dobru inicijativu ili predložiti pristojan zakon. I ne vidim da ćemo, ako to poričemo, zbog toga biti bolji ili uspešniji opozicionari. Naprotiv. Samo ćemo u očima one „tihe većine“ koja, na kraju krajeva, uvek prelama i odlučuje, i kada na izbore izlazi i kada ne izlazi, delovati nekredibilno, ostrašćeno i sektaški.

Da zaključimo, bez obzira na motive predlagača – o kojima se, dakako, može raspravljati, u koje se može sumnjati i koji se mogu preispitivati – inicijative poput ove o formiranju komisije za ispitivanje posledica NATO bombardovanja naprosto se moraju podržati.

A ako se kojim slučajem, na koncu konca, ispostavi da su čak i tu, takoreći, jedinu pozitivnu i neospornu inicijativu jednokratno instrumentalizovali i zloupotrebili u dnevnopolitičke svrhe, i ukoliko rad ove komisije ubrzo po formiranju prekrije mrak („snegovi, ruzmarin i šaš“) i veo zaborava – utoliko ćemo ih pre, više i energičnije zbog toga prozivati i prezirati. Biće to još jedan greh više na njihovu dušu, a njihova (vele)izdaja bila bi još sramnija i strašnija.

(narodni polanik i urednik NSPM) 

 

Ostali članci u rubrici

Od istog autora

Anketa

Da li mislite da Srbija adekvatno obeležava 100. godišnjicu proboja Solunskog fronta i oslobođenja Srbije?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner