Istina i pomirenje na ex-YU prostorima

"Oluja" na ćirilicu

PDF Štampa El. pošta
Zoran Grbić   
petak, 06. septembar 2013.

Ovo što se sad dešava u nekim hrvatskim gradovima, podseća na nešto što bi moglo da bude skeč Top liste nadrealista. Ljudi jurišaju na table na kojima su napisane iste reči, samo različitog pisma, i tuku se zbog toga. Lako bi mogao da se zamisli Nele kako u studiju sluša Đuru, dopisnika iz Vukovara, koji usred protesta uzvikuje ,,Ćirilica – zdravo''. Nakon što su u Vukovaru postavljene svega četiri table sa tekstom na latinici i ćirilici, širom Hrvatske održani su protesti, nekoliko policajaca je povređeno, a bačeno je i par eksplozivnih naprava. I pre nepunih mesec dana, iz Hrvatske je opet stigao materijal za Nadrealiste. Udruženje hrvatskih branitelja Domovinskog rata 91. uputilo je zahtev gradonačelniku Novog Sada da se ,,na istaknutom mestu'' postavi spomen ploča hrvatskim braniteljima. Kad im je to odbijeno, napisali su i otvoreno pismo predsedniku Nikoliću.

I postoji tu još jedan detalj, koji je takođe deo balkanskog nadrealizma. Zar fraza ,,dvojezična tabla'' ne zvuči malo čudno? Čini se kao isti jezik, samo različitog pisma. Slova na spornim tablama ispisuju gotovo iste reči, od riječi do reči. Možda je ovo pravi momenat da se uključe lingvisti, da konačno kažu svoje mišljenje. Nešto tu nije normalno, da postoji jezik sa istim rečima, a da ima dva imena. Jezik je jedan. Ili smo ga mi ukrali od Hrvata, ili su ga oni ukrali od Srba.

Ne može da postoji isti jezik sa dva imena. Moje mišljenje je da su ga oni ukrali, ali opet, lingvistika je čudna nauka, pogotovo kad lingvisti ćute i ne koriste jezik. Ne zvuči baš normalno da se istim jezikom govori u Srbiji, Hrvatskoj, Bosni, Crnoj Gori i da svaki jezik ima svoje ime. I ne zvuči baš normalno da se svi prave nadrealisti povodom toga. Ne zvuči normalno da lingvisti ćute. Ako ga je neko ,,pozajmio'', red je da to i prizna. Amerikanci, recimo, su ga uzeli od Britanaca, onda kad su uzeli i teritorije, ali su bili dovoljno kulturni da to i priznaju.

Ukoliko je neko zaboravio, jedan od zvanično glavnih razloga zbog koje je počela ,,balvan revolucija'', kada su 1991. hrvatski Srbi napravili barikade ispred srpskih mesta u Krajini i Slavoniji, bila je ćirilica. Prvi razlog je bio taj što su Srbi kao konstitutivan narod izbačeni iz novog hrvatskog Ustava, neki drugi razlozi bili su i hrvatska šahovnica iz perioda NDH, koja se odjednom pojavila na novoj zastavi, i veličanje ustaša, od kojih su se neki vratili iz emigracije. Ali nekako ćirilica je bila najzvučniji razlog. U međuvremenu, Srbi u Hrvatskoj su izgubili ćirilicu, kao i rat. Ali Hrvatska je postala deo Evrope, i u sklopu opšteg civilizovanja, vlasti su se odlučili da Srbima vrate deo prava, makar samo kozmetički.

Ali i tako mali i beznačajni akt nekima smeta. Predstavnici "Štaba za odbranu hrvatskog Vukovara" (?) zahtevaju od Vlade da odmah prekine sa primenom Ustavnog zakona o pravima nacionalnih manjina. Predsednik tog Štaba kaže ,,za premijera je rat možda gotov, ali za Vukovarce još traje''. U Šibeniku su organizovali potpisivanje peticije protiv uvođenja ćirilice u Vukovaru. Na prostorije srpskog Veća u Splitu je bačena pirotehnička naprava. Kad su organizovali protest u istom gradu, i zaustavili saobraćaj, vozači se nisu bunili, nego su izlazili iz vozila i aplaudirali. U Vukovaru su pripadnici Interventne policije vratili nekoliko autobusa sa navijačima Dinama, koji su krenuli na protest. U Dubrovniku, Zadru i drugim gradovima opet su se pojavili grafiti ,,Srbe na vrbe''.

Ako nekome do sad nije bilo jasno da se u Hrvatskoj, kod nekih Hrvata, mržnja prema Srbima neguje onako kako se u pristojnim porodicama neguju dobre osobine, to je valjda sad jasno. Ako je toliko ljudi danas na protestima u Hrvatskoj, i ako su besni zbog bezazlenih slova, može li iko da zamisli koliko su oni bili besni 1991? Ako danas napadaju staklene table, i sopstvene policajce, kako li su tek napadali komšije Srbe tokom rata? Pobedili su u ratu, izbacili veći deo Srba, skoro etnički očistili Hrvatsku, ali i pored toga su i dalje toliko puni mržnje. I kako je moguće da u Hrvatskoj još uvek postoji "Štab za odbranu Vukovara", i ljudi koji smatraju da rat nije gotov? I pored pobede, i pored etničkog čišćenja, neko i dalje nije zadovoljan, i rat mu još uvek traje.

Hrvatska vlada je sad u problemu, kao najnovija država zajednice evropskih naroda, u zajednici u kojoj se neguju bratstvo i jedinstvo. Kako objasniti evropskim partnerima da u njoj i dalje postoje štabovi odbrane i ljudi za koje rat nije gotov, i koji su spremni na nasilje zbog nekoliko odštampanih slova? Pa onda Zagreb kroz izjave zvaničnika pokušava da smiri strasti, da objasni nekim svojim građanima da se u Europi ne može tako, varvarski po ćirilici. I ponovo se pojavljuju tekstovi u kojima autori pokušavaju da odbrane tezu da je ćirilica i hrvatsko pismo [1]. Ali, ni jedno ni drugo nije pravi pristup, a u zvaničnom Zagrebu to ili ne znaju, ili neće da znaju. Izjave koje pozivaju na pomirenje su samo pokušaj lečenja trenutnog problema, ali ne i uzroka. Takve izjave se u ,,štabovima odbrane'' verovatno doživljavaju kao pokušaj nametanja, kao nešto što mora da se uradi zbog Evrope, a ne kao nešto što je prirodno da se uradi. Ali sve i kad bi takve izjave delovale, one bi možda prekinule problem sa nasiljem prema ćiriličnim tablama, ali ne bi suštinski rešile ništa.

Ta mržnja prema ćirilici i Srbima se dugo podgrejavala. Nekad se zvanično podržavala, nekad samo održavala ili tolerisala, ali je dugo trajala. I teško da sad neko može samo da zabrani ljudima da to ruše, jer ne deluje iskreno. Ako se već smatra da su Oluja i Bljesak u Hrvatskoj bile legitimne vojne akcije, a ne najveće etničko čišćenje u Evropi posle Drugog rata, kako onda ustaši i domobranu objasniti da sad odjednom nema pravo da se buni zbog ćirilice? Ako je taj domoljub puškom s pravom isterao srpske okupatore, ko sad može da mu zabrani da komšije Srbe zove četnicima, i da lomi table napisane na njihovom pismu? Ako Tompson već peva to što peva, i niko mu to ne brani, što bi se ćirilica trpela? Pre nekoliko godina, organizacije Srba i Jevreja podnele su tužbu protiv Tompsona, i Županijsko tužilaštvo u Zagrebu je takvu tužbu odbacilo[2], iako su se na koncertu sa sto hiljada gledalaca videla ustaška ikonografija i čuli uzvici ,,Ubij Srbina'' [3]. Hrvatskom društvu je potrebna katarza, i realno sagledavanje prošlosti, ukoliko želi da ostvari civilizacijski napredak i zakorači u 21. vek.

U tekstovima koji su ovih dana objavljivani u Hrvatskoj uglavnom se sve vodi oko teze i pitanja kako se osećaju hrvatski branitelji i porodice stradalih, kad se u Vukovaru pojavila ćirilica? I svi se ozbiljno bave tim pitanjem, i sve to bi bilo smešno, patetično i nadrealno, da nije tako tragično. Odgovor je jednostavan, trebalo bi da se osećaju normalno, i da ih to ne dotiče. Osim ukoliko, naravno, pored ćirilice ne mrze i Srbe. Jer kad nešto mrzimo, onda mrzimo i sve što je u vezi sa tim. A nema nikakvog razloga da neko mrzi ćirilicu. Ona nije okupatorska, nije četnička, nije ni Akanova ni bilo kog drugog. Nije čak ni simbol Srbije. Ona je pismo srpskog naroda. Naroda od kojih su neki komšije Hrvata, koje valjda ovi ne mrze.

Ali, kad smo već kod pitanja osećanja ljudi, kako se niko ne zapita kako je bilo Srbima početkom rata, kad se šahovnica pojavila na zastavi, prvi put posle Drugog svetskog rata? I kako im je sad, sa tom istom šahovnicom? Za razliku od ćirilice, koja je samo pismo, i nikakav simbol, pod tim simbolom, šahovnicom su ubijani ljudi, sprovođen je genocid, ona se vijorila nad Jasenovcom i drugim koncentracionim logorima. Pa opet niko ne priča o osećanjima preživelih Srba, koji moraju da žive pod tom zloglasnom zastavom. Da li bi nemački Jevreji živeli pod zastavom sa svastikom?


 

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li mislite da će se Srbija pridružiti sankcijma EU protiv Rusije?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner