Livanjski dani Ante Gotovine

Anto Gotovina, pustolov, legionar, srbomrzac, egzekutor, kleptoman, sprovodilac genocida, rečju: pravi naslednik imenjaka koji se prezivao Pavelić. Doduše bez manira svog pretka, ali to je u principu to.

Optužili čoveka, dobio neku smejuriju od kazne, kao, nešto je zabrljao protiv međunarodnog prava, isterao par stotina hiljda ljudi i to je to. Za nekih 10 godina, ako ne i manje, videćete kako će, tada još uvek dobrodržeći Anto, biti dočekan i tretiran. Heroj, spasilac, vedriće on još Hrvatskom.

Kažem, optužili ga kao za akciju koju oni zovu „Oluja“, a ja je zovem genocid, ali niko ne spominje kako je dotični počeo zločinačku karijeru, niko se ne seća šta ga je to vinulo u vrh, uz skut Franji i drugoj bandi. Koji su mu počeci zločina i čime se dokazao. Saznao sam pa ću vam, posle dužeg uvoda sve potanko objasniti.

Neću da verujem da su nam novinari nepismeni, znam da nisu. A da imaju cenzuru snažnu kao američko ubeđivanje, to znam. Kada je Gotovina u Hagu počastovan sa samo 24 godine zatvora, a naši mediji to objavili kao vrhunac pravde, postalo je očigledno da nam je senzibilitet za pravdu odavno tup, i briga za opšte dobro izgubljena.

Bivši legionar će tako odležati smešnu kaznu za nesumnjiv genocid i najveći masovni egzodus posle drugog svetskog rata, a zatvor mu je razrezan isto kao da je u saveznoj američkoj državi Viskonsin zajedno sa nekim Portorikancima organizovao uličnu prodaju droge i prilikom hapšenja ranio policajca.

Zaista, kada ste poslednji put čuli da se pogromi iz maja 1995. godine (Zapadna Slavonija, deo Bosanske Krajine), avgusta 1995. godine (čitava Srpska krajina) i septembar i oktobar (dobar deo Bosanske Krajine), nazivaju pravim imenom. Jeste li primetili da ih i naši mediji poslušno krste sa „Bljesak“, „Oluja“ itsl, jedino im fali još neki nadimak pa da onda svi zajedno tepamo tim „akcijama“ kao maloj deci.

Genocid. Haris Silajdžić samo o njemu priča od 1992. godine. Stradaju 2 čoveka od snajpera na ulici – genocid. Pogodiš stanicu policije pod kontrolom muslimanske ratujuće strane – genocid. I šta ćeš!? Što molili od boga izmolili, odnosno što ponavljali to i naučili, i sad ceo svet uglas genocidiše i kuka. A mi tepamo i kao analiziramo „akcije“.

Nema tu baš mnogo prostora za analizu. Znaš gde si bio, a gde te više nema. Znaš koliko nas je bilo i koliko nas sad nema. Kad ti u Sarajevu zafali 168.000 (slovima:jednastotinašesdesetosamhiljada) Srba, šta je to.

Pa ako je onolika kuknjava za Srebrenicom (u redu, prihvatam da je bilo ratnih zločina u julu 1995, ali su isti toliko predimenzionirani da druge zločine pomenuti ne možeš, iako su po broju stradalih i ukupnim posledicama daleko većeg obima) šta da rade Srbi Sarajlije?

Sto šezdeset osam hiljada ljudi. Pola Novog Sada. Pola Banja Luke. A nisam u poslednje vreme primetio da se stradanje Srba iz Sarajeva pominje, a naročito se ne pominju brojke, a ja pričam samo o proteranima.

Gde je još najmanje 5 hiljada ubijenih u tom gradu mimo vojnih akcija? Gde je isto toliko zatvorenih i mučenih, gde su naše silovane žene, imaju li one pravo da saberu brojke i zaključe isto što i 1941?

GENOCID! Ali, niko ne izgovara. Pa znate šta, u običnom postupku za nadoknadu nematerijalne štete se utvrđuje intenzitet i trajanje posledice, a mi u Srbiji imamo najmanje 1.000.000 ljudi sa direktnom posledicom (nasilna smrt, težak invaliditet, nestanak bliske osobe, proterivanje, protivpravno lišenje slobode, teška narušenja zdravlja civila i zarobljenika, uništena imovina, oštećena imovina, gubitak posla, gubitak prava na stan, gubitak prava na penziju, gubitak prava na radni staž, povreda prava iz oblasti porodičnih odnosa, gubitak prava na nasleđivanje, ugrožena sloboda kretanja, nemogućnost ishodovanja ličnih dokumenata, pretnja fizičkim progonom), i najmanje još toliko ljudi sa indirektnom posledicom (bliska rodbina, prijatelji, kumovi) koji zbog ratnog sukoba i genocida druge strane trpe štetu.

Dobro, ajde još malo matematike. Neka mi ne zamere sunarodnici što njihove sudbine računom oslikavam, ali tako će mi biti lakše da pojasnim dubinu samoprevare u koju smo ušli. Dakle, neko ti protera od 1991. do 1995. najmanje pola miliona ljudi. U taj broj računam i npr. Sarajlije koje su proterane, pa posle Muslimani tvrdili da ti ljudi opsedaju sopstveni grad. Puštaju se potresni filmovi, sevaju blicevi na Markalama, a niko ne pita:

Ljudi, pa gde vam je pola grada nestalo?

A ne, to niko ne pita, a ako slučajno neko, kao ja sada bogohulno jasno ukažem na problem, RTS (B92 ne pominjem, kod njih je to u redovnoj progamskoj šemi) odmah pusti film o tome kako je Karadžić kockar, ili o tome da je Milošević voleo viski, pa je ujutro uvek pio jogurt da se istrezni. Čekaj prijatelju, ne pitam te to, nego: gde su nam bre ljudi???

Proteraš četvrt miliona ljudi iz Krajine, usput malo popališ sve, malo bombarduješ kolone civila, malo siluješ i vadiš oči, i niko, ali baš nikad i niko od naših ne upotrebi tu, očigledno samo muslimanskim žrtvama namenjenu reč, genocid.

I čovek dobi 24 godine. Hrvati plaču, mi aplaudiramo, i niko se ne pita: ko je taj čovek i kad je počeo Srbe da ubija? Hag nam odgovor na to pitanje ne daje. Nigde nema pomena o danima kada se mladi legionar dokazivao gazdi u Zagrebu, a gde ćeš ozbiljnijeg dokaza od srpske glave.

Znači, presmešno tužilaštvo presmešnog suda kao period interesovanja u odnosu na Gotovinu postavlja 1995. godinu, i time potpuno falsifikuju nagli uspon ovog nečoveka. Ni reči o tome šta je dotični radio 1992. godine.

U Izmenjenoj spojenoj optužnici tužilaštva u Hagu od 27. marta 2008. godine, u predmetu pod brojem IT-06-90-T na strani 1. navodi se:

„Po povratku u Hrvatsku u lipnju (junu) 1991. imenovan je načelnikom organa za operacijske i nastavne poslove 1. brigade Zbora narodne garde (dalje u tekstu: ZNG). Od veljače (februara) do svibnja (maja) ili lipnja (juna) 1992. bio je zamjenik zapovjednika posebne postrojbe Glavnog stožera Hrvatske vojske (dalje u tekstu: HV). Od svibnja (maja) ili lipnja (juna) do listopada (oktobra) 1992. bio je raspoređen u Hrvatsko vijeće obrane (dalje u tekstu: HVO).“

Navedeni opis životnog puta lažnog generala nije potpun, i to ne slučajno, odnosno u celosti je izbegnuto pominjanje perioda u kome je Gotovina bio komandujući HVO u opštini Livno (Bosna i Hercegovina).

Na veb stranici http://www.vojska.net/hrv/zivotopis/g/gotovina/ante/  pronalazim podatak da je “U 1992, pukovnik Gotovina je postavljen za zapovjednika snaga HVO-a Općinskog stožera Livno s zadaćom obrane šireg područja Livna“.

Na blogu: http://www.blog.hr/print/id/1610840995/ante-gotovina-biografija.html se takođe navodi sledeće: „1992. - Odlazi u Hercegovinu i postaje zapovjednik snaga Hrvatskoga vijeća obrane za područje Livna“. Iste činjenice se navode i na „Fejsbuk“ profilu pod nazivom : „ANTE GOTOVINA za Predsjednik HR“.

Znači, sasvim je izvesno da je Gotovina u 1992. godini vršio dužnost komandanta HVO u Livnu, a kako ova činjenica, kako smo videli, nije navedena u optužnici (smejalici), uz posebnu napomenu da je dana 8. avgusta 1992. godine izvršena opšta racija nad Srbima u Livnu, potpuno je jasno du su LIVANjSKI DANI Ante Gotovine namerno izbrisani iz njegovog Haškog dosijea, a evo i zašto.

Na veliku bruku svih srpskih medija, „Dnevni Avaz“ (dnevni list koji izlazi u Sarajevu) je dana 16.01.2011. godine objavio tekst pod naslovom:

„Hoće li Tužilaštvo BiH procesuirati Antu Gotovinu i njegove potčinjene?“, a navedeni tekst sam preuzeo sa adrese: http://www.dnevniavaz.ba/vijesti/iz-minute-u-minutu/24785-hoce-li-tuzilastvo-bih-procesuirati-antu-gotovinu-i-njegove-potcinjene.html.

U tekstu se između ostalog navodi:

„Direktor Centra za istraživanje ratnih zločina RS Janko Velimirović izrazio je očekivanje da će Tužilaštvo BiH procesuirati hrvatskog generala Antu Gotovinu zbog ratnih zločina počinjenih nad Srbima na području Livna i Kupresa 1992. godine, te završnih operacija Hrvatske vojske u ljeto i jesen 1995. godine u BiH.“

I još:

 „Pripadnik mirovne misije UN u bivšoj Jugoslaviji Stefan Van Zanten optužio je hrvatskog generala Antu Gotovinu da je 1992. godine komandovao u BiH na području gdje su srpski civili zlostavljani i deportovani. Kao pripadnik mirovne misije UN Zenten je 1992. boravio u BiH, a o proživljenoj traumi sa prve linije fronta, zbog čega je nakon 19 godina obolio od postraumatskog stresnog poremećaja, svjedočio je u prilogu nedjeljnog magazina holandske državne televizije. On je govorio da se sjeća slika ubistava, mučenja, prebijanja u logorima smrti i deportacija srpskih civila, kao i Gotovine, za koga u prilogu navodi da je komandovao nekim mjestima, koje je sam prošao, prenose hrvatski mediji.“

Dakle, muslimanski mediji prenose, hrvatski mediji prenose a srpski mediji pričaju o gej paradi i krastavcima, samo da se ne daj bože ne uvrede komšije i ne pomene neka srpska muka.

Da reči holandskog vojnika i srpskog delatnika nisu prosto naglabanje govore nam i zločini za koje se sumnja da ih je Gotovina lično počinio, i u kom smislu su pre 16,17 godina svedoci davali saslušavani i podaci prikupljani.

Tako sam na veb stranici http://www.udruga-gavran.hr čiji je ponosni vlasnik „Središte gardijsko za specijalističku obuku dočasnika ''Damir Tomljanović - Gavran'' pronašao jedan deo u kome se sa posprdnim tonom govori o optužbama za zločine za koje se sumnja da je Gotovina lično izršio.

Inače, navedena „Udruga“ je „postrojba koja je osnovana 17. travnja 1994. godine u Šepurinama kod Zadra na inicijativu generala Ante Gotovine, a zapovjednik postrojbe bio je brigadir Werner Ilić.“

E, na sajtu te „Udruge“, konkretno (da ne bude da izmišljam) pronađoh tekst pod nazivom: „Na osnovu ovakvih izvješća hapse se hrvatski branitelji V (popis nije konačan) u kome se urednici sajta smeju nad činjenicom da je se njihovim „saborcima“ stavlja na terete isto što i njihovim precima u periodu od 1941 do 1945 godine.

U tom smislu se konkretno navodi:

 „I-178
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila.
MESTO I VREME: Livno, 13/14 april 1992. godine.
KRATAK OPIS: Vladimir Mitranić, rođen 1938. godine u Livnu od oca Radeta, bio je ugledan Srbin. Ranije je bio javni tužilac, a zadnjih 20 godina bavio se advokaturom. On je među prvim Srbima ubijen u Livnu, u svom stanu, u ul. Braće Latinića. Prema tragovima ubijen je ustrelnom ranom u predelu leve slpoočnice. Istovremeno u njegovom stanu ubijena je i njegova prijateljica Pašalić Katica, koja je imala dve ustrelne rane s leđa i četiri s preda.
Iz stana su tada oduzete vredne stvari kao, i putnička vozila Mitranićev "Opel ida" i Pašalić Katice "Mercedes".
Obzirom da je Livno tih dana bilo potpuno blokirano i kretanje ograničeno, ovo je moglo biti učinjeno jedino od pripadnika HOS-a.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Gotovina Ante, komandant hrvatskog veća odbrane u Livnu.
DOKAZ: Zapisnici o saslušanju svedoka najbližih rođaka pok. Mitranovića koji se nalaze u dokumentaciji Komiteta pod brojem 205/7-94.

I-182
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila.
MESTO I VREME: Selo Veliki Guber kod Livna, 27. april 1992. godine.
KRATAK OPIS: 27. aprila u toku noći došli su u selo pripadnici hrvatske vojske koji su poveli sa sobom Radeta Vesu i Manojla, čija su tela nađena u selu Gastinje kod Livna posle osam dana.
Hrvatska policija dala je objašnjenje da su oni počeli da beže, pa da su tako ubijeni.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Gotovina Ante, komandant HVO u Livnu.
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju Raca Dragice, pred istražnim sudijom Osnovnog suda u Prijedoru, 1. jula 1994. godine u predmetu Kri.96/94, koji se vodi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 205/94-23.

VIII-027
KVALIFIKACIJA DELA: Razaranje bogomolja, groblja, kulturnih i istorijskih spomenika.
MESTO I VREME: Livno, maj - jun 1992. godine.
KRATAK OPIS: Spomen kosturnica u Livnu u kojoj su bili sahranjeni u kapeli posmrtni ostaci livanskih Srba, koji su bili ubijeni od strane ustaša za vreme Drugog svetskog rata, je bila minirana, a kapela zapaljena.
Pripadnici HOS-a su iz ostataka kosturnice uzeli lobanje žrtava koje su pričvrstili za haube vozila u kojima su se kretali po Livnu.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Gotovina Ante, glavni komandant HVO u Livnu,
2. Baković Mirko, predsednik opštine u Livnu.
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka I.M. pred istražnim sudijom Okružnog suda u Valjevu koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 205/7-94.“

Da budem iskren, ne znam odakle Hrvatima ovako precizni podaci o onome što može biti predmet optužbe protiv Gotovine, i gomile drugih, a i ne interesuje me mnogo. Znam samo da se oni smeškaju, zadovoljno, jer su cilj koji im je postavio Ante Starčević, započeo Ante Pavelić, a tehnički izveo Ante Gotovina, ispunili u celosti.

Taj cilj je bio i ostao TOTALNI GENOCID, privremeno obustavljen 1945, nastavljen 1991, a mladi legionar je već 1992 godine dokazao da je žedan ljudske krvi, pa mu je 1995 godine pripala čast da se konačno obračuna sa „pasjim nakotom zrelim za sjekiru“ (A.Starčević) i učestvuje u najvećoj evropskoj sramoti u 20. veku.

Da sam se kojim slučajem našao u koži Ante Gotovine u trenutku kada se izriče kazna od 24 godine zatvora kao sankcija za tolike smrti i patnje, ja se ne bih žalio. Ja bih umesto žalbe, na tu presudu stavio jedan J.

Autor je advokat iz Novog Sada i saradnik Srpskog kulturnog kluba