четвртак, 28. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Жозеп Борел: ЕУ захтева од белоруских власти моментално пуштање на слободу свих ухапшених по политичкој основи пре и после фалсификованих председничких избора
Хроника

Жозеп Борел: ЕУ захтева од белоруских власти моментално пуштање на слободу свих ухапшених по политичкој основи пре и после фалсификованих председничких избора

PDF Штампа Ел. пошта
понедељак, 07. септембар 2020.

Европска унија очекује од белоруских власти да обезбеде моментално пуштање на слободу свих ухапшених по политичкој основи пре и после фалсификованих председничких избора, изјавио је вечерас шеф европске дипломатије Жозеп Борел.

“Снажно осуђујемо арбитрарна и неразјашњена хапшења по политичкој основи у Белорусији која се дешавају од почетка предизборне кампање за председничке изборе (одржане 9. августа)”, пише у Бореловој изјави на сајту Европске службе за спољне послове.

Борел наводи да су после синоћног мирног Марша јединства ухапшене 633 особе и да су се претходних дана на мети нашли опозициони активисти Марија Колесникова, Андреј Јахорау, Ирина Сухиј, Антон Раднијанку и Иван Крауцу.

 “Јасно је да власти Белорусије настављају да застрашују или да дозвољавају застрашивање својих грађана на све више незаконит начин и да грубо крше и сопствене законе и међународне обавезе”, навео је Борел.

Он је позвао власти Белорусије да “престану с политичким прогоном” и да започну “инклузиван национални дијалог”, уз пуно поштовање демократских и основних права белоруског народа.

“Цивилно друштво и актери ангажовани у дискусијама о будућности Белорусије, укључујући чланове Савета за координацију, морају бити заштићени од застрашивања, присилног егзила, арбитрарног хапшења и насиља. Владавина права и правда морају да превагну и темељна и транспарентна истрага свих могућих злоупотреба мора да буде спроведена”, навео је Борел.

Додао је да ће ЕУ увести санкције појединцима одговорним за насиље, репресију и фалсификовање изборних резултата.

Власти Белорусије хапшењима покушавају да угуше готово једномесечне масовне протесте због реизбора ауторитарног председника Александра Лукашенка на августовским изборима.

Протести у Белорусији, без преседана по броју учесника и дуготрајности, почели су после избора 9. августа на којима је, према званичним резултатима, Лукашенко остварио право на шести мандат, освојивши више од 80 одсто гласова.

Демонстранти наводе да су избори покрадени, а неки су новинарима Асошиејтед преса објаснили како је превара тачно изведена у њиховим дистриктима.

Првих дана протеста полиција се насилно обрачунавала с демонстрантима, ухапсила више од 7.000 људи и претукла стотине. Хапшења су настављена до данас, али нису више тако честа.

После бруталне репресије првих дана протеста, власти су се окренуле претњама и селективним хапшењима опозиционих активиста и демонстраната, наводи Асошиејтед прес.

Портпарол немачке канцеларке Ангеле Меркел снажно је осудио сва хапшења у Белорусији, наводећи да је “огољено насиље изгледа једини одговор који Лукашенко и његови људи имају у овом тренутку”.

“Захтевамо моментално пуштање свих ухапшених пре избора, на изборни дан и после избора, само због тога што су упражњавали своја демократска права као грађани”, рекао је портпарол немачке владе Штефен Зајберт.

Водећа опозициона активисткиња Марија Калесникава и још два члана опозиционог Савета за координацију нестали су данас, што је повећало страховања да су ухапшени, наводи Асошиејтед прес.

Калесникаву, лидерку Савета за координацију, наводно су непознате одобе угурале у мини-бус у Минску и одвезле. Она је прошле недеље објавила оснивање нове опозиционе странке “Заједно”.

Савет за координацију формиран је раније са циљем започињања дијалога с Лукашенком о промени власти. Лукашенко одбија разговор са Саветом, неки од најпознатијих чланова тог тела су ухапшени, а једна од њих Олга Ковалова протерана је из земље током викенда, када ју је полиција одвезла у Пољску.

Нестанак Колесникове уследио је после масовног синоћног протеста на којем се према процени организације Вијасна окупило 100.000 људи. Они су дошли до Лукашенкове резиденције и тражили његову оставку.

Протеста је јуче било и у другим већим градовима.

Министарство унутрашњих послова саопштило је да су јуче ухапшене 633 особе због учешћа на неодобреним демонстрацијама.

Члан Савета за координацију Максим Знак рекао је да, уз Колесникову, с још два члана те групе данас нису могли да ступе у контакт.

Министарство унутрашњих послова је навело да није ухапсило Колесникову, али се о томе није огласила тајна полиција која и даље носи назив КГБ из совјетског периода.

Колесникова је јуче рекла за Асошиејтед прес да “море људи не може бити заустављено војном опремом, воденим топовима, пропагандом и хапшењима”.

“Већина Белоруса жели мирну промену власти и ми се нећемо уморити захтевајући то”, казала је Колесникова.

Лукашенко (66) Белорусијом влада чврстом руком од јула 1994. године, уз репресију над опозицијом и независним медијима.

На изборима није имао озбиљног противника пошто власт није одобрила кандидатуре двојице његових главних ривала, Валерија Цепкала и Виктора Бабарика. Бабарико је ухапшен, а Цепкало је побегао у Русију после упозорења да ће бити ухапшен и да ће му деца бити одузета.

У тим околностима његов главни противник на изборима постала је жена популарног блогера који је у затвору Светлана Тихановскаја, бивша наставница енглеског без политичког искуства.

Тихановскаја је успела да уједини опозиционе групе и да привуче десетине хиљада људи на предизборне скупове, најмасовније опозиционе у Белорусији од распада Совјетског Савеза 1991. године. Дан после избора, чије је званичне резултате оспорила, побегла је у Литванију.

(Бета)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер