Жосеп Борел: Владавина права суштински принцип ЕУ и налази се у самом срцу односа између ЕУ и Западног Балкана

 "Европска Унија је свесна турских захтева према државама Западног Балкана о екстрадицији грађана те државе оптужених за припадност покрету Фетулаха Гулена и тражи од свих да се придржавају владавине права, као основног приниципа ЕУ", навео је потпредседник Европске комисије и шеф Службе за спољне политике ЕУ Жосеп Борел у писаном одговору на питања посланице Доминик Билд, чланице ултрадесничарске групације у Европском парламенту "Идентитет и демократија".

„Владавина права је суштински принцип ЕУ и налази се у самом срцу односа између ЕУ и Западног Балкана“, поручио је Борел.

Шеф спољне политике ЕУ додао је да се од свих партнера очекује „да се понашају у потпуности у складу са владавином права и универзалним поштовањем међународних конвенција о људским правима и основним слободама“.

Доминик Билд, чланица француског Националног фронта који предводи Марин Ле Пен, тражила је и истрагу Европске комисије о наводној претњи Анкаре упућеној БиХ да ће јој „ускратити подршку за планирану изградњу аутопута“ и додала да је Турска већ успоставила блиске односе са већином, како је навела „Муслиманских тела на Балкану“, посебно издвајајући Странку демократске акције и Бакира Изетбеговића, као сина Алије Изетбеговића и податак да је турски шеф дипломатије пре нешто више од шест месеци добио почасно држављанство БиХ.

Она је тражила и став ЕУ о предлогу председника Турске и Србије из јануара да организују преговоре о тензијама у БиХ.

„Државе ЕУ настављају свој ангажман на промоцији решења политичке ситуације у Босни и Херцеговини кроз дијалог, омогућавајући земљи да се фокусира на конструктивну агенду, која је у складу са перспективом чланства у ЕУ“, одговорио је Борел.

Борел се у одговору ослања на сличну преписку из априла 2020. године, у којој је комесар ЕУ за суседску политику и проширење Оливер Вархељи навео да „Европска Комисија пажјиво прати примену међународних обавеза БиХ о поштовању људских права“ и додао да Европска Комисија не може да реагује у појединачним случајевима, али да ће „наставити да подсећа на међународне обавезе које је преузела Босна и Херцеговина, а посебно Женевску конвенцију из 1951. године“, која се односи на статус избеглица.