Žosep Borel: Moskva će morati da bira između privrednog rasta ili oružja

 Pošto je Rusija namerno prekršila međunarodno pravo invazijom na Ukrajinu, EU je usvojila šest paketa sankcija protiv Moskve. Naše mere sada pogađaju skoro 1.200 pojedinaca i 98 organizacija u Rusiji, kao i značajan broj sektora ruske privrede. Ove sankcije su usvojene u koordinaciji sa članicama G7. Njihova delotvornost je pojačana činjenicom da su ih preko četrdeset drugih zemalja (uključujući tradicionalno neutralne zemlje) usvojile ili su preduzele slične mere.

Do kraja 2022, smanjićemo naš uvoz ruske nafte za 90 odsto i ubrzano smanjujemo uvoz gasa. Ove odluke nas postepeno oslobađaju zavisnosti koja je dugo kočila naše političke izbore koji su bili suočeni sa agresivnošću Vladimira Putina. Verovatno je verovao da se Evropa neće usuditi da uvede sankcije zbog svoje energetske zavisnosti. To nije najbeznačajnija od brojnih pogrešnih proračuna ruskog režima tokom ovog sukoba. Naravno, tako brzo odvikavanje od ruskih energenata takođe stvara ozbiljne poteškoće za mnoge države EU kao i za nekoliko privrednih sektora. Ali to je cena koju moramo da platimo za odbranu naše demokratije i međunarodnog prava, te preduzimamo neophodne korake da se s tim problemima nosimo u punoj solidarnosti.

Neki će se možda pitati da li ove sankcije zaista utiču na rusku privredu. Jednostavan odgovor je da. Iako Rusija izvozi mnogo sirovina, ona nema drugi izbor do da uvozi mnoge proizvode visoke dodate vrednosti koje ne proizvodi. Što se tiče napredne tehnologije, ona je 45 odsto zavisna od Evrope i 21 odsto od SAD, u poređenju sa svega 11 odsto od Kine.

U vojnoj oblasti, koja je krucijalna u kontekstu rata u Ukrajini, sankcije ograničavaju kapacitet Rusije za proizvodnju preciznih projektila poput „iskandera” ili KH 101. Gotovo svi strani proizvođači automobila su odlučili da se povuku iz Rusije, a nekoliko automobila ruskih proizvođača prodavaće se bez vazdušnih jastuka ili automatskog menjača.

Naftna industrija pati ne samo od odlaska stranih operatera već i zbog teškoća u pristupu naprednim tehnologijama kao što je horizontalno bušenje. Mogućnost ruske industrije da pokrene nove bušotine će verovatno biti ograničena. Konačno, da bi održala vazdušni saobraćaj, Rusija će morati da povuče većinu svojih aviona iz prometa kako bi povratila rezervne delove koji su potrebni da bi ostali mogli da lete. Ovome se dodaje i gubitak pristupa finansijskim tržištima, isključenje iz velikih globalnih istraživačkih mreža i masivni odliv mozgova.

Što se tiče alternative koju Kina nudi za rusku privredu, ona je u stvarnosti ograničena, posebno za visokotehnološke proizvode. Kineska vlada, koja je vrlo zavisna od izvoza u razvijene zemlje, do danas nije pomogla Rusiji da zaobiđe sankcije Zapada. Kineski izvoz u Rusiju je opao u skladu sa izvozom zapadnih zemalja.

Hoće li ovi značajni i rastući uticaji navesti Vladimira Putina da modifikuje svoje strateške proračune? Verovatno ne u bliskoj budućnosti: njegovi postupci nisu vođeni prvenstveno ekonomskom logikom. Međutim, primoravajući ga da bira između privrednog rasta i oružja, sankcije ga stavljaju u stege koje se postepeno stežu.

Kada je reč o uticaju ovih sankcija na treće zemlje, posebno afričke, koje zavise od ruske i ukrajinske pšenice i veštačkog đubriva, jasno je gde leži odgovornost u smislu prehrambene krize. Naše sankcije ni u kom obliku ne ciljaju na izvoz ruske pšenice ili đubriva, dok je Ukrajina sprečena da izvozi svoju pšenicu zbog blokade Crnog mora kao i razaranja izazvanih ruskom agresijom. Ako bi se pojavila takva pitanja vezana za naše sankcije, spremni smo da uspostavimo odgovarajuće mehanizme za njihovo rešavanje. Obavestio sam svoje afričke kolege o tome i zamolio ih da ih ne zavaravaju neistine ruskih vlasti o našim sankcijama.

Pravi odgovor na teškoće na svetskim tržištima energenata i hrane jeste prestanak rata. To ne može da se postigne prihvatanjem ruskog diktata; može se postići samo povlačenjem Rusije iz Ukrajine. Poštovanje teritorijalnog integriteta država i nekorišćenje sile nisu zapadni ili evropski principi. Oni su osnova celokupnog međunarodnog prava. Rusija ih bezbrižno gazi. Prihvatanje takvog kršenja bi otvorilo vrata zakonu džungle na globalnom nivou.

Suprotno onome što smo prilično naivno mislili pre koju godinu, ekonomska međuzavisnost ne podrazumeva automatski pacifikaciju međunarodnih odnosa. Zato je imperativ tranzicija na Evropu kao silu, na koju pozivam od početka svog mandata. Suočeni sa invazijom na Ukrajinu, počeli smo da prelazimo sa namere na akciju, pokazujući da, kada je isprovocirana, Evropa može da odgovori. Pošto ne želimo da ratujemo sa Rusijom, ekonomske sankcije su sada u središtu ovog odgovora. One već počinju da deluju i to će činiti još više u narednim mesecima.

Autorski tekst Visokog predstavnika eu za spoljnu politiku i bezbednost

(Politika)