четвртак, 28. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Жосеп Борел: Москва ће морати да бира између привредног раста или оружја
Хроника

Жосеп Борел: Москва ће морати да бира између привредног раста или оружја

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 06. јул 2022.

 Пошто је Русија намерно прекршила међународно право инвазијом на Украјину, ЕУ је усвојила шест пакета санкција против Москве. Наше мере сада погађају скоро 1.200 појединаца и 98 организација у Русији, као и значајан број сектора руске привреде. Ове санкције су усвојене у координацији са чланицама Г7. Њихова делотворност је појачана чињеницом да су их преко четрдесет других земаља (укључујући традиционално неутралне земље) усвојиле или су предузеле сличне мере.

До краја 2022, смањићемо наш увоз руске нафте за 90 одсто и убрзано смањујемо увоз гаса. Ове одлуке нас постепено ослобађају зависности која је дуго кочила наше политичке изборе који су били суочени са агресивношћу Владимира Путина. Вероватно је веровао да се Европа неће усудити да уведе санкције због своје енергетске зависности. То није најбезначајнија од бројних погрешних прорачуна руског режима током овог сукоба. Наравно, тако брзо одвикавање од руских енергената такође ствара озбиљне потешкоће за многе државе ЕУ као и за неколико привредних сектора. Али то је цена коју морамо да платимо за одбрану наше демократије и међународног права, те предузимамо неопходне кораке да се с тим проблемима носимо у пуној солидарности.

Неки ће се можда питати да ли ове санкције заиста утичу на руску привреду. Једноставан одговор је да. Иако Русија извози много сировина, она нема други избор до да увози многе производе високе додате вредности које не производи. Што се тиче напредне технологије, она је 45 одсто зависна од Европе и 21 одсто од САД, у поређењу са свега 11 одсто од Кине.

У војној области, која је круцијална у контексту рата у Украјини, санкције ограничавају капацитет Русије за производњу прецизних пројектила попут „искандера” или КХ 101. Готово сви страни произвођачи аутомобила су одлучили да се повуку из Русије, а неколико аутомобила руских произвођача продаваће се без ваздушних јастука или аутоматског мењача.

Нафтна индустрија пати не само од одласка страних оператера већ и због тешкоћа у приступу напредним технологијама као што је хоризонтално бушење. Могућност руске индустрије да покрене нове бушотине ће вероватно бити ограничена. Коначно, да би одржала ваздушни саобраћај, Русија ће морати да повуче већину својих авиона из промета како би повратила резервне делове који су потребни да би остали могли да лете. Овоме се додаје и губитак приступа финансијским тржиштима, искључење из великих глобалних истраживачких мрежа и масивни одлив мозгова.

Што се тиче алтернативе коју Кина нуди за руску привреду, она је у стварности ограничена, посебно за високотехнолошке производе. Кинеска влада, која је врло зависна од извоза у развијене земље, до данас није помогла Русији да заобиђе санкције Запада. Кинески извоз у Русију је опао у складу са извозом западних земаља.

Хоће ли ови значајни и растући утицаји навести Владимира Путина да модификује своје стратешке прорачуне? Вероватно не у блиској будућности: његови поступци нису вођени првенствено економском логиком. Међутим, приморавајући га да бира између привредног раста и оружја, санкције га стављају у стеге које се постепено стежу.

Када је реч о утицају ових санкција на треће земље, посебно афричке, које зависе од руске и украјинске пшенице и вештачког ђубрива, јасно је где лежи одговорност у смислу прехрамбене кризе. Наше санкције ни у ком облику не циљају на извоз руске пшенице или ђубрива, док је Украјина спречена да извози своју пшеницу због блокаде Црног мора као и разарања изазваних руском агресијом. Ако би се појавила таква питања везана за наше санкције, спремни смо да успоставимо одговарајуће механизме за њихово решавање. Обавестио сам своје афричке колеге о томе и замолио их да их не заваравају неистине руских власти о нашим санкцијама.

Прави одговор на тешкоће на светским тржиштима енергената и хране јесте престанак рата. То не може да се постигне прихватањем руског диктата; може се постићи само повлачењем Русије из Украјине. Поштовање територијалног интегритета држава и некоришћење силе нису западни или европски принципи. Они су основа целокупног међународног права. Русија их безбрижно гази. Прихватање таквог кршења би отворило врата закону џунгле на глобалном нивоу.

Супротно ономе што смо прилично наивно мислили пре коју годину, економска међузависност не подразумева аутоматски пацификацију међународних односа. Зато је императив транзиција на Европу као силу, на коју позивам од почетка свог мандата. Суочени са инвазијом на Украјину, почели смо да прелазимо са намере на акцију, показујући да, када је испровоцирана, Европа може да одговори. Пошто не желимо да ратујемо са Русијом, економске санкције су сада у средишту овог одговора. Оне већ почињу да делују и то ће чинити још више у наредним месецима.

Ауторски текст Високог представника еу за спољну политику и безбедност

(Политика)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер