петак, 19. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Зорана Михајловић разговарала са руководством британске компаније "Адриатик металс" о "почетку изградње новог рудника цинка у Рашкој до 2024."
Хроника

Зорана Михајловић разговарала са руководством британске компаније "Адриатик металс" о "почетку изградње новог рудника цинка у Рашкој до 2024."

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 21. јануар 2021.

 Министарка рударства и енергетике Србије, Зорана Михајловић, разговарала је данас са руководством британске компаније "Адриатик металс" о геолошким истраживањима ради почетка изградње новог рудника цинка у Рашкој до 2024. године.

Састанку је присуствовала и регионална директорка Европске банке за обнову и развој за Западни Балкан, Жужана Харгитаи.

Генерални менаџер и директор „Адриатик металса“ Пол Кронин је рекао да та компанија већ ради у Босни и Херцеговини, „где има снажан фокус на заштити животне средине и сарадњу са локалном заједницом, а исти приступ имаће и у Србији“.

Велика ствар за Србију је што су у њој већ неке од највећих светских рударских компанија и „верујем да и ми можемо успешно реализовати пројекат у Србији“, рекао је Кронин.

Михајловић је изразила наду да ће та компанија наставити спроводјење својих пројеката, наводећи да је Влада Србије отворена за сарадњу и подршку.

Министарка је најавила измене Закона о рударству и геолошким истраживањима да би се пропис унапредио и обезбедила сигурност и предвидљивост за инвеститоре, саопштило је Министарство.

„Адриатик металс“ на свом сајту пише да су у Рашком округу од 1984. до 2000. године радили рудници цинка, олова и сребра Кижевак и Саставци. Дозволе за истраживање тамо покривају укупно 3,28 квадратних километара, а компанија је 2020. године купила 10 одсто власничког удела и обезбедила право да купи преосталих 90 одсто до 15. маја 2021.

Компанија пише да ту има бројних инфраструктурних предности, укључујуц́и воду, електричну енергију, приступ путевима и железници, а локална радна снага има дугу историју рударства. Поред тога, земљиште које обухвата шире пројектно подручје одређено је за рударске сврхе у складу са просторним планом Србије.

(Бета)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер