Зоран Стојиљковић: Две трећине народа у Србији сиромашно, при чему је четвртина директно у зони сиромаштва

 Председник Уједињених гранских синдиката Независност Зоран Стојиљковић, рекао је да је две трећине народа у Србији сиромашно, при чему је четвртина директно у зони сиромаштва.

"То је тешко подношљив простор, у коме не можете поднети ванредни трошак од 100 евра, или платити летовање, односно у коме сте принуђени да правите свакодневне изборе између ствари које су вам заиста потребне", рекао је Стојиљковић.

На питање како коментарише то што у експозеу премијерке Ане Брнабић нису споменуте нарастајуће социјалне разлике међу грађанима Србије, Стојиљковић је казао да су политички експозеи листе пожељних обећања датих без довољно гаранција квалитета и прецизно утврђених рокова.

"У њима се, по правилу, избегавају непријатне чињенице чијом анализом се да констатовати да богатији постају све богатији док, у најбољем случају, сиромашни остају једнако сиромашни", оценио је председник Независности.

Према његовим речима, Србија је "не нарочито успешан и срећан случај" друштва, у коме прескроман раст иде заједно са растућим неједнакостима, али и раширеним сиромаштвом.

"Осећај бесперспективности и жеља да се оде из Србије су логични исходи", рекао је Стојиљковић.

На питање да ли је у реду да се премијерка хвали повећањем минималне зараде, која не може да подмири ни најосновније потребе људи, Стојиљковић каже да владе које су "осуђене" на кратке мандате и маневрисање у уском простору задатог су логично упућене на маркетиншко пренадувавање постигнутог и померање обећаних резултата у будућност.

Премијерка Брнабић је брзо овладала овом кључном политичком вештином, која није нарочито аргументативно убедљива, али је довољна да одржи поверење лаковерних

"Премијерка Брнабић је брзо овладала овом кључном политичком вештином, која није нарочито аргументативно убедљива, али је довољна да одржи поверење лаковерних", оценио је Стојиљковић.

На питање да ли је добра одлука то што је на челу Министарства за рад, социјална и борачка питања постављен епидемиолог, Стојиљковић је казао да очекује да ће рад Дарије Кисић Тепавчевић бити користан.

"Ако већ за професорку Кисић Тепавчевић није, због формираног распореда утицаја и интереса, било места у ресору здравства онда су, као награда, рад и социјална заштита били логичан, други избор", навео је председник Независности.

На питање да ли верује да ће Кисић Тепавчевић, као епидемиолог, кроз писање новог Закона о раду моћи да да допринос заштити радних права, Стојиљковић је рекао да је тешко поверовати и највећим оптимистима да ће она, у практично тек једногодишњем мандату у сектору рада, задржавајући се истовремено и у кризном здравственом штабу, моћи да озбиљније уђе у зону нормирања радних односа.

"Излаз је, ако то Александар Вучић, влада и министарка буду хтели, у квалитетном социјалном дијалогу са синдикатима. Дијалогу који пред нове изборе мора повести рачуна, бар декларативно, и о интересима полузапослене и сиромашне већине бирачког тела", оценио је Стојиљковић.

На питање како коментарише то што је на челу Министарства грађевине, инфраструктуре и саобраћаја постављена особа која је критиковала повећање минималне зараде, Стојиљковић је казао да се доминантном неолибералном логиком остваривања профита не доводи до пада неједнакости.

"Тома Момировић је прави човек за ресор у који ће се слити кредити и у коме треба вешто окренути јавни новац уз запослене, срећне што су очували послове и зараде", казао је председник Независности.

Дакле половина оних који раде заради до 45.000, односно тек неки динар више од вредности минималне потрошачке корпе. Та тврда реалност говори колико је празан говор да нам није било никад боље. Закључак да и то што радите није доказ да сте избегли сиромаштво се сам намеће

На питање колико људи данас прима плату која је мања од просечне нето плате, Стојиљковић је казао да тих просечних 520 евра скрива чињеницу да је најчешћа, медијална зарада мања од 400 евра.

"Дакле половина оних који раде заради до 45.000, односно тек неки динар више од вредности минималне потрошачке корпе. Та тврда реалност говори колико је празан говор да нам није било никад боље. Закључак да и то што радите није доказ да сте избегли сиромаштво се сам намеће", рекао је он.

Стојиљковић је истакао да су реформе имале за циљ макроекономску стабилност и либерализацију, а не смањивање неједнакости и социјалну кохезију.

Додао је да компаративна истраживања и анализе показују да друштвене претпоставке за срећу чине посао који нас испуњава и од кога можемо да пристојно живимо, безбедан и сигуран радни и животни простор, као и окружење које карактеришу солидарност и емпатија, а не раширена посесивност и еготрип.

"Статус усправног радника и грађанина укључује самоодређење и учествовање у одлучивању о сопственој судбини, као и право на живот у свету без системске корупције", казао је Стојиљковић.

Сасвим супротно, рекао је он, велика већина нас осуђена је на принудне изборе, преживљавање од првог до првог, пристајање на логику "буди срећан што имаш какав такав посао и не таласај, заборави идеале јер је то за наивце и угради се и учлани се где треба".

"Да би изашли из лавиринта у коме се вртимо између страха и апатије на једној и бахатости и похлепе на другој страни социјалне пирамиде, прво треба да поверујемо да постоји излаз. Да ставимо прст на чело, а онда и да направимо први корак", закључио је председник УГС Независност Зоран Стојиљковић.

(Бета)