четвртак, 27. фебруар 2020.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Зоран Стијовић: Набавке оружја у Албанији нису могле да прођу без Харадинајевог знања
Хроника

Зоран Стијовић: Набавке оружја у Албанији нису могле да прођу без Харадинајевог знања

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 25. август 2011.

ХАГ - Сведок оптужбе на суђењу Рамушу Харадинају, бивши припадник Државне безбедности Србије Зоран Стијовић, рекао је данас да су се крајем марта и почетком априла 1998. године развиле активности ОВК-а на Косову и Метохији, те да је скоро свако село формирало групе за ослобађање Косова.

Те групе су набављале оружје у северној Албанији и то преко Глођана, где је главни био Рамуш Харадинај, и потом су се враћали на Косово истим путем, рекао је Стијовић.

Ниједна група није могла да прође кроз Глођане у Албанију, без Харадинајевог знања, истакао је Стијовић.

Водичи који су пребацивали групе с територије Југославије у Албанију имали су документа да су легитимни представници села за набавку оружја, рекао је Стијовић.

„У почетку се оружје делило бесплатно, а после је то прерасло у бизнис”, рекао је Стијовић.

Он је испричао да су, након сукоба у Глођанима 24. марта 1998. године, српске безбедносне снаге нашле приликом претреса Харадинајеве породичне куће спискове са именима Албанаца, за које су припадници ОВК-а сумњали да су сарађивали са српским снагама безбедности.

Једног од њих са списка - Мурата Хађоцаја припадници ОВК-а су убили на јесен 1998. године, указао је Стијовић.

Харадинају се суди, заједно са Идризом Баљајем и Лахијем Брахимајем за злочине против човечности и кршење закона и обичаја ратовања на Косову 1998. године.

Првостепено веће Трибунала ослободило је, у првостепеном поступку, Харадинаја и Баљаја, а осудило Брахимаја на шест година затвора.

Жалбено веће је, међутим, наложило да им суђење буде делимично поновљено, по шест од 37 тачака оптужнице, уз образложење да је током процеса било знатних потешкоћа у прибављању исказа сведока пошто су многи од њих, како је написано у пресуди, навели страх као разлог за непојављивање пред судом.

То је први поновљени поступак у историји Хашког трибунала.

(Танјуг)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће црногогорски „Закон о слободи вероисповести“ бити повучен?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер