Зоран Станојевић: Паметни телефони и њихови глупи рачуни

Нема ничег горег него када радост због набавке новог гаџета замени љутња јер вам је исти направио огромне непријатности. Управо то се догодило мом познанику када је добио службени "смарт" телефон најновије генерације. Наравно, пожурио је да у њега стави картицу, не слутећи зло. Апарат је затражио ажурирање, на шта је он пристао, убеђен да ништа рђаво не може да се догоди. Нарочито на службеном броју чија је потрошња лимитирана.

Авај, већ после неколико минута апарат је био спреман за коришћење, али је број блокиран јер је пробио кредит, у овом случају четвороструко!

Проблем је у томе што мој познаник није одмах искључио могућност преноса података мобилном мрежом и ажурирање обавио негде на бежичном интернету. У том случају цела операција, иначе неопходна, не би га коштала ни динара.

Али, шта ће вам паметни телефон уколико његове могућности можете да осетите само када сте код куће или у кафићу који има вајерлес мрежу? Суштина је да вам је он на услузи увек, у колима за навигацију, продавници за упоређивање цена, на улици када покушавате да пронађете адресу на коју сте се запутили. Осећање да ћете тај комфор скупо платити чини да се осећате нелагодно и да почињете да мрзите справу која би требало да вас чини срећним.

Проблем је у застарелим ценовницима мобилних оператера у Србији. Они пренос података, када је ван понуђеног специјалног пакета, рачунају по цени од педесет до шездесет динара по мегабајту (а шта је данас мегабајт?). Тако да вас ажурирање може коштати од петсто до десет хиљада динара у зависности од тога шта радите. Притом се процес не прекида када вам истекне кредит, јер је у питању једна операција.

У специјализованим пакетима мегабајт је, слушајте ово добро, и до сто пута јефтинији! Уместо педесет, кошта пола динара. Такав распон цена звучи као драстична казна за неупућене, као телефонирање у иностранство са хотелског телефона, што је познато као ноторна отимачина пара.

Баш као и корисници, и мобилни оператери мораће да се прилагоде томе да се паметни телефони, ако то име још увек има смисла, користе другачије него досадашњи, да је код њих акценат на мегабајтима, а не на минутима разговора. У супротном развијаће се мреже мрежа (бежичних) по градовима где ће се корисници качити на Вајбер или Скајп игноришући оператере у потпуности.

Дакле, неопходна је и реорганизација пакета и смањење цене пребаченог килобајта ван пакета услуга јер су се времена променила.

Но то није једина опасност за онога ко испадне тупан због мудрог телефона. Мобилни оператери свуда у свету промет података рачунају бројећи пакете које су послали ка кориснику. Корисников телефон броји само оне које је примио. Тамо где је мрежа слабија, та разлика може да буде драстична, до те мере да телефон не прими ништа, а оператер му пошаље свашта и то уредно заведе у трошкове. Они баш несрећни плаћаће то по казненој цени а отрежњење ће бити болно. Многи одлични телефони добиће тако статус анимир даме која на рачун наивчине наручује најскупљи шампањац у договору са власником ноћног клуба. Уместо да нам буду поуздани, стални партнери, због чега су и измишљени.

(Време, 27. 9. 2012)