Зоран Станковић: Здравству је неопходно више одговорности и новца

 БЕОГРАД - Генерал Зоран Станковић, бивши министар одбране, изгласан је на јучерашњем Председништву странке Г17 за новог министра здравља у Влади Србије. Одлуку још треба да потврди и скупштина странке како би Станковић и званично био именован. Овај патолог, који је познат по обрачуну са фармако-мафијом, сешће у врућу столицу у незгодно време када синдикати из здравственог сектора најављују штрајк већ од четвртка.

Станковић (57) одбио је да коментарише одлуку Преседништва Г17 плус и рекао да је сувише рано да о томе говори, јер то треба да прође и Скупштину.

- Нећу да се намећем, сачекаћу одлуку странке - каже Станковић за „Блиц”.

Њега су, према речима потпредседнице Г17 плус Снежане Самарџић-Марковић за новог министра здравља предложили лидер те странке Млађан Динкић и досадашњи министар Томица Милосављевић, а Председништво Г17 плус је тај предлог усвојило једногласно

Који послови чекајуновог министра здравља
- Завршетак градње Клиничког центра Србије
- Решавање проблема листа чекања и капацитета за кардиохирургију и радиологију
- Промена начина награђивања запослених и укидање уравниловке
- Враћање стипендија, поготову за дефицитарне специјалности
- Повратак волонтирања
- Решавање дуга државе према РЗЗО
- Завршетак преговора са Еуротрансплантом

- Он је поштен човек и врхунски професионалац, који се већ доказао у тој области. Његова стручност је основна квалификација. Није члан ниједне странке, па ни Г17 плус, и чланство се од њега и не очекује. Сматрамо да ће Станковић бити прихватљив кандидат за министра здравља и за остатак владајуће коалиције будући да су са њим раније сарађивали - рекла је Самарџић-Марковић.

Кандидатура Станковића за министра здравља биће одмах проследјена председнику Владе Мирку Цветковићу. Самардзић Марковић је додала да на седници Председништва Г17 плус није било разговора о реконструкцији владе

Највећи проблем с којим ће се суочити нови министар здравља јесте опште одсуство одговорности у здравству. Сада систем функционише тако што нико не одговара за постигнуте резултате, било да су они добри или не. Директори болница не смењују се уколико се деси корупција и нису одговорни за финансијске резултате, односно неуспехе. Док год се не постави систем одговорности, ситуација се неће побољшати, сматрају лекари.

Такође, један од већих приоритета новог министра требало би да буде завршетак Клиничког центра Србије, јер је кредит добијен од Европске банке. Оно у чему се слажу сви упућени у бољке здравственог сектора, јесте решавање листа чекања за кардиохирургију и радиологију. Тачније, треба решити недостатак капацитета.

Томица Милосављевић, бивши министар здравља укинуо је специјализације и тако допринео недостатку неких специјалности. Због тога је од изузетне важности да нови министар врати специјализације, поготову за дефицитарне области попут анестезиологије, кардиохирургије.

Иако је здравство у великом проблему, у будућности се мора решити проблем дуга државе према Републичком заводу за здравствено осигурање, која треба да плати осигурање за милион и двеста хиљада незапослених. То је и један од разлога због чега је здравствена каса полупразна.

Др Милена Јауковић, помоћник директора Ургентног центра и велики критичар бившег министра здравља, каже за „Блиц” да је задовољна избором новог министра, али се пита да ли је он свестан какве замке ова функција може да направи.

- Прво што треба да уради јесте анализа система и да усклади задато са постојећим. То му је један од највећих задатака. Неће му бити лако јер је здравство на најтањем леду - каже др Јауковић.

Због хаотичне стања у здравству већина запослених више не може да чека, па је Нови синдикат здравства већ најавио штрајк за четвртак, док ће Синдикат здравства и социјалне заштите у среду предати Влади Србије своје захтеве.

Једини који имају разумевања за новог министра јесте Синдикат лекара и фармацеута који сматра да сада није ситуација за „истеривање правде”. Све у свему, новом министру никако неће бити лако, јер синдикати тражити повећање коефицијената, а самим тим и плата. Влада им је понудила повишицу од два одсто, а синдикати поручују да је то „увреда здравог разума”.

Живорад Мркић, председник Новог синдиката здравства, који је за четвртак најавио штрајк, каже да бившем министру није први пут да остави брод који тоне.

- Решили смо да се боримо за достојанство. Убеђени смо да новца има. У четвртак почињемо са протестом, јер се питамо колико то треба да чекамо да би нам било боље, Немамо ми толико времена. Ово је борба за преживљавање - изричит је Мркић.

И Синдикат запослених у здравству и социјалној заштити сматра да су права запослених угрожена, да су једностраним одлукама Владе Србије поједина права умањена или укинута и да политиком коју воде угрожавају егзистенцију лекара и њихових породица и директно утиче на неспровођење посебног колективног уговора за здравствене установе. Због тога ће они у среду предати своје захтеве Влади Србије.

- Предаћемо наше захтеве и то ће остати новом министру да реши. Што се нас тиче, свеједно нам је ко ће бити министар. Битно је само да сарађује са синдикатима и да имамо неки социјални дијалог - каже др Бранислава Планчак, председница Синдиката запослених у здравству и социјалној заштити.

Она објашњава да са претходним министром др Томицом Милосављевићем није било правог социјалног дијалога, који је без икаквих претходних сазнања мењао систем вредновања рада у здравству и предлогом закона о изменама и допунама Закона о платама у државним органима и јавним службама умањује основне зараде.

Због тога републички одбор сматра и Владу Србије директно одговорном за незадовољавајуће стање права запослених у здравству и погоршање материјалног положаја запослених.

Једини који неће правити проблеме јесте Синдикат лекара и фармацеута Србије. Др Невенка Димитријевић, председница представништва, каже да иако имамо пуно проблема у здравству, није фер сада улазити у штрајк, јер новом министру треба времена да уђе у проблематику.

- Ако смо до сада ћутали, можемо још мало, јер сада није време за то - каже она.

Нестраначки министар

Др Зоран Станковић је пензионисани генерал-мајор. Пензионисан је 23. април 2005. године. Рођен је 1954. године у селу Теговиште у општини Владичин Хан, а Медицински факултет је завршио 1980. године у Београду. Докторску дисертацију одбранио је 1997. године. Обављао је дужност лекара форензичара у Институту за патологију и судску медицину ВМА, а од јануара 2002. до 2005. године био је начелник те медицинске установе. Станковић је радио као специјалиста судске медицине и патологије, а 2002. године је постао начелник ВМА. На том положају налазио се до 2005.

(Блиц)