Зоран Радовановић: Епидемија, Владар и подрепаши – вирус се увек шири на скуповима, без обзира ко их организује

Чим су председница Владе и њен „шеф“ (!?) одлучили да, у складу са обома својственом „истинољубивошћу“, оштре зубе на једном пензионеру, неколико новинара оданих режиму схватило је тај сигнал као прилику за истицање своје правоверности. Хронолошки посматрано, прво ми је „шефова“ мезимица поручила да не „лупетам“ поводом моје наводне тврдње коју је сама измислила. Њен патрон је мало потом, суочен са неугодним питањем, прибегао опробаној тактици замене теза.

Кривотворење броја оболелих и умрлих од ковида 19, као широко познату чињеницу, тешко је могао да негира, па ме је оптужио за „лицемерство“. Разлог звучи карикатурално: нисам прихватио путем фејсбука понуђену, па одмах повучену понуду једног свог колеге да преузмем „фотељу“ у Кризном штабу. „Шеф“ добро зна да основац на пољанчету може свом другару да каже: „’Ајд’, сад брани мало ти!“, а да се међу одраслима преузимање званичних функција обавља на сасвим различит начин.

Истерајмо ствар на чистац. Мене Вучић никада није звао. Негде у другој половини марта особа из Кризног штаба ме је питала да ли бих се придружио том телу. Рекох да ме је ставила на муке, али да ми је ипак дужност да се одазовем. Уз то напоменух да се Лончар не би с тим сложио. Одговор је био: „Министар је рекао: ’Зовите Радовановића’“. Неколико дана касније, иста особа је поновила да позив само што није стигао. Остаје дилема ко је спречио министрову намеру. Чија је воља јача од министрове?

Нико ме није званично звао да уђем у Кризни штаб, а, да јесте, одазвао бих се

Колумнисткиња једног недељника, с неусахлом жељом да се врати уз владареве скуте, била је најбржа да понови Вођину пресуду о мом наводном лицемерју. Оставимо по страни њено одсуство самоувида, јер да постоји лицемеромер, као пандан истиномеру, јединица за мерење ефекта вероватно би се изражавала у љиља(ни)ма. Шта ми замера ова понављано рециклирана дама балканског новинарског камелеонства? Она „принципијелно“ пита: "Где је др Радовановић да нам објасни да ли се корона шири и на протестима?" О ширењу вируса мало знам (епидемија може да се шири, док вирус остаје сићушан, ма колико га натезали), али увек говорим и пишем да се узрочници инфекција дисајних органа, укључујући вирусе групе корона, расејавају на скуповима. Притом, за разлику од нестрпљиве претенденткиње на „Бујкетов престо“, не правим разлику између пожељних и непожељних окупљања. Верујем, дакле, да се ковид 19 преноси и на митинзима владајуће партије и на литургијама. Ту не помажу ни партијска значка, ни сребрна кашика.

Колумнисткиња брани наводно безбедне (богоугодне?) предизборне активности речима: „У целом свету скачу случајеви, а није у целом свету Вучић на власти, није била утакмица и нису били избори.“ Признајем, „скачу“ (!?), али не у мери чији смо сведоци и не у деловима света који су доживели мартовско-априлски налет ковида 19 попут нашег. С мало разума, могли смо да избегнемо ово јунско-јулско понављачко искуство.

Разочаравајуће звучи када искусна новинарка у некритично одбранашком маниру извргава руглу светску науку речима: „Лекари и у другим земљама не знају шта се дешава. Сваког дана мењају мишљења, мењају упутства ...“ Ето, бива, нико ништа не зна, па како је Кризни штаб могао било шта да предвиди, а посебно да предизборне активности поспешују епидемију? Наравно да то није тачно. Да ли је ма какве вербалне пируете правио Ентони Фаучи или било који угледни научник у свету? Трезвено су разматрали ситуацију, без битнијих омашки и заокрета због којих би се стидели. Наше је било само да их следимо, одолевајући притисцима политичара.

Да ли је ма какве вербалне пируете правио Ентони Фаучи или било који угледни научник у свету? Трезвено су разматрали ситуацију, без битнијих омашки и заокрета због којих би се стидели. Наше је било само да их следимо, одолевајући притисцима политичара

У заносу одсудне заштите умишљених виших циљева колумнисткиња је најдубље потонула својим запажањем: „Сад је 1300 научника рекло: ’Неистина је ово што вам говоре’. Не преноси се ваздухом, преноси се аеросолом“. Прво, колумнисткиња је можда једина особа на свету која мисли да се аеросол не преноси ваздухом (грч. аер = ваздух). Друго, за мало коју респираторну инфекцију аеросол би могао да се искључи као пут преношења. У случају ковида 19 на његову релевантност указао је још крајем зиме налаз нуклеинских киселина узрочника на клима уређају једне болесничке собе. И, наравно, из разлога који превазилазе намену овог текста, аеросолу никад није придавана већа улога него капљицама.

За колумнисткињом је похитао новинар познат по слаткоречивом повлачењу групе својих колега у финансијску пропаст, а још више као „добри“ дух унајамљен да пише колумне и књиге за једног локалног политичара. Брзоплето ми је замерио да лажем о броју умрлих, па мора да је претрнуо када је премијерка потврдила да званично саопштавани подаци нису тачни.

Уз ово двоје новинара су и њихови следбеници из срамних таблоида и бенетонски фарбаних телевизија, али је било довољно мучно и оволико се бавити тим светом.

(Фејсбук профил Зорана Радовановића)