Zoran Radovanović: Naši građani se odgovornije odnose od Italijana i Španaca, ne očekujem tako crnu sliku kao što je kod njih

 Epidemiolog Zoran Radovanović ocenio je u Danu uživo da, ako poredimo sa Italijanima i Špancima, "mi se kao građani odnosimo mnogo odgovornije". "Ne zato što smo po prirodi disciplinovaniji, nego što nas je upozorilo iskustvo šta se kod njih dešava, naši ljudi su to ozbiljnije shvatili", kaže on. Govoreći o jučerašnjoj izjavi direktora Infektivne klinike u Beogradu Gorana Stevanovića da nam "preti italijanski i španski scenario", Radovanović kaže da ne očekuje baš tako crnu sliku.

Radovanović kaže da bi, da nisu preduzimane mere, taj uspon bio mnogo strmiji.

"Postiglo se ono što se želelo, epidemijska kriva je zaravnjena, ide sporije nego što bi inače išla. Sada je već vreme da broj obolelih počne sve više da raste. Nažalost, imamo vrlo restriktivnu politiku testiranja, tako da nemamo predstavu u kojoj meri je populacija Srbije zaražena, ali i ovaj kriterijum koji se koristi, lestvica je vrlo visoko postavljena, pomaže nam da sagledavamo da je situacija sve složenija, sve je više zaraženih koje otkrivamo. Videćemo narednih dana, razumno je očekivati da tokom narednih 10 dana ta kriva počne da raste, u drugoj polovini aprila počne da pada, a da se početkom maja svede na minimalne brojke. Što ne znači da je opasnost prošla, čeka nas, po svemu sudeći još jedan, pa treći talas, jedino što taj treći talas ne mora da dođe pre leta", kaže on.

Kako je rekao, moguće je da će leto učiniti da se ponovo susretnemo s ovom bolešću tek negde u jesen.

"Dok ne prođe nekoliko talasa, mi ćemo biti u riziku. To se dešavalo do sada sa svim bolestima koje su bile novoiskrsle, kada se pojave u takozvanoj virginalnoj populaciji, koja nema otpornost prema tom novom agensu. Da je ovo bolest kao grip, do sada bi već zamrla, grip u martu, najkasnije početkom aprila nestaje. Kada je u pitanju nova bolest, ona ne poštuje striktno sezonski karakter za respiratorne infekcije. SARS se javljao do jula, nije poštovao teoretska saznanja naša o sezonskom karakteru respiratornih zaraza", kaže on.

Prema njegovim rečima, ako tokom narednih desetak dana ne bude prevelikog pritiska na zdravstveni sistem, onda je rešen vrlo važan problem.

"Onda smo u ovoj fazi kao zemlja, kao zdravstveni sistem, izašli kao pobednik. Nema govora da sprečimo oboljevanje, jedino može da se očekuje da se ta kriva nekako snizi, razvuče na duži period, jer onda oboleli kaplju sa većim razmakom i zdravstvena služba to može da prihvati. U tome je cela filozofija", kaže on.

Kako je rekao, ako poredimo sa Italijanima i Špancima, "mi se kao građani odnosimo mnogo odgovornije".

"Ne zato što smo po prirodi disciplinovaniji, nego što nas je upozorilo iskustvo šta se kod njih dešava, naši ljudi su to ozbiljnije shvatili", kaže on.

O sms porukama koje su juče stizale građanima, Radovanović kaže da su bile dve poruke, kao i da je bio siguran da jedna nije autentična.

"Za drugu se ispostavilo da je zaista došla iz Ministarstva zdravlja. Pretpostavljam da je to jedna preventivna mera, ne zato što je haos i zato što građani ignorišu ono što im se kaže, nego da ne bi pažnja popustila, tako da to shvatam", kaže on.

Govoreći o jučerašnjoj izjavi direktora Infektivne klinike u Beogradu Gorana Stevanovića da nam "preti italijanski i španski scenario", Radovanović kaže da ne očekuje baš tako crnu sliku, iz nekoliko razloga.

"Prvo, mi smo ranije preduzeli mere, zahvaljujući njihovom iskustvu, gledali smo šta se tamo radi, pa smo reagovali brže. Dalje, mi smo više poštovali, opet jer smo videli šta se dešava, treće, što kod nas to počinje znatno kasnije nego u te dve mediteranske zemlje, tako da smo mnogo bliže letu, treba se nadati da će virus popustiti kako dolazi toplije vreme. Ne mora tako da se desi, to je nagađanje, ali ima logike da ćemo se onda osloboditi tog narednog talasa, bar do leta, a onda pre snegova je realno očekivati da se bolest ponovo javi", kaže on.

Govoreći o smeštanju državljana Srbije koji su stigli uiz inostranstva u karantin, Radovanovič kaže da nisu morali odmah da budu testirani, ali da tu postoji drugi problem.

"To je ogromna stručna greška i propust, što se desilo u onom izbegličkom kampu kraj Subotice, da su ljudi ugurani u spavaonice, sa krevetima na sprat. Karantin je preventivna izolacija, vi tamo smeštate ljude koji su bili u kontaktu sa obolelim, pa će možda da obole, mnogi od njih neće, za razliku od Hale 1, gde su svi već zaraženi, pa ne mogu da prenose tu bolest. To je moralo na drugačiji način, to je jasno. Vi ne možete mene koji sam došao iz inostranstva, da spojite sa nekim ko je bolestan, da me zbog toga žrtvujete, ne možete u masovnim razmerama. Nakaradan pristup, potpuno suprotno filozofiji koja se ima u vidu kada se ljudi šalju u karantin", kaže Radovanović.

Kako je rekao, iz SZO su rekli da je rešenje "testirati, testirati, testirati", to su radili Južna Koreja, Singapur, i uspešno su se izborili.

"Mi nismo imali testove, ali ako svedete sve samo na čekanje i zabranu izlaska, niste mnogo učinili", kaže on.

Govoreći o meri zabrane kretanja od 24h, kaže da "smo mi ranije primenjivali mere, a nismo obezbedili logistiku da to zaista funkcioniše".

"Ako smo i Vi i ja i milion i po Beograđana u stanu, kako ćemo da se hranimo, ko će da baca đubre... Morala bi da postoji armija ljudi, dobrovoljaca, koja bi nas opsluživala. To izgleda se nije imalo na umu. S druge strane, situacija sada nije tako dramatična da bi se pristupilo toj meri, moguće je da je cilj bio da se samo trgnemo i kažemo 'ne daj Bože da do toga dođe'", rekao je Radovanović.