Skupštinski odbor predložio kandidata SNS, SPS i PS Zorana Pašalića za zaštitnika građana po hitnom postupku; Studirao 13 godina sa prosečnom ocenom 6,73

Odbor Skupštine Srbije za ustavna pitanja i zakonodavstvo uputio je parlamentu predlog da predsednik Prekršajnog apelacionog suda Zoran Pašalić bude izabran za zaštitnika građana po hitnom postupku.

Za Pašalića je glasalo devet članova Odbora vladajuće većine koji su ga i predložili.

Na sednici Odbora, osim Pašalića, na pitanja poslanika odgovarali su i kandidati za zaštitnika građana koje je predložila opozicija - SRS Ekatarina Marinković, DS i SDS Miloš Janković i DJB Vojin Biljić. Kandidati opozicionih partija nisu dobili dovoljan broj glasova.

Sednici je predsedavao predsednik Odbora Đorđe Komlenski, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Vesna Nikolić Vukajlović, Krsto Janjušević, Zoran Krasić, Bojan Torbica, Saša Radulović, Jelena Žarić Kovačević, Dejan Šulkić, Aleksandra Majkić, Srbislav Filipović, Vojislav Vujić, Nataša Vučković, Balint Pastor i Jasmina Obradović.

Srpska napredne stranka, Socijalistička partija Srbije i Pokret socijalista predložili su Odboru Skupštine Srbije predsednika Prekršajno apelacionog suda Zorana Pašalića za zaštitnika građana, rečeno je u parlamentu.

U obrazloženju je navedeno da Pašalić poseduje više od 10 godina radnog iskustva na pravnim poslovima koji su od značaja za obavljanje poslova iz nadležnosti zaštitnika građana, da poseduje visoke moralne i stručne kvalitete kao i zapaženo višegodišnje iskustvo u oblasti zaštite prava građana.

Tviteraši su ipak naišli na mrlju u njegovom "sjajnom" dosijeu. Naime, predsednik Prekršajno-apelacionog suda studirao je čak 13 godina. I dok bi čovek realno za toliko godina studiranja trebalo da ima prosek 10.00 i da je u materiji "doktorirao", naš budući kandidat sa fakulteta nosi impresivnu prosečnu ocenu - 6.73.

Odbor će sutra održati sednicu na čijem dnevnom redu je razmatranje pristiglih predloga kandidata za zaštinika građana.

Među predlozima su i tri predloga opozicionih stranaka: DS i SDS predložili su vršioca funkcije zaštitnika građana Miloša Jankovića, SRS Ekatarinu Marinković i DJB funkcionera tog pokreta Vojina Biljića.

Rok za izbor zaštitnika građana je 4. avgust, a svoje predloge daju poslaničke grupe.

Procedura za izbor zaštitnika počela je šest meseci pre isteka mandata prethodnog ombudsmana. Predsednica parlamenta Maja Gojković je početkom februara obavestila poslaničke grupe da treba da dostave predloge za izbor zaštitinika građana.

Prema Zakonu, zaštitnika građana bira Skupština većinom glasova svih poslanika, na predlog odbora nadležnog za ustavna pitanja.

Svaka poslanička grupa u Skupštini ima pravo da odboru predloži kandidata, a više poslaničkih grupa može da predlože zajedničkog kandidata. Odbor inače može odlučiti da održi sednicu na kojoj će svim kandidatima biti omogućeno da iznesu svoje stavove o ulozi i načinu ostvarivanja funkcije.

Mandat zaštitnika traje pet godina i ista osoba može najviše dva puta uzastopno da bude birana na tu funkciju.

Kandidat za zaštitnika građana treba da bude diplomirani pravnik, da ima najmanje 10 godina iskustva na pravnim poslovima koji su od značaja za obavljanje poslova iz nadležnosti zaštitnika građana, da poseduje visoke moralne i stručne kvalitete i da ima zapaženo iskustvo u zaštiti prava građana.

Kako Info žurnal saznaje kandidat Srpske napredne strane za Zaštitnika građana, Zoran Pašalić, studirao je punih 13 godina i na kraju završio sa ocenom 6.73! Neko posle toliko godina studiranja, za tu poziciju bi najmanje trebao da ima ocenu 10.

BIOGRAFIJA

Rođen 1958. godine u Beogradu. 

Zanimanje: sudija

Obrazovanje: diplomirani pravnik

Javna funkcija, mesto: Beograd

Datum rođenja: 27.09.1958.

U zvaničnoj biografiji ističe da je diplomirao na Pravnom fakultetu u Beogradu 1992. godine, a pravosudni ispit položio 1995. 

Za sudiju Gradskog sudije za prekršaje grada Beograda imenovan je u martu 2003. godine. Avgusta 2008. godine imenovan je za vršioca dužnosti starešine, a u decembru te godine za starešinu Gradskog sudije za prekršaje grada Beograda. Za vršioca funkcije predsednika Višeg prekršajnog suda imenovan je početkom 2010. godine, a za predsednika u oktobru 2013. Od naredne godine predsednik je Prekršajnog apelacionog suda. 

Krajem 2009. doneo je presudu po kojoj su tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić, ministarka omladine i sporta Snežana Samardžić Marković i predsednik Skupštine grada Beograda Aleksandar Antić kažnjeni sa po 40.000 dinara zbog ispijanja šampanjca posle utakmice Srbija-Rumunija.

Ističe da je član Udruženja sudija za prekršaje od 2004. godine, a Glavnog odbora Udruženja od 2005. godine. Predsednik Udruženja sudija za prekršaje je od januara 2008. godine. Član je Upravnog odbora Pravosudne akademije od juna 2010. godine. 

U julu 2017. Srpska napredna stranka, Socijalistička partija Srbije i Pokret socijalista predložili su ga Odboru Skupštine Srbije za novog zaštitnika građana.

(Beta, agencije)