Зоран Пановић: Опозиција треба да одустане од медијског дијалога са влашћу и пређе на функционалан монолог

Можда пре него од бојкота опозиција треба да одустане од медијског дијалога са режимом, оцењује данас главни уредник Демостата Зоран Пановић, који сматра да је алтернатива "монолог, по могућству функционалан".

Отуда у „коначном споразуму“ део опозиције с правом тражи да њени представници три пута недељно самостално гостују у емисијама које се емитују на првим програмима РТС и РТВ у трајању од 30 минута, у термину између 18.30 и 19 сати, истиче Пановић.

Према његовом уверењу, опозиција у финалним фазама преговора око изборних услова (тамо где су представници ЕУ), уместо траћења времена по ТВ заседама напредњака, треба највише да инсистира на свом монолошком времену на јавним сервисима и телевизијама са националним фреквенцијама.

Нејасно је зашто опозиција, као један од главних предизборних услова, не поставља ТВ дуел пред први круг председничких избора

Како објашњава, то не значи да се неће појавити у неком одрживом ТВ дијалогу, на пример између „бојкот и конструктивне опозиције“ или са ненапредњачким делом власти.

Пановићу је нејасно зашто опозиција, као један од главних предизборних услова, не поставља ТВ дуел пред први круг председничких избора.

Нејасно му је и зашто је опозиција одустала од захтева за националном фреквенцијом за невладину ТВ.

Он сматра да би опозиција требало да тражи две националне фреквенције за две опозиционе телевизије, па да на крају ипак пристане на једну, као знак компромиса и добре воље.

Министарство за изборе, у моменту када је пласирано, јесте можда био бизаран предлог опозиције, али како се приближавају крају преговори око изборних услова, такво министарство звучи рационално, сматра Пановић и пита „зар предложено координационо тело за јавно информисање већ није пола тог министарства?“

„Коначни споразум“ је тешко спровести без уграђивања у њега старог предлога о паралелном уређивању РТС, оценио је он и поручио да „прво сви треба да престану да се фолирају“.

„Да одустану од дијалога. Јер га и не желе. Да грађани имају медијски избор између две монолошке представе стварности“, образлаже Пановић и констатује да медијски конзументи воле да чују истомишљенике.

Србији је потребан медијски модел „приштинског корзоа“ из осамдесетих. Па нека свако одлучи којом ће страном ићи, закључује Пановић.

(Нова)