четвртак, 28. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Зоран Дракулић: Свака власт рађа своје тајкуне; Клуб Привредник нема сарадњу с Владом; Српске ресурсе дајемо релативно јефтино; Нико никада није објавио разлог зашто су тако велике субвенције страним инвеститорима
Хроника

Зоран Дракулић: Свака власт рађа своје тајкуне; Клуб Привредник нема сарадњу с Владом; Српске ресурсе дајемо релативно јефтино; Нико никада није објавио разлог зашто су тако велике субвенције страним инвеститорима

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 14. април 2021.

 Плаћамо порезе више од милијарду годишње и ни за шта се не питамо, каже Зоран Дракулић, председник Српског пословног клуба Привредник, који наводи да велики привредници могу много да помогну држави, али да до најављиване сарадње с Владом - никад није дошло. "Оно што је тренд - свака власт рађа своје тајкуне. Данас је, нажалост, у Србији важно да си близак власти, праве се те фирме које нажалост добијају велики број тендера, бар оно што читамо и обавештени смо, и мислим да то није добро. То треба да буде много транспарентније, а било би јефтиније и ова држава би имала више пара за неке друге ствари", рекао је гостујући у Прессингу.

Упитан како држава третира велике домаће привреднике у односу на стране, а на констатацију да их обично називају тајкунима, Дракулић каже да не мисли да је тајкун и истиче – ми смо људи који су уложили огромне паре у своју земљу. „Нажалост, политичари у Србији – не само ова, већ и претходна влада, користећи тренутну социјалну ситуацију у Србији, покушавају преко нас, „тајкуна“, да свале највећи део кривице за релативно лоше стање у привреди – да смо опљачкали ову земљу итд. То траје од 2003. Једини је Ђинђић, по мени, схватио праву улогу великих српских привредника“, рекао је и додао да је некадашњи премијер разговарао са њима и иницирао окупљање великих привредника како би могли заједнички да учествују у неким великим пројектима у Србији. Каже да клуб Привредник данас нема комуникацију са Владом Србије, иако су у њему 62 највећа привредника у Србији. Додаје да је премијерка 2017. током говора у том клубу најавила сарадњу, али да до тога никад није дошло и оценио да је то лоше за Србију. Каже да је у Давосу 2020. такође добио поруку премијерке о томе да би требало да се виде, али да након тога опет ништа није десило.

Плаћамо порезе преко милијарду годишње и као такви ни за шта се не питамо, каже гост Н1. Додаје да то није добро и наглашава: „Нема брзог развоја српске привреде без српског привредника… Од укупно запослених, ван јавног сектора, дакле у приватном сектору, ми од 10 радника запошљавамо девет и – ништа… Ако је важније да се стичу политички поени…“ Дракулић наводи да оно искуство које имају велики српски привредници користе стране фирме и странци, а „домаћи ништа“.

Говорећи о пословању компанија у Србији, Дракулић каже да његове колеге јесу „малтретиране“. Само један од привредника из клуба планира инвестиције од милијарду и сто милиона до 2025. године, а 90 одсто тога у Србији и остало у региону, пренео је. А сличних с пројектима код нас (у клубу Привредник) има колико хоћете, додао је. Волимо ову Србију, нисмо ни против кога, хоћемо да улажемо и нема добра без српских привредника, треба да нас подрже, нагласио је Дракулић. Он наводи да је видео у плану министра финансија Синише Малог „побољшавање амбијента за српске привреднике“, и каже – хајде да то видимо, „можда ће и да буде, нада се никад не губи“.

На питање како види то што држава говори и ствара утисак да је у константној борби са криминалцима у привреди и перачима пара, Дракулић пита – што их не ухапсе, наводећи да онда треба да кажу ко су они.

Говорећи о субвенцијама страних инвеститора – каже да је било и оних од 84.000 евра по радном месту, а раније чак и више од 100.000 евра. Не знам ту рачуницу државе, нико никада није објавио разлог зашто су тако велике субвенције, а имали смо и неке фирме које су отишле после две године, каже. С друге стране, додаје, имамо велике српске привреднике који их не добијају. „Ја не знам у клубу Привредника да је неко добио субвенцију… Ми смо добили неке ситне субвенције за запошљавање у неком новом погону, али за – ако се не варам – око 200 евра, што је незнатно у односу на ове суме о којима говоримо“, навео је.

Илуструјући однос државе према српским привредницима, каже да држава десет година неће да среди пут поред његове фабрике у Бољевцима, преко кога пређе 15.000 камиона годишње. Пред изборе ту су обећања, а онда кад прођу – нема пара, наводи. Ми смо тамо уложили 24 милиона у фабрику, запошљавамо велики број људи, имамо једно 500 коопераната, инжењере плаћамо 1500 евра, каже. Дракулић наводи да им локална заједница помаже, јер запошљавају људе, и пише писма, али пута – нема.  „За нас нема 120.000, али има 84.000 евра по раднику за странце… На крају ћемо вероватно ми да поклекнемо, па кад смо уложили 24 милиона, уложићемо и 120.000, које до сада из принципа нисмо хтели да уложимо“, истакао је.

На питање зашто нема компанија из клуба Привредника у великим државним пословима, Дракулић каже да не зна да ли можда неко добије понеки тендер од њих 62. „Оно што је тренд – свака власт рађа своје тајкуне. Данас је, нажалост, у Србији важно да си близак власти, праве се те фирме које, нажалост, добијају велики број тендера, бар оно што читамо и обавештени смо, и мислим да то није добро. То треба да буде много транспарентније, а било би јефтиније и ова држава би имала више пара за неке друге ствари. Оно што желим да пошаљем као поруку је да морамо да дигнемо стандард живота ових грађана. То ћемо да урадимо и на овај начин – што ћемо да штедимо на неким тендерима, а и тако што ћемо да дигнемо приватни сектор у Србији. Јер стварно је срамота да имамо данас 50 одсто пензионера, који проценат горе-доле, који добијају 25.000 динара, од тога не може да се живи. И имамо минималац који је катастрофа“, каже Дракулић, наводећи да се не може живети од 32 хиљаде.

Дракулић истиче да држава мора да обезбеди да се на та минимална примања треба плаћа минимални порез, а не да се плаћа 56 посто на 32 хиљаде. „Него да се сведе на седам, осам одсто, а да се прогресивно опорезују они који имају већа примања“, додаје.

Упитан да ли се ипак нада да ће премијерка да одржи обећање из Давоса 2020. и позове их на разговор, Дракулић наводи да је ово добар тренутак за тако нешто. „Ми јако много можемо да помогнемо и сада је права прилика за дијалог, јер све се променило у свету и ништа неће бити као пре короне… Да видимо где идемо даље и у шта улажемо, да ли има нешто у чему ми треба да помогнемо држави… За екологију Србије хитно треба 15 милијарди, ми то ни од кога нећемо да добијемо и те паре немамо, а ми имамо и ту неке идеје. Причали смо са Београдском берзом, могу да се скупе неке паре… Има тих идеја колико хоћете“, истакао је Зоран Дракулић.

Офшор компаније и напади државе

Упитан о фронталном нападу власти на офшор компаније, што није био случај кад је Синиша Мали био у питању, Дракулић каже да је он својевремено на Кипру основао трећу фирму офшор, односно Генекс – државна фирма је имала офшор на Кипру. И то има смисла ако имате послове у више држава, нема смисла ако имате послове само у матичној држави – то вас више кошта, „или ако немате намеру да избегнете неки порез на капиталну добит“, каже гост Прессинга.

На констатацију да се практично разапињу сви који имају офшор фирме, а при том је државна фирма Телеком једну од својих највећих аквцизиција, куповину кабловског оператера Коперникус, платила на рачун офшор фирме на Кипру – Коперникуис Сајпрус Лтд, Дракулић каже: „Ако српска фирма има неку фирму у иностранству, а нема међународне операције, може да буде иза тога, претпостављам – ништа не говорим да је тако, скривено да се не плати део пореза“.

Ако ви продајете нешто у Србији, а власник те фирме на Кипру је опет српски држављанин, мора да се плати порез на капиталну вредност овде, каже Дракулић говорећи уопште о прописима.

О фриленсерима, Рио Тинту и загађењу

Упитан о фриленсерима и предлогу Владе, каже да му највише смета то што се ради о области која није била регулисана па стога, сматра, ретроактивно решавање проблема није коректно. Није коректно да их сада задужујете за нешто што није било предвиђено законом, мислим да им у овом случају треба изаћи у сусрет, поготово што држава има толико ствари на којима би могла да наплати порез, а не наплаћује, каже гост Прессинга.

„Кажу ми да постоји у Србији четири милиона нелегализованих објеката, нека не буде четири милиона… Знам човека који се зове Зоран Дракулић који је 2004. пријавио објекат, све легално урађено и  одобрено, од 2004. године ја 17 година не плаћам порез на разлику неку у квадратима, а замислите то ако говоримо о два, три милиона објеката. Друго, у Србији нисмо урадили конверзију земљишта… То су милиони квадрата на које грађани Србије не плаћају порезе. Мени је то невероватно… Ево ја сам сам себе пријавио данас да 17 година нисам платио порез на нешто на шта бих нормално платио – нико ме не задужује, ја сам легално све то пријавио“, навео је Дракулић и додао – „порез за фриленсере није ни месец, 15 дана овог што причам, говоримо о огромној суми“.

Српске ресурсе дајемо релативно јефтино

Упитан о „еколошком устанку“, каже да су еколошки проблеми велики српски проблем. Подсећајући да Србија има градове међу најзагађенијим у Европи, каже да је једна од ствари које су дошле са пандемијом и то да морамо да штитимо своју природу.

Говорећи о литијуму, каже да је то један ресурс о коме се убудуће „мора решавати“, али да се поставља питање да ли то морамо да решавамо преко Рио Тинта. „Ја мислим да морамо да чувамо српске ресурсе – као што нисмо чували Бор, као што нисмо чували НИС. Ми српске ресурсе дајемо релативно јефтино  – за четири посто рудне ренте дајемо оно што је највредније у Србији“, истиче гост Н1. Каже да тантал треба да остане српски ресурс, „да га не ради Рио Тинто него да га радимо ми овде у Србији, јер то је један скуп материјал“. „Ако стварно имамо 10 посто светских резерви, треба да видимо да ли жртвовати – говорим само о земљи, не говорим о загађењу река… Сматрам да то можда може да се реши, ако не може, не идемо у то“, додаје. Он наводи да бисмо давали материјал који би се  користио за батерије, а што би решило велики проблем загађења од издувних гасова, не само у свету него и у Србији. „Тренд је да 2035. буде 80 одсто електричних аутомобила у свету и да ће се смањити потрошња фосилних горива, нафте пре свега, за 70 посто. Знате шта то значи за планету“, упитао је.

На констатацију да Србија, с друге стране, шири своје капацитете за производњу угља и електричне енергије, Дракулић каже да Србија нема алтернативу, односно да је има – кроз скупу инвестицију –  вероватно градњу Ђердапа 2 , а друго су обновљиви извори.

Све европске земље имају планове како да изађу из угља и добра је ова нова иницијатива министарства  – да се забрани употреба у индивидуалним ложиштима угља и мазута до краја ове године, каже Дракулић и додаје да, ако се то спроведе и донесе закон, „нешто је урађено“.

Говорећи о Бору и кинеској фирми Зиђин, каже да ће „Кинези да направе чуда у Бору, производиће 120.000 тона минимум, а то је 600 милиона годишње, без злата, без других ретких метала“. То је могло бити у нашим рукама, требало је да дође или професиоионални менаџмент или домаћи партнер који зна то да ради, истиче Дракулић. „Један од најбољих института у свету је данас у Бору, који ће исто да нам оде, а ми смо довели Кинезе тамо и – штета. Ресурси и НИС, Бор… Ми смо имали индустрију која је трошила 120.000 тона бакра и то је све то требало сачувати“, навео је и додао да „не радимо  домаћински“.

На питање како оцењује одлуку државе о помоћи привредницима, Дракулић каже је први пакет морао да иде тако због брзине реаговања, али да су (власт) „други и трећи пакет морали селективније да праве“, јер има фирми које добро послују и немају проблеме и није им пао промет за време кризе.

Осврћући се на то што су стране инвестиције такве да радници раде за мале паре и углавном једноставне послове, каже да то неће дуго да траје. То са јефтином радном снагом је полако прошло време, можда то може у неким крајевима, додаје. „Доћи ће до миграције или ћемо да увозимо радну снагу. Већ данас нам фале грађевинари, електричари, возачи камиона… То је неминовно“, закључио је гост Прессинга.

(Н1)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер