петак, 19. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Зоран Ђорђевић: Србија жели да буде део заједничке европске одбрамбене политике
Хроника

Зоран Ђорђевић: Србија жели да буде део заједничке европске одбрамбене политике

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 14. децембар 2016.

 Министар одбране Србије Зоран Ђорђевић рекао је да је Русија донирала Србији шест војних авиона МиГ 29, који ће у наредном периоду са српским авионима тог типа у наоружању војног ваздухопловства чинити основу српске ловачке авијације, способне да изврши мисије заштите ваздушног простора.

Ђорђевић је рекао за српски војни магазин "Одбрана" да Влада Србије у пракси показује да јој је стало до Војске, њеног ваздухопловства и безбедности ваздушног простора, што није увек био случај.

Коментаришући актуелне безбедносне изазове по Србију и укупну безбедносну ситуацију, Ђорђевић је указао на тренд да се војни буџети не само у Европи, већ и у региону повећавају.

- То је одсликавање нових жаришта која постоје у свету, која никада нису била ближе Европи, а која потенцијално представљају претњу за нашу земљу, али и за Европу и ЕУ, чији ћемо саставни део свакако једног дана бити - рекао је Ђорђевић.

Он је додао да Србија жели да буде део заједничке европске одбрамбене политике, да се понаша као да је чланица ЕУ, да буде одговорна и спремна да на све евентуалне изазове одговори.

Што се тиче опремања система одбране, он је навео да је један од приоритета опремање Ратног ваздухопловства и противваздухопловне одбране, као технолошки софистицираног вида, који знатно утиче на укупне оперативне способности Војске Србије.

- Разматрамо више могућности за побољшање стања у нашој авијацији. Набавили смо два вишенаменска транспортна хеликоптера Ми-17 В-5, а у плану је набавка још шест до десет вишенаменских хеликоптера - додао је он.

Према његовим ријечима, до краја ове године у употребу ће бити уведени школски авиони "ласта", а планира се и модернизација авиона "орао" и Г-4, док се ремонт хеликоптера "газела" настоји решити са иностраним партнером.

Он је рекао да ће следеће године у наоружање ће бити уведен лансер ракета самоходни вишецевни модуларни "Морава", чије је завршно испитивање управо започело у Техничком опитном центру.

Он је навео да је реч о сложеном, потпуно аутоматизованом борбеном систему, који може лансирати све врсте ракета које се налазе у наоружању војске.

- До краја 2017. године увешћемо и хаубичку муницију 122 мм повећаног домета. Очекује се и верификационо испитивање самоходне топ-хаубице 155 мм НОРА Б52 М15, произвођача "Југоимпорт СДПР", како би се и тај артиљеријски систем нашао у оперативној употреби у првој половини наредне године - каже он.

Ђорђевић је рекао да ће његовим увођењем Војска Србије бити опремљена и новом артиљеријском муницијом, домета 40 километара, као и савременим оптоелектронским уређајима.

Ђорђевић је рекао да се процењује да ће извоз српског наоружања и војне опреме у овој години осам привредних друштава с већинским државним власништвом, достићи вредност од око 375 милиона долара.

Што се тиче враћања редовног служења војног рока, он је рекао да, ако Скупштина донесе такву одлуку, Министарство и Војска су у могућности да у најкраћем року обезбеде услове за њено спровођење.

Војни буџет мањи за четири милијарде динара

Министар Ђорђевић објаснио је да ће следеће године војни буџет износити око четири милијарде динара мањи у односу на потребе система одбране у 2017. години и да ће се то највише одразити на набавку опреме и пројекте модернизаицје наоружања.

- Са сопственим приходима, буџет ће износити око 61 милијарду динара или 1,39 одсто БДП-а. На основу прорачуна, потребе система одбране у 2017. години износе 65,2 милијарде динара и у највећем делу се разлика између средстава утврђених лимитом и оних потребних односи на набавку опреме и пројекте за развој и модернизацију наоружања и војне опреме. Очекујемо да ће тај недостатак бити надокнађен следеће године, као што је било и током ове - рекао је министар.

Министарству одбране одређени су лимити од Министарства финансија у наредној години и да ће буџет имати социјалну, оперативну и делимично развојну компоненту.

Министар је додао да ће Влада Србије крајем децембра определити још средстава како би се превазишли проблеми недовољног финансирања опремања у 2016. години, иако су и та средства била већа у односу на 2015. годину.

- Та средства су усмерена на набавку ловачких авиона, хеликоптера, радарских средстава, оптоелектронских уређаја, телекомуникационе опреме, артиљеријског оруђа, војно-полицијске опреме, средстава заштите, муниције и муницијских елемента, као и комплета и делова војничке униформе. Реално исказане потребе војске за 2017. у области инвестиција за основна средства износе 11 милијарди динара. Имајући у виду да је то више од онога што је буџетом пројектовано, очекујемо да ће Влада и 2017, као и у току 2016. године, обезбедити додатна средства из буџетске резерве - навео је министар.

(Срна-Бета)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер