Хроника

Здравко Понош: Фирма ГИМ, за коју ради Бранко Стефановић, извози оружје у Саудијску Арабију и Емирате, а дозволу за извоз даје његов син Небојша Стефановић; Режим застрашивао породицу узбуњивача, запослене у „Крушику“, као и новинаре

Штампа
понедељак, 14. октобар 2019.

"Упаљено је светло и извршиоци репресивних мера режима и носиоци власти су се разбежали као мишеви. Треба да пратимо шта ће даље да се дешава, да тај човек не нестане опет, да га не поједе ноћ", казао је у Дану уживо пензионисани генерал и некадашњи начелник Генералштаба Здравко Понош, данас потпредседник Народне странке, поводом одређивања кућног притовра раднику Крушика Александру Обрадовићу.

Понош каже да је парадоксално да се бавимо судбином радника Крушика Александра Обрадовића, уместо оним што је он објавио. 

Упитан да ли би Обрадовић био у кућном притовру, уместо у Централном затвору као протеклих 20 дана, да јавност није сазнала за овај случај, Понош каже да "није готово док није готово" и да смо далеко од тога да можемо да кажемо да се овај човек вратио својој породици. 

Коментаришући само хапшење и притварање радника који је медијима достављао податке о пословању Крушика са фирмом ГИМ, која је у власништву Бранка Стефановића, оца министра унутрашњих послова Небојше Стефановића, Понош истиче да начин хапшења указује да је циљ био да се застраше остали радници.

Оценио је да је чин хапшења Александра Обрадовића изведен на „спектакуларан начин са специјалцима и џиповима, као покушај застрашивања осталих запослених у маниру Озне да им не би пало на памет да ураде нешто слично“.

„Режим је начином на који је поступао застрашивао породицу узбуњивача, остале запослене у ‘Крушику’, као и новинаре који истражују ову тему. Посебна прича је како је Обрадовића бранио адвокат по службеној дужности, па и онај који је саветовао да се не излази са случајем у јавност, иако сада тврди да је јасно да је Обрадовић узбуњивач. Како се то у тајности брани узбуњивач“, упитао је Понош.

Додао је да је важно да се сада стане у заштиту Александра Обрадовића али и да то не сме да одвуче фокус од основне теме која је и била повод за његово притварање.

„Парадоксално је да смо доведени у ситуацију да морамо најпре да спасавамо радника ‘Крушика’ Александра Обрадовића, па тек онда да се позабавимо и оним шта је он објавио. Мора се инсистирати на рашчишћавању корупционашке афере са трговином оружја које има елементе трговине утицајем, кршења међународних обавеза, застрашивања“, рекао је Понош.

"Мислим да се ради о узбуњивању. Да ли су у формалном смислу урађене ствари, оставимо по страни. На крају крајева, није човек школовани правник да о сваком детаљу води рачуна. Несумњиво је шта је хтео да уради. Човек је стварно узбунио јавност за нешто што је било на штету његове фирме, на штету државе Србије и на штету других фирми које послују са Крушиком", рекао је Понош.

Коментаришући оптужбе да је објављивањем података открио пословну тајну, саговорник Н1 каже да би откривање пословне тајне значило да је открио како се производи муниција или неко друго оружје из Крушика и те податке дао конкурентској фирми или некој банди ради стицања имовинске користи.

Понош истиче да министар унутрашњих послова ћути о овом случају јер нема шта да каже, иако је, према његовом мишљењу, на делу сукоб интереса.

"Држава је приватизована. Оружје се извози на овакав начин заобилазећи међународне санкције, за приватне интересе људи који владају овом земљом као да је приватна земља. На режимским медијима нема вести ни да је овај човек ухапшен, ни о ГИМ-у, ни да је сада пуштен", каже Понош.

Када је у питању фирма оца министра полиције која се бави препродајом оружја, Понош каже да је на делу "злоупотреба регулативе која уређује област у којој се врте велике паре и преламају државни интереси и међународна политика".

Фирма ГИМ, за коју ради Бранко Стефановић, извози оружје у Саудијску Арабију и Уједињене Арапске Емирате, а дозволу за извоз даје његов син Небојша Стефановић. У извозу оружја се обрће огроман новац и очигледно је да ове две државе нису то оружје куповале за себе, јер не баратају наоружањем источних стандарда, него српско оружје завршава у грађанском рату у Јемену“, рекао је Понош.

Потпредседник Народне странке је навео да је приватна фирма ГИМ у последње три године повећала промет 3.000 пута, док државна компанија СДПР доживљава „своје мрачне дане“.

„ГИМ оперише са адресе на којој нема ни праве канцеларије, сајт је у изради. То указује да је по среди озбиљна корупционашка афера у којој учествује сам врх државе, јер Бранко Стефановић није могао сам да изведе читаву операцију. Сада је добио и дозволу за производњу оружја, не знам само где ће да га производи, можда у девојачкој соби. Режим је потпуно приватизовао и ту осетљиву област као и целу државу“, рекао је Понош.

Упитан да појасни тврдње да фирма ГИМ учествује у набавци 49 џипова „Ленд ровер дискавери“ (Ланд Ровер Дисцоверy) за потребе МУП-а Србије, Понош је позвао тужилаштво да испита и тај случај јер се како је оценио, „очигледно и ту ради о сукобу интереса“.

„Нека ови из тужилаштва за почетак потраже та возила на паркингу и нека питају како су ту стигла, за кога су стигла и ко их је купио. Појавили су се снимци тих возила, али нема вести о томе, режим се труди да то падне у заборав. Заглавили су се у том послу и сада не знају шта да раде. Позивам новинаре који се тиме баве том темом да чепркају по томе, свашта може да се открије“, рекао је Понош.

Говорећи о наменској индустрији, гост Дана уживо каже да се она суочавала са низом проблема, али да постоји тржиште као и реноме српске војне индустрије. Он, међутим, указује да када државе попут Саудијске Арабије или Уједињени Арапски Емирати купе оружје из Србије, а иначе не користе наоружање са истока, јасно је да то оружје купују за ратове у суседству.

(Н1, Бета)

 
Донирајте НСПМ
[ Почетна страна ]