петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Завршен Сабор СПЦ, разговараће се са Католичком црквом о намери да се канонизује Степинац
Хроника

Завршен Сабор СПЦ, разговараће се са Католичком црквом о намери да се канонизује Степинац

PDF Штампа Ел. пошта
субота, 30. мај 2015.

Отварање дијалога са Римокатоличком и македонском црквом у расколу и разматрање деловања представника СПЦ у Бриселу, одлуке су заседања Сабора СПЦ.

Како је саопштено, Сабор је одлучио да прихвати дијалог с Римокатоличком Црквом, односно с Хрватском бискупском конференцијом, поводом намере Римокатоличке Цркве да канонизује контроверзног кардинала Алојзија Степинца, надбискупа загребачког за време Другог светског рата и званичног викара оружаних снага такозване НДХ.

У ту сврху Свети Синод ће, по налогу Сабора, образовати одговарајућу комисију, а како се наводи, разговараће се о Степинчевој улози у том трагичном раздобљу и то у контексту српско-хрватских односа у 20. веку.

У саопштила СПЦ наведено је и да је Сабор на заседању, од 14. до 29. маја, разрешио владике Филарета и Георгија и изопштио бившег владику рашко-призенског Артемија и црноречког игумана Николаја.

За председника сталне саборске Комисије за дијалог са Хрватском бискупском конференцијом именован је митрополит загребачко-љубљански Порфирије, за председника Одбора за Јасеновац - епископ славонски Јован, док је за питања изучавања јасеновачких логора смрти у Градини, на босанској страни, и даље надлежан епископ бањалучки Јефрем.

Посебна пажња Сабора била је посвећена невољама СПЦ и српског народа на Косову и Метохији уз апел да се прогнанима и расељенима омогући повратак и опстанак у тој покрајини.

"Са једнаком бригом и одговорношћу сагледане су, такође, тешкоће и искушења са којима се Црква и српски народ сусрећу у Црној Гори, Хрватској, Босни и Херцеговини и другде услед притисака, неправди и дискриминације, као и у самој Србији услед повремених неканонских упада клирика суседних помесних Цркава на подручје наших епархија у Источној Србији", саопштено је из СПЦ.

Сабор је пажњу посветио и кризи брака и породице, чији врхунац је све већи број абортуса, развода, породичног насиља и других појава које разарају брак и породицу, а изражена је велика забринутост због исељавања, "одлива мозгова", опште небриге за младе, за село, за социјално угрожене.

Разматрано је и питање верске службе у Војсци Србије и предложене мере за њено побољшање, а начелно је одлучено да се размотри могућност деловања представника СПЦ у Бриселу ради контаката и промовисања њених интереса пред институцијама Европске уније.

На Сабору су донете одлуке о даљем току радова на унутрашњем уређењу Храма Светог Саве на Врачару, посебно о програму израде мозаика и фрескописању у најтешњој сарадњи са Руском Православном Црквом и надлежним органима Русије.

СПЦ саопштава да је Сабор одлучио да прихвати предлог архиепископа Стефана о наставку дијалога у циљу превазилажења црквеног раскола и успостављања канонског поретка у Македонији, пошто је за то испуњен услов, а то је пустсање из притвора архиепископа охридског Јована.

Како се наводи, СПЦ ће у том дијалогу представљати митрополит црногорско-приморски Амфилохије и епископи бачки Иринеј и захумско-херцеговачки Григорије, а уз њих ће, као представник канонске Охридске Архиепископије, бити и епископ стобијски Давид.

Начелно је, како је саопштено, одлучено да се размотри могућност деловања представника СПЦ у Бриселу ради контаката и промовисања њених интереса пред институцијама ЕУ, у сарадњи са представништвима неких других православних цркава, а по потреби и са представништвом Ватикана као државе.

За новог члана Синода изабран је епископ бачки Иринеј.

Редовно заседање Сабора СПЦ одржано је од 14. до 29. маја у Патријаршији у Београду. У раду Сабора учествовали су сви епархијски архијереји Српске Православне Цркве осим митрополита дабробосанског Николаја.

По први пут после заседања 2011. године на Сабору је био и архиепископ охридски и митрополит скопски Јован, који је пре неколико месеци, заузимањем патријарха московског Кирила, ослобођен из скопског затвора Идризово.

(Танјуг-Бета-АП)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер