Хроника

Жарко Јокановић: Писмо послушног грађанина Србе

Штампа
недеља, 16. јул 2017.

УМИШЉЕНИ ВЛАСНИЧЕ СРБИЈЕ,

За седам дана у центрима за социјални рад убијени су једно дете и две мајке, а неколико запослених је масакрирано. Премијерка о томе није рекла ни реч. Није испољила ни трунку емпатије. Прешла је преко тога без осуде. Несвесна сопствене срамоте и великог људског посрнућа. Али, зато се огласио премијеркин премијер. То јест – ти. Који си, пре извесног времена, едуковао нацију на телевизији речима: ’’Туци кога ти хоћеш у својој кући, немој да бијеш овде’’. И сада си много љут. Као и обично. Поново несебично просипајући напредњачке бисере своје радикалске мудрости.

Овај пут си објаснио зашто нећеш појачати обезбеђење у центрима за социјални рад: ’’Па, ако их не убијају испред центара, убиће их на неком другом месту’’. И наравно – све си, као и обично, зачинио економским разлозима: ’’...дајте да видимо колико људима да узмемо од плата и пензија па да то све платимо’’. Пошто је за државни буџет јефтиније да три жене месечно буду жртве породичног насиља. И за државу је нормално да се дешавају убиства у државним институцијама које би грађане требало да заштите од насилника. И нормално је да се људима питање безбедности у државним институцијама сервира као застрашивање да ће им се поново одузети од плата и пензија? Које су, како ти недотупавно тврдиш - на историјском максимуму. А на максимуму је само агресија у друштву - која је директно пропорционална твојој агресивној реторици, агресивној реторици твојих медијских силеџија, удружених са твојим страначким батинашима, који харају Србијом... Јер, када би службе безбедности заправо радиле свој посао и надзирале криминалце, психопате и потенцијалне убице онолико колико надзиру твоје противнике и новинаре – не би било потребе да се угроженим грађанима прети да ће остати без плата и пензија да би били безбедни.

Но, теби нису потребни безбедни – него безопасни људи. Робље. Чему у прилог иде и захтев ММФ-а да се смањи број запослених у просвети за 10.000 људи. Како би Србија до краја оправдала слоган из рекламе коју је ова власт покренула на ЦНН-у: Србија - земља јефтине радне снаге. У преводу – земља послушних робова. Који пристају чак и на то да раде умотани у пелене – које сами купују од својих мизерних плата, како не би непотребно губили време на послу идући у WЦ. Чиме се идентификују са тобом, кога посланици у Скупштини хвале да чак и по 14 сати дневно не вршиш малу нужду. Вероватно зато што си у ’’двадесетпеточасовном’’ радном дану у великој нужди, која се надалеко осећа. Док мудросераш о својим ’’генијалним’’ визијма, не желећи да видиш сиромаштво поданика, које је продукт тих твојих ’’визија’’.

Сада су радници Фиата криви, јер ће штрајком отерати страног инвеститора. Који је из буџета ове земље добио силне милионе евра да буде страни инвеститор. И да запали одавде чим уговор истекне. И чим избледи сећање на помисао да се неко из власти дебело уградио у тај лоповлук. Зато сада бедни радници бивају проглашени кочничарима нашег очигледно незаустављивог напретка. Који је радницима Горења у Ваљеву омогућио да раде у халама без климе на 45°. И криви су јер су одбили да им послодавац због отежаних услова рада исплати 1.000 динара више. Уместо да поштује законе ове земље о минималним условима рада.

Зато те поздрављам твојим традиционалним поздравом:

Владајући снобови – дижу главу робови.

Заувек ваш

послушни грађанин,

Срба

П. С.

Велимир Илић тврди да је ауто-пут Сурчин-Обреновац уговорен за 60 милиона евра више од најповољније цене на тендеру. А тужилац се не оглашава - јер је заузет петнаестомесечним проучавањем случаја Савамале.

(Блиц)

 
Донирајте НСПМ
[ Почетна страна ]