петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Жанка Стојановић: Они који су жртвовали раднике РТС-а сада владају Србијом
Хроника

Жанка Стојановић: Они који су жртвовали раднике РТС-а сада владају Србијом

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 27. јануар 2021.

 Радна група Владе Србије за безбедност новинара прихватила је предлог Удружења новинара Србије (УНС) да план рада уврсти и утврђивање одговорности међународних фактора за жртве бомбардовања РТС-а током НАТО интервенције на Србију и Црну Гору.

У ноћи између 22. и 23. априла 1999. у НАТО бомбардовању РТС-а погинули су Јелица Мунитлак, Ксенија Банковић, Дарко Стојменовски, Небојша Стојановић, Драгорад Драгојевић, Драган Тасић, Александар Делетић, Славиша Стевановић, Синиша Медић, Иван Стукало, Дејан Марковић, Милан Јоксимовић, Бранислав Јовановић, Милан Јанковић, Томислав Митровић и Слободан Јонтић.

У предлогу УНС-а наводи се да би Радна група требало да затражи од НАТО-а да отвори архиве у вези са нападом на РТС, да координише активности са Комисијом за истраживање убистава новинара, Европском федерацијом новинара, Хјуман рајтс вочом и Амнести интернешенелом, као и да поднесе захтеве за отварање архива Војске Југославије и обавештајних служби, али и од САД-а.

Коментаришући иницијативу УНС-а, Жанка Стојановић, мајка страдалог Небојше Стојановића, истиче за Данас да се породице жртава прибојавају се да се ту не ради ни о чему другом до о даљем замагљивању истраге коју је Републичко јавно тужилаштво противзаконито зауставило 2011. године.

– Тужилаштво је, кршећи Устав, одбило да процесуира прибављене недвосмислене материјалне доказе да је Војска Србије, којој је било наређено да евакуише људство и технику РТС-а на резервно (безбедно) место рада, игнорисала ту наредбу упркос многоструким најавама, које је сама анализирала, да ће РТС бити циљ напада. Такође, Министарство одбране и војна обавештајна служба и данас прикривају досије Правне управе Министарства одбране бр. 466 из 2001. и друге прецизно именоване документе који црно на бело доказују да су војска и Врховни савет одбране били унапред обавештени о тачном часу напада на РТС, али да су људе оставили да погину. Дакле, права адреса УНС-а треба да буде Тужилаштво, а не „неко у НАТО“ – наглашава Стојановић. Према њеним речима, овде нико не спомиње кривицу државе.

– Они који су их ставили на жртвеник сада владају Србијом – наглашава Стојановић. Како додаје, није јасно шта би био циљ захтева да НАТО „отвори архиве“ о случају РТС.

– Једино што би се могло сазнати заправо су релативно неважни технички детаљи: да ли су у нападу учествовали један или два авиона, који тип, које су бомбе бачене и сл. Претпостављамо да Влада Србије не очекује да ће НАТО организовати „суђење Клинтону (и Солани)“. Зашто би неко трагао за њему недоступним и непознатим кривцима у Бриселу и Вашингтону, а да га не занимају њему доступни одговорни функционери у Београду: за евакуацију РТС-а био је задужен именом и презименом пуковник Петар Пајчин, функционер Министарства одбране – наводи Стојановић.

Она подсећа да је Влада Србије 2014. расписала конкурс и одредила буџет за изградњу меморијалног центра на попришту погибије техничара РТС-а, али до данас није урађено баш ништа.

– Свима би служило на част, и УНС-у, и Влади и РТС-у, да уместо оваквих „међународних иницијатива“ коначно подигну споменик жртвама – указује Жанка Стојановић. Подсетимо, за погибију радника РТС-а до сада је одговарао Драгољуб Милановић, који је 2002. осуђен на десет година затвора јер није поштовао наређење Савезне владе, по којем је запослене и технику требало да измести из зграде у Абердаревој улици.

Матић: Да се конкретизује одговорност

„У оквиру Комисије за истраживање убистава новинара, покушавали смо да добијемо релевантне одговоре од НАТО, да пронађемо документацију у домаћим архивама која су често навођена као докази о намерном жртвовању радника РТС и нисмо успели. Поставили смо конкретна питања НАТО-у преко надлежног тужилаштва о томе на који начин је одлучено да медијска кућа буде ратни циљ, ко је издао наредбу, ко је извршио опаљење ракета… Међутим, остали смо без икаквог одговора“, истиче за Данас Веран Матић, члан Радне групе Владе Србије за безбедност новинара. Овај предлог УНС-а, додаје он, представља још један покушај да се искористи сензибилираност Владе Србије и Министарства за културу и информисање да се и на политичком плану разговара с представницима земаља чланица НАТО-а како би се дошло до што више неопходних одговора и конкретизовала одговорност за прво бомбардовање медијске куће. И наравно, како би се до краја расветлило одлучивање о томе да се РТС не исели на резервну позицију. Не могу да проценим да ли је могуће, али сваку прилику треба искористити да се покуша“, указује Матић. Он подсећа и на 17 киднапованих и убијених новинара на Косову од 1998. до 2001. године.

„Овде постоји пуно посла који до сада није обављен како би се пронашли киднаповани (пет новинара) и расветлила убистава 12 новинара Срба и Албанаца, као и двојице колега из Немачке. Ово је актуелно и због почетка рада Специјалног суда за ратне злочине ОВК. То је прилика да се још једном покрену истраге, пронађу сведоци. По мени, ова тема захтева формирање међународне комисије на Косову која би се специјализовано бавила судбинама наших колега јер ово је највећи број неистражених убистава и киднаповања новинара у Европи данас“, објашњава Матић за Данас.

(Данас)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер