Žan Fransoa Fito: "Čvrsta autonomija" za sever Kosova

Pitanje severa Kosova bi moglo da bude rešeno izborom "čvrste autonomije", izjavio francuski ambasador u Prištini Žan Fransoa Fito. Francuska i uticajne zapadne zemlje ne žele podelu ili neki drugi poseban status Kosova, ističe ambasador.

Nije isključena mogućnost da pitanje severa Kosova bude rešeno izborom "čvrste autonomije", za šta sluha ima i kosovski premijer Hašim Tači, izjavio je francuski ambasador u Prištini Žan Fransoa Fito.

"Treba diskutovati o svim odnosima između dve zemlje, srpskom prisustvu na Kosovu, zaštiti Srba kao i severu Kosova preko reke Ibar. Treba da vidimo o kakvoj vrsti autonomije je reč", rekao je ambasador Fito u intervjuu prištinskom listu Zeri.

Moguće je, i poželjno bi bilo, ono što je najavio premijer Tači, a verujem da iza njega stoje građani Kosova, to je spremnost da se sa Srbijom razgovara, smatra Fito.

"Ukoliko Srbija prihvati ovu vrstu dijaloga, imaćemo Kosovo sa svim postojećim granicama, imaćemo jednu kulturnu i ekonomsku autonomiju severa, ali ne i otcepljenje", rekao je francuski ambasador.

Francuska i ostale uticajne zapadne zemlje ne žele podelu ili neki drugi poseban status pomoću kojeg Kosovo ne bi bilo Kosovo. Situacija na severu Kosova je pitanje broj jedan o kojem se razgovora u poslednje vreme, ističe francuski ambasador, i upozorava da Srbija ne insistira samo na razgovorima o statusu.

"Postoje mnogi primeri u Evropi da postoje snažne autonomije, samo zbog stabilnosti. Mislim da treba da krenemo od tog osnova", rekao je Žan Fransoa Fito.

Moguće rešenje

Rešenje problema na severu Kosova, za koje se zalažu evropske diplomate, omogućio bi Srbima neku vrstu specijalnog statusa, slično rešenjima u Južnom Tirolu i Severnoj Irskoj, ali bez otvaranja pregovora o statusu ili podeli Kosova.

Srbi na severu Kosova uživali bi široku autonomiju, veću od one predviđene planom Martija Ahtisarija, a garanti te autonomije bili bi Priština i Beograd, pisao je nedavno EU Observer.

Srbija ne bi bila obavezna da prizna nezavisnost Kosova, ali bi morala zauzeti stav prema učešću Prištine u regionalnim organizacijama. Za uzvrat, Srbiji bi bio ponuđen olakšan put ka članstvu u EU.

Nemačka, Francuska i Velika Britanija su upozorile Srbiju da ponovno pokretanje pregovora o statusu Kosova neće naići na dobrodošlicu.

"Srpska strana je odbacila ovaj predlog i odlučila da napiše svoj nacrt rezolucije, koji će, u septembru, biti predstavljen pred Generalnom skupštinom UN", naveo je EU Observer.

Međutim, ako Srbija u UN ne bude lobirala protiv članica Unije koje su priznale Kosovo i bude izbegavala zapaljive kampanje, i ukoliko ton rezolucije bude prihvatljiv članicama EU, London, Pariz i Berlin spremni su da u oktobru pokrenu proceduru kandidature Srbije za članstvo u EU.

(RTS)