Žan Aselborn povodom napada na televizije „N1“ i „Nova S“:Vlada Srbije mora posebnu pažnju da posveti slobodi medija i zaštiti novinara

Ministar spoljnih poslova Luksemburga Žan Aselborn rekao je da Srbija na putu ka Evropskoj uniji (EU) posebnu pažnju treba da posveti poštovanju ljudskih prava, slobodi izražavanja, demokratiji, vladavini prava i nezavisnosti sudstva i da je pravi trenutak da odlučno krene napred u sprovođenju reformi u tim oblastima. Povodom napada na televizije N1 i Nova S koje su u vlasništvu luksemburških kompanija i kritika na račun slobode medija u Srbiji, Aselborn je rekao da "srpska vlada u usklađivanju sa pravnim tekovinama EU posebnu pažnju mora da posveti slobodi medija i zaštiti novinara" i dodao da će i o tome razgovarati sa šefom srpske diplomatije Nikolom Selakovićem "na otvoren i konstruktivan način".

U intervjuu agenciji Beta uoči sutrašnje posete šefa srpske diplomatije Nikole Selakovića Luksemburgu, Aselborn je rekao da je „normalizacija odnosa sa Kosovom takođe ključni korak na evropskom putu Srbije“ i izrazio nadu da će Srbija moći da otvori nova poglavlja u pristupnim pregovorima pre kraja godine.

Aselborn je rekao da je njegova zemlja „nedvosmisleno podržava proširenje EU na zemlje Zapadnog Balkana na osnovu ispunjenja kriterijuma iz Kopenhagena“ i da je spremna da im pruži podršku kako bi se potpuno uskladile sa evropskim vrednostima i standardima.

On je naveo da je, osim reformi koje se sprovode u zemljama kandidatima, potrebno ojačati medjusobni dijalog dodjući da je jedan od ciljeva oktobarskog samita EU – Zapadni Balkan „upravo jačanje tog dijaloga i ohrabrivaje lidera zemalja Zapadnog Balkana da istraju u primeni svojih reformskih agendi“.

„U Solunu 2003. godine, lideri Evropske unije dali su obećanje kada su rekli da je budućnost Zapadnog Balkana u Evropskoj uniji. Moramo da ispunimo to obećanje“, naglasio je.

Aselborn je podsetio da je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju Srbije i EU potpisan 2008. u Luksemburgu a da je 2015, pod luksemburškim predsedavanjem Savetom EU, „uloženo mnogo napora“ u otvaranje prvih pregovaračkih poglavlja.

„Nadamo se da ćemo moći da vidimo otvaranje novih poglavlja pre kraja godine“, dodao je.

Govoreći o tempu pristupanja EU, Aselborn je rekao da zemlje kandidati za članstvo u EU i dalje mogu računati na podršku na tom putu, ali da glavni napor mora doći od njih.

„Što se brže reforme sprovode, zemlja se sve više približava EU. Pravila kluba su jasna i opšte poznata – ;radi se o primeni pravnih tekovina EU“, rekao je.

„Naravno, nastavićemo da podstičemo zemlje da i dalje nastave da sprovode neophodne reforme, koje nisu uvek lake. Takodje ostajemo posvećeni pružanju finansijske podrške kako bi olakšali taj proces. Ipak, najviše napora treba da ulože kandidati za članstvo, kao što je bio slučaj u svim prethodnim rundama proširenja“, dodao je Aselborn.

Na pitanje šta vidi kao najveću prepreku za brže napredovanje Srbije ka EU Aselborn je rekao da sadašnja vlada Srbije „vredno radi na postizanju strateškog cilja učlanjenja u EU“ ali da je to „dug i ponekad težak proces uskladjivanja nacionalnih zakona sa pravnim tekovinama EU“.

„Poseban značaj mora se posvetiti osnovnim pravima: poštovanju ljudskih prava, slobodi izražavanja, demokratiji, jednakosti, vladavini prava i nezavisnosti sudstva. Verujem da je pravi trenutak da se odlučno krene napred u sprovođenju reformi sa ciljem daljeg osnaživanja ovih osnovnih prava u Srbiji. To će približiti Srbiju ispunjenju kriterijuma iz Kopenhagena“, naglasio je.

Aselborn je dodao da je „normalizacija odnosa sa Kosovom takođe ključan korak na evropskom putu Srbije“ i naglasio da svaki sporazum dve strane mora da doprinese regionalnoj stabilnosti.

„Za postizanje normalizacije odnosa potrebno je mnogo političke hrabrosti s obe strane. Lideri Severne Makedonije i Grčke pokazali su da uz odgovarajuću dozu političke hrabrosti nemoguće postaje moguće“, rekao je dodajući da Luksemburg ne bi mogao da napreduje posle Drugog svetskog rata da nije krenuo putem regionalne, a zatim evropske saradnje.

„Samo pet godina nakon rata, Evropska zajednica za ugalj i čelik počela je ekonomski i politički da ujedinjuje šest država osnivača EU kako bi se osigurao trajni mir širom Zapadne Evrope. To u to vreme nije bio lak korak“, dodao je.

Nastaviti rad na pomirenju

„Nastavićemo da podstičemo svih šest zemalja Zapadnog Balkana da gledaju napred i da jačaju regionalnu saradnju, kako bi mogle postati jake članice EU. U tom kontekstu, takođe verujem da je važno nastaviti rad na pomirenju – Zapadni Balkan ne može biti jak bez pomirenja“, dodao je luksemburški ministar.

Uoči prve posete šefa srpske diplomatije Nikole Selakovića Luksemburgu, Aselborn je rekao da će razgovarati o daljem jačanju bilateralnih odnosa, ali i o dešavanjima u Srbiji i na Zapadnom Balkanu.

„Naše zemlje su uspostavile diplomatske odnose 1927. godine i iako su bilateralni odnosi znatno osnaženi u poslednjih nekoliko godina, ima još prostora za dalje poboljšanje. Takodje vidim mnogo neiskorišćenih potencijala u brojnim oblastima – ekonomskoj i ;finansijskoj ali i u sferi kulture“, rekao je.

Povodom napada na televizije N1 i Nova S koje su u vlasništvu luksemburških kompanija i kritika na račun slobode medija u Srbiji, Aselborn je rekao da „srpska vlada u uskladjivanju sa pravnim tekovinama EU posebnu pažnju mora da posveti ; slobodi medija i zaštiti novinara“ i dodao da će i o tome razgovarati sa šefom srpske diplomatije Nikolom Selakovićem „na otvoren i konstruktivan način“.

„Slobodna, kritička i nezavisna štampa neophodna je za liberalnu demokratiju i za svako otvoreno društvo. Novinari i medijski radnici pozivaju političare, vlade i privatne kompanije na odgovornost i doprinose u ostvarivanju našeg osnovnog prava na informisanje“, naglasio je.

Govoreći o bilateralnoj saradnji, Aselborn je podsetio da je Luksemburg važan investitor u Srbiji i izrazio očekivanje da će novouspostavljena direktna avionska veza kompanije Lukser (Luxair) omogućiti dodatno jačanje kontakata medju građanima dve zemlje.

Dodao je i da Luksemburg nastavlja da pomaže Srbiji u procesu pridruživanja EU seminarima za obuku državnih službenika kako bi se upoznali sa pravnim tekovinama EU kao i da „aktivno podržava ekosistem startapova na Zapadnom Balkanu da u potpunosti iskoriste svoj potencijal kroz programe Evropske banke za obnovu i razvoj“.

To što će Novi Sad i luksemburški grad Eš sir Alzet (Esch-sur Alzette) 2022. biti evropske prestonice kulture Aselborn vidi kao jedinstvenu priliku da se dalje razvijaju veze dve zemlje.

Aselborn je rekao da je identifikovan niz veoma zanimljivih projekata u kojima će učestvovati oba grada, ;poput džez razmene, evropskog muzičkog festivala za mlade ili večeri kulture.

„Kroz te projekte imamo priliku da izgradimo mostove izmedju naših umetnika, ali i naših građana. To je važno i mora se ohrabriti“, rekao je šef luksemburške diplomatije u intervjuu Beti.

(N1, Beta)