субота, 23. октобар 2021.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Жан Аселборн поводом напада на телевизије „Н1“ и „Нова С“:Влада Србије мора посебну пажњу да посвети слободи медија и заштити новинара
Хроника

Жан Аселборн поводом напада на телевизије „Н1“ и „Нова С“:Влада Србије мора посебну пажњу да посвети слободи медија и заштити новинара

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 15. септембар 2021.

Министар спољних послова Луксембурга Жан Аселборн рекао је да Србија на путу ка Европској унији (ЕУ) посебну пажњу треба да посвети поштовању људских права, слободи изражавања, демократији, владавини права и независности судства и да је прави тренутак да одлучно крене напред у спровођењу реформи у тим областима. Поводом напада на телевизије Н1 и Нова С које су у власништву луксембуршких компанија и критика на рачун слободе медија у Србији, Аселборн је рекао да "српска влада у усклађивању са правним тековинама ЕУ посебну пажњу мора да посвети слободи медија и заштити новинара" и додао да ће и о томе разговарати са шефом српске дипломатије Николом Селаковићем "на отворен и конструктиван начин".

У интервјуу агенцији Бета уочи сутрашње посете шефа српске дипломатије Николе Селаковића Луксембургу, Аселборн је рекао да је „нормализација односа са Косовом такође кључни корак на европском путу Србије“ и изразио наду да ће Србија моћи да отвори нова поглавља у приступним преговорима пре краја године.

Аселборн је рекао да је његова земља „недвосмислено подржава проширење ЕУ на земље Западног Балкана на основу испуњења критеријума из Копенхагена“ и да је спремна да им пружи подршку како би се потпуно ускладиле са европским вредностима и стандардима.

Он је навео да је, осим реформи које се спроводе у земљама кандидатима, потребно ојачати медјусобни дијалог додјући да је један од циљева октобарског самита ЕУ – Западни Балкан „управо јачање тог дијалога и охрабриваје лидера земаља Западног Балкана да истрају у примени својих реформских агенди“.

„У Солуну 2003. године, лидери Европске уније дали су обећање када су рекли да је будућност Западног Балкана у Европској унији. Морамо да испунимо то обећање“, нагласио је.

Аселборн је подсетио да је Споразум о стабилизацији и придруживању Србије и ЕУ потписан 2008. у Луксембургу а да је 2015, под луксембуршким председавањем Саветом ЕУ, „уложено много напора“ у отварање првих преговарачких поглавља.

„Надамо се да ц́емо моц́и да видимо отварање нових поглавља пре краја године“, додао је.

Говорећи о темпу приступања ЕУ, Аселборн је рекао да земље кандидати за чланство у ЕУ и даље могу рачунати на подршку на том путу, али да главни напор мора доћи од њих.

„Што се брже реформе спроводе, земља се све више приближава ЕУ. Правила клуба су јасна и опште позната – ;ради се о примени правних тековина ЕУ“, рекао је.

„Наравно, наставићемо да подстичемо земље да и даље наставе да спроводе неопходне реформе, које нису увек лаке. Такодје остајемо посвећени пружању финансијске подршке како би олакшали тај процес. Ипак, највише напора треба да уложе кандидати за чланство, као што је био случај у свим претходним рундама проширења“, додао је Аселборн.

На питање шта види као највећу препреку за брже напредовање Србије ка ЕУ Аселборн је рекао да садашња влада Србије „вредно ради на постизању стратешког циља учлањења у ЕУ“ али да је то „дуг и понекад тежак процес ускладјивања националних закона са правним тековинама ЕУ“.

„Посебан значај мора се посветити основним правима: поштовању људских права, слободи изражавања, демократији, једнакости, владавини права и независности судства. Верујем да је прави тренутак да се одлучно крене напред у спровођењу реформи са циљем даљег оснаживања ових основних права у Србији. То ц́е приближити Србију испуњењу критеријума из Копенхагена“, нагласио је.

Аселборн је додао да је „нормализација односа са Косовом такође кључан корак на европском путу Србије“ и нагласио да сваки споразум две стране мора да допринесе регионалној стабилности.

„За постизање нормализације односа потребно је много политичке храбрости с обе стране. Лидери Северне Македоније и Грчке показали су да уз одговарајуц́у дозу политичке храбрости немогуц́е постаје могуц́е“, рекао је додајући да Луксембург не би могао да напредује после Другог светског рата да није кренуо путем регионалне, а затим европске сарадње.

„Само пет година након рата, Европска заједница за угаљ и челик почела је економски и политички да уједињује шест држава оснивача ЕУ како би се осигурао трајни мир широм Западне Европе. То у то време није био лак корак“, додао је.

Наставити рад на помирењу

„Наставиц́емо да подстичемо свих шест земаља Западног Балкана да гледају напред и да јачају регионалну сарадњу, како би могле постати јаке чланице ЕУ. У том контексту, такође верујем да је важно наставити рад на помирењу – Западни Балкан не може бити јак без помирења“, додао је луксембуршки министар.

Уочи прве посете шефа српске дипломатије Николе Селаковића Луксембургу, Аселборн је рекао да ће разговарати о даљем јачању билатералних односа, али и о дешавањима у Србији и на Западном Балкану.

„Наше земље су успоставиле дипломатске односе 1927. године и иако су билатерални односи знатно оснажени у последњих неколико година, има још простора за даље побољшање. Такодје видим много неискоришц́ених потенцијала у бројним областима – економској и ;финансијској али и у сфери културе“, рекао је.

Поводом напада на телевизије Н1 и Нова С које су у власништву луксембуршких компанија и критика на рачун слободе медија у Србији, Аселборн је рекао да „српска влада у ускладјивању са правним тековинама ЕУ посебну пажњу мора да посвети ; слободи медија и заштити новинара“ и додао да ће и о томе разговарати са шефом српске дипломатије Николом Селаковићем „на отворен и конструктиван начин“.

„Слободна, критичка и независна штампа неопходна је за либералну демократију и за свако отворено друштво. Новинари и медијски радници позивају политичаре, владе и приватне компаније на одговорност и доприносе у остваривању нашег основног права на информисање“, нагласио је.

Говорећи о билатералној сарадњи, Аселборн је подсетио да је Луксембург важан инвеститор у Србији и изразио очекивање да ће новоуспостављена директна авионска веза компаније Луксер (Луxаир) омогуц́ити додатно јачање контаката медју грађанима две земље.

Додао је и да Луксембург наставља да помаже Србији у процесу придруживања ЕУ семинарима за обуку државних службеника како би се упознали са правним тековинама ЕУ као и да „активно подржава екосистем стартапова на Западном Балкану да у потпуности искористе свој потенцијал кроз програме Европске банке за обнову и развој“.

То што ће Нови Сад и луксембуршки град Еш сир Алзет (Есцх-сур Алзетте) 2022. бити европске престонице културе Аселборн види као јединствену прилику да се даље развијају везе две земље.

Аселборн је рекао да је идентификован низ веома занимљивих пројеката у којима ће учествовати оба града, ;попут џез размене, европског музичког фестивала за младе или вечери културе.

„Кроз те пројекте имамо прилику да изградимо мостове измедју наших уметника, али и наших грађана. То је важно и мора се охрабрити“, рекао је шеф луксембуршке дипломатије у интервјуу Бети.

(Н1, Бета)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће преузимање власти у Авганистану од стране талибана довести до преливања кризе у околне земље?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер