Жан Аселборн: Балкан у Европи до 2020.

Одлуком министара спољних послова ЕУ у понедељак у Луксембургу, ушло се у нову димензију односа између ЕУ и Србије, истиче за ”Новости” шеф дипломатије земље домаћина састанка Жан Аселборн. То што је затражено од Европске комисије да започне израду мишљења о кандидатури Србије за чланство у ЕУ, Аселборн тумачи као изузетно важан корак у процесу европских интеграција Србије.

- Лично сам, раније, био укључен у помоћ проевропској влади у Београду да угледа светло дана. Био сам у Србији заједно са садашњим премијером Грчке Јоргосом Папандреуом, покушавао сам да посредујем код данашњег потпредседника Владе Србије Ивице Дачића да уђе у ову владу. Морам да кажем да је та партија, некад Милошевићева, данас је заиста постала права европска странка.

Један сте од оних европских политичара који се највише залажу за убрзање европских интеграција Србије...

- Србија је велика земља, с великим народом. Не треба да поредимо слику о Србији са 150 или 1.500 хулигана који демолирају фудбалски стадион. То је јасно. Увек сам говорио да без Србије нема стабилности на Балкану.

Ствари су почеле да се позитивно развијају после усаглашене резолуције у СБ УН. Зашто је тај корак био прекретница за Европу, као да се до тада није већ довољно учинило?

- Видео сам председника Тадића у Њујорку и честитао му на кораку који је учинио. Усвојена усаглашена резолуција је од изузетно великог значаја. Србија је овим истински показала да жели да окрене страницу.

Није ли прослеђивање кандидатуре, у ствари, својеврсна награда за усвојену резолуцију?

- Треба знати да ми ништа не дајемо Србији. Брисел не поклања Београду. Србија треба да покаже да је господар своје судбине, да је способна да испуни постављене услове и спроведе неопходне реформе. Такође, да пронађе решење заједно с Косовом.

Још није утврђена форма разговора између Београда и Приштине. Имате ли, унутар ЕУ, информације како би дијалог могао да се одвија?

- Сада је најважније да се између Београда и Приштине створе могућности да разговарају без посредника. Да преговарају без неког ко би стајао између њих. То сам рекао и мојим холандским пријатељима. А, ми у Бриселу и Луксембургу треба, заиста, да се уздржимо од коментара.

Европска унија и високи представник ЕУ за спољну и безбедносну политику Кетрин Ештон су, ипак, предложили да посредују?

- ЕУ ће само олакшати дијалог. Али, неће она водити преговоре. То је веома важно.

Је ли признавање Косова услов за Србију да постане чланица ЕУ?

- То није услов. Али, логично је да се пронађе решење. Видео сам испитивања јавног мњења у Србији. Највећи проблем за грађане је незапосленост. Један од последњих на овој листи је Косово. Зато мислим да политичари у Србији треба да воде рачуна и о оваквом току развоја ствари.

Кандидатура је прослеђена, али остаје још много тога да се уради. Када видите земље западног Балкана и Србију као пуноправне чланице ЕУ?

– Сад смо, после прослеђивања кандидатуре Србије Европској комисији, ушли у нову димензију. Требаће, међутим, времена. Мора се бити стрпљив. Ако до 2020. године успемо да интегришемо све земље Балкана у ЕУ, можемо да кажемо да смо добро радили. Треба ићи корак по корак.

(Вечерње новости)