Жак Сапир: Еврозону сузити на групу земаља оснивача

Необично оштро упозорење центрима светске економије упутио је ММФ. Финансијским тржиштима, како сматрају његови експерти, прети крах, глобална трговина може бити паралисана, САД и зона евра су на ивици депресије, у земљама у развоју се успорава економски напредак. Улогу окидача у новој кризи може да одигра управо европски валутни савез, којем је потребна реформа.

Данашња дужничка криза је плаћање политичких грешака, допуштених приликом формирања зоне евра. У то је уверен познати француски економиста Жак Сапир. Једини излаз из кризе он види у одустајању од јединствене валуте. Шеф немачке федералне банке Јенс Вајдман сматра: корен зла је игнорисање норми и правила која важе у оквиру валутног савеза. Његов колега, професор економије са универзитета у Хановеру Штефан Хомбруг са таквом оценом је у потпуности сагласан и сматра распад зоне евра питањем времена.

Актуелна криза могла је да се предвиди већ пре много година, тврди Жак Сапир. Структурни недостаци зоне евра су одлично познати економистима, између осталог и присталицама евра. Одлучујући ударац јединственој валути нанела је криза 2007-2008. године.

Жак Сапир сматра да је ситуација са сталном слабом кризом повољна за Американце, пошто задржава развој европских економија. Цитирамо: Зато они смишљају нове иницијативе како би уврнули руке европским земљама и настоје на спровођењу новог плана спашавања Грчке.

Академик Александар Некипелов такође види све основе за забринутост поводом перспектива зоне евра.

- Желим да подвучем: Жак Сапир је врло озбиљан економиста. Ситуација је заиста сложена. Опште је признато да су у њеној основи дефекти опште конструкције. Са једне стране био је уведен јединствени новчани систем, а са друге он није добио одговарајуће поткрепљење у буџетско-финансијској области. Између осталог, како се испоставило, била су постављена слаба ограничења везана за то да земље неће излазити ван оквира утврђеног буџетског дефицита.

Посебно се све то испољило у условима кризе, у разним нивоима развоја земаља зоне евра: производно-економског и институционалног. Колико знам, став Жака Сапира се састоји у томе да ако не буду предузете одређене озбиљне мере, може да уследи процес сличан рушењу куле од карата. Започиње Грчком, Шпанијом, Португалијом, и ако дође до Италије, то ће имати катастрофалне последице и по друге европске земље.

Зато француски економиста полази од тога да можда треба сузити зону евра на групу земаља које су је од почетка створиле. И да се истовремено предузму строге обавезе у буџетско-финансијској сфери. То где Жак Сапир скреће пажњу на потенцијално опасне процесе за зону евра, мени се чини неспорним.

Избор чланова валутног савеза није велик, сматра шеф федералне банке Немачке Јенс Вајдман. Или варијанта свако за себе, или модел продубљене политичке интеграције. Средине нема. Прва тешко да ће некоме одговарати: никада није касно за разлаз. Друга захтева врло дуготрајан и тежак процес промена европских споразума и националних устава.

Али да ли је довољан за Европљане тајм-аут? Амерички економиста Нуријел Рубини сматра да се европско клатно клати недовољно брзо. Уз то потребна је и већа ликвидност у свим смисловима овог економског термина, и заједничка стратегија за убрзање економског раста. Ни једно ни друго се за сада не види. А напаћеној Грчкој угледни аналитичар саветује да прогласи банкротство на основу дугова и да напусти зону евра...

(Глас Русије)