Вук Драшковић: Шверцери, ДБ и Синод СПЦ желе да остану барикаде

Ко се то и зашто противи захтеву шефа државе да буду уклоњене барикаде на северу Косова? Они који славе вести из Брисела да ће нам ЕУ рећи „не“. Славе ратни профитери, шверцери, подземна и свемоћна ДБ, странке за које Срби и нису Срби него „мали Руси“, слави Синод Српске цркве, славе сви који ментално мрзе и Европу и Запад и наше суседе, који мрзе и сваког у Србији ко је против њихове мржње.

Пре само четири деценије, ове је стихове Србији посветио муслиман Саит Ораховац:

Србијо, здраво! И нек за те
Твој сјај и слава и моћ и плод
Говоре свету. Волим ја те,
Као што се воли рођени род.

А ове стихове Србији је посветио и њеној голготи у Првом светском рату се поклонио један католик и Хрват, Аугустин - Тин Ујевић:

Данас растеш само из крви најбољих
Што су мачу дали своја тела справна
Блештећи у духу и у чистој вољи
Божанствена, света, земљо православна.

Не заборавимо ни Скендерову „Стојанку мајку“ ни Горанову „Јаму“ ни Назорову „Мајку православну“ ни Давичову „Србију“.

Не заборавимо како су они, који нису били Срби, патили са нама и како су нас волели. Али, не заборавимо, не заборавимо и како смо и ми некад волели.

Да опет будемо оно што смо били, народ који воли и себе и друге, морални је и духовни императив националног препорода и преокрета. Обавезни смо да јавно жигошемо тврђаве мржње, изворе отрова који, као канцер, разара историјско биће Срба.

Тај отров није у нашем народу, него он тече са врхова. Нису непријатељи Србије и нашег народа ни у Америци ни у Европи, нити игде око нас, него су наши једини непријатељи међу нама. То су академици који проповедају да су беда и мржња велика предност Србије, то су песници који пишу оде Бин Ладену, то су коментатори којима је мржња једина памет и једино мастило, то су политички лидери којима је мржња једини програм, то су владике које су се одметнуле од Христа.

„Сестро, дај ми воде“, рекао је Христос Самарјанки крај бунара и речи љубави, као мелем, привио на ране велике мржње међу Самарјанима и Јеврејима.

Такозвана духовна и политичка елита данашње Србије вриснула би иза својих катедри мржње на сваког Србина који би отишао у Приштину и Албанку назвао својом сестром, Албанца својим братом, пријатељем или драгим комшијом. Многи наши медији би на насловним странама и у својим ударним емисијама јавили да је то издаја Срба, издаја Србије, издаја наше вере.

Србе, Србију и оне наше косовске цркве и манастире издају управо ти мрзитељи који проповедају да Албанце не смемо убрајати ни у људе.

Ниједно непријатељство не гаси се непријатељством, него само пријатељством. Ово начело створило је и ЕУ, кад су вековни ратни непријатељи Француска и Немачка одлучили да пријатељством повежу своје судбине и кад су тим путем кренули и остали народи данас уједињене Европе.

Како пре неки дан рече француски председник, ЕУ није право избора, него је ЕУ неминовност. То је и државни програм покрета „Преокрет“.

(Блиц)